Београд — Демократска странка оснива невладине организације које би аплицирале с пројектима код органа власти под контролом ДС, али и међународних донатора, пише Данас
Тај лист наводи да је из централе ДС упућена препорука активистима, пре свега члановима Демократске омладине, у општинским одборима странке широм Србије, да оснивају невладине организације и аплицирају за новац из локалних, државних и међународних фондова, из чега би се добрим делом финансирале и партијске активности.
Према речима саговорника тог листа, активистима странке препоручује се да оснивају НВО и праве предлоге пројеката да би се пријављивали на конкурсе које су локалне самоуправе, као и покрајинске и републичке власти, али и инострани донатори, наменили цивилном сектору.
ДС: Шта са Г17?
Како незванично кажу у ДС, странка Г17 плус је патентирала оснивања „страначких“ удружења грађана, и то 2007, када су њени кадрови били на челу невладиних организација које су добијале државни новац за пројекте Министарства омладине и спорта. Ипак, у ДС истичу да су те НВО урадиле посао који им је додељен. Спекулише се и да организације цивилног друштва блиске ЛДП имају олакшан „пролаз“ за фондове Агенције за европске интеграције и сарадњу с удужењима Града Београда, на чијем је челу члан те партије Данко Рунић.
Истовремено треба покрити што шири спектар активности, од развоја пољопривреде до заштите животне средине. То ће, како истичу, постати посебно важно након што Србија добије статус кандидата за чланство у ЕУ, када ће Брисел за рад српских НВО „отворити“ додатне фондове.
Данасови извори из неких општинских одбора ДС, међу којима нико није хтео да говори под именом и презименом, кажу да је ова препорука из страначке централе дата прошле године. С обзиром на то да локални активисти у неким срединама до сада тим поводом ништа нису урадили, очекује се да у току ове године у општинске одборе пристигне, како кажу, „директива“, наредба којом би пре свега чланови страначког подмлатка, Демократске омладине, имали обавезу да региструју НВО-е и конкуришу за пројекте.
Саговорници из ДС наводе да се подразумева да би предлози пројеката које ће подносити „страначке НВО“ имати осигурану пролазност код локалних, покрајинских и републичких власти, односно свуда где расподелу буџета контролишу страначки кадрови. Подсетимо, свака локална самоуправа и свако министарство имају фондове специјално намењене за активности организација цивилног друштва, такозвану „буџетску линију 481“, а ту су и многи пројекти који подразумевају партнерство власти с невладиним сектором. Реч је о милионима евра, од којих би се добар део, преко „ДС-ових НВО“, преусмерио у страначку касу.
Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ДС, тврди за Данас да „први пут чује за овакву иницијативу“ и да такве информације „апсолутно нису тачне“.
Милош Ђајић, председник УО Центра модерних вештина (ЦМВ), каже да не зна ни за једну НВО која је основана на иницијативу политичких странака, али наводи да наслућује да таква опција постоји као могућност. На питање који би могли бити циљеви таквог формирања организација цивилног друштва, Ђајић каже да је могуће да је идеја да се помогне неким људима, да се брже заврши неки посао или можда и да се неки новац пребаци на рачуне мимо уобичајених процедура.
“Али, не треба мислити да се на тај начин обрћу силне паре, такве махинације свакако нису масовне. Најважнија од свега је изградња система с јасним процедурама и оспособљеним људима који се тиме баве унутар система, било да је реч о Републици, граду или општини. Ако неко зна да ради тај посао, онда ће бити и боља контрола”, сматра Ђајић.
Ђајић, који је и члан Главног одбора ДС, на питање да ли му чланство у странци олакшава активности у невладином сектору, одговара одречно. Како истиче, носиоци пројеката ЦМВ нису добили новац ни од једног министарства, а неколико пута је био одбијан од министарстава на чијем су челу људи из ДС. „То што сам члан демократа ни у каквом погледу не олакшава посао ЦМВ, нити ја хоћу да идем код неког из странке да бих му тражио новац“, закључује Ђајић.
Деловање НВО измиче контроли Агенције за борбу против корупције
Славиша Орловић, професор Факултета политичких наука, објашњавајући за Данас феномен повезаности странака и НВО, каже да, иако су формално, политичке партије и удружења грађана различите организације, чији су настанак, делокруг и активности различито дефинисани, део програмских активности може да им се преплиће, као што је мобилисање бирача да изађу на изборе, промоција одређених вредности, мониторинг демократских процедура и слично.
На питање који је основни циљ спреге, он наводи да странке настоје да искористе канале и ресурсе да спроведу део активности који је могућ преко НВО, а није дозвољен партијама, међу којима је промоција.
Упитан да ли је тачно да се то ради највише због новца, он одговара да део мотива може да се тражи у додатним начинима финансирања неких активности, али и у својеврсним „сателитским организацијама“, које би помагале, спроводиле или подржавале одређене кампање и пројекте.
“С обзиром на то да НВО и партије делују по различитим законима, контрола финансија је различито регулисана. Деловање НВО измиче контроли Агенције за борбу против корупције и у томе партије вероватно траже шансу да изврдају процедуре. Ипак, Агенција може тражити увид у финансијске токове код других државних органа и банака, што значи да је синхронизацијом различитих органа могуће сузбијати евентуалне злоупотребе”, закључује Славиша Орловић.
Б92
