Економска криза и континуирана политичка нестабилност разлози су што страни инвеститори дословно беже са Западног Балкана.
То потврђују и овогодишњи извештаји о директним страним улагањима у земљама у региону.
Биланс страних улагања је у овом делу Европе изузетно лоша.
Агенција Анадолија (АА) истраживала је кретања директних страних инвестиција на Балкану, према коме је најтежа ситуација у Босни и Херцеговини, преноси Индеx.хр.
У првих седам месеци 2012. године нето улагања у Србију износила су 105 милиона евра. Према подацима Народне банке Србије (НБС), на рачуну директних страних улагања у Србији је забележен минус од 120 милиона евра, иако је Србија прошле године била рекордер по страним инвестицијама у региону, јер је била у плусу од 1,8 милијарде евра.
“СWОТ анализа економија земаља региона, а посебно БиХ, показује да економски гледано постоји више слабости него предности и више претњи, него прилика. Такво стање се може преобразити, на кратак или средњи рок, само тако што ће се повећати број прилика у односу на претње у економији. То се може остварити само алијансама са страним компанијама. Само тако регион може брже напредовати. Стране компаније могу донети страни капитал, добар менаџмент, технологију и обуку радника”, говори за агенцију Анадолија др. Вјекослав Домљан, професор а Економског факултета у Сарајеву и Универзитета у Мостару.
Он такође наглашава да су шансе за регион лоше и да има мало изгледа да ће на ове просторе доћи моћне светске компаније.
Релативно стабилна је једино Црна Гора, чије су директне стране инвестиције премашиле оне у Хрватској, те је у првих пола године у Црну Гору уложено 176 милиона евра. То је, ипак, мање него у прошлој години.
С друге стране, у првом полугодишту 2012. године Хрватска је имала 154,4 милиона евра директних страних инвестиција. Медији оцењују да нема инвестиција упркос позивима улагачима, оптимистичнима најавама Владе Хрватске о инвестицијском таласу који ће покренути економију. Све је то, како наводе, мртво слово на папиру.
Најдраматичниј пад десио се у БиХ јер је у првих девет месеци ове године остварено тек око 29 милиона евра. Реч је о драматичном паду страних инвестиција. Наиме, прилив страних инвестиција у 2011. години је износио око 289 милиона евра, односно 2,2 посто БДП-а.
У Словенији је у првих осам месеци ове године уложено 180 милиона евра, што је двоструко мање од прошлогодишњих 350 милиона евра у истом раздобљу.
Према подацима Централне банке (ЦБ) Косова, од 2000. године па све до првог тромесечја 2012., директна страна улагања достижу износ од око 2,4 милијарде евра. У првом тромесечју 2012. године директна страна улагања износила су 60,4 милиона евра. Но, Косово је у великој мери остало непогођено финансијском турбуленцијом на подручју евра.
Стране инвестиције су у Македонији од 2007. до 2012. године достигле 1,55 милијарди евра, изјавио је министар финансија Зоран Ставрески. Према његовим речима, овај износ је дупло већи у односу на целокупан прилив страних инвестиција у периоду од 1990. до 2005. године. Македонија жели повећати стране инвестиције па ће понудити држављанство странцима који инвестирају више од 400.000 еура и запосле најмање 10 радника, речено је из Владе Македоније.
Професор Домљан упозорава на последице наставка тренда пада страних инвестиција.
“Главни фактор за већи прилив страних инвестиција је политички амбијент. А и пре глобалне кризе, регион је, посебно БиХ, имала низак кредитни рејтинг. Од почетка кризе стање се погоршава. Земље региона су изгубиле статус инвестицијског рејтинга. А када се инвестира, не гледа се земља, већ регион у целини. То је важно за сагледавање страних инвестиција. Читав регион иде према доле, а БиХ посебно. Последице су такве да ће ниска стопа раста довести у питање отплату страних кредита. Дуг расте по већој стопи него доходак, што доводи до угрожавања укупне стабилности у земљи. Зато ће и ове земље, као Грчка, морати тражити додатне кредите да би вратиле старе кредите. Посебно БиХ упада у ту спиралу дужничког ропства”, казао је Домљан за АА.
Индех.хр
