Закон о финансијској подршци породицама са децом годинама је најављиван као закон који ће када буде усвојен „променити пуно ствари у Србији“.
И јесте. С једне стране, круг мајки које ће убудуће имати право на накнаду током одсуства ради неге детета проширен је – тако осим оних које имају послове „за стално“ на накнаду сада могу да рачунају и власнице пољопривредних газдинстава, предузетнице, али и оне ангажоване по основу уговора о делу или уговора о повременим пословима. С друге стране је прича која је прошле недеље истерала на улицу више од 1.000 људи који су пред Владом протестовали тражећи измену Закона који је својом одредбом да у обрачун накнаде за породиље улази последњих 18 месеци, оштетио све оне жене које су запослене краће од тога.
Према новом Закону, жена која је радила шест месеци пре него што је остала трудна за плату од 25.000 динара примаће месечну накнаду када се породи тек нешто већу од 8.000 динара. Друга ствар замерена творцима Закона је и максимално ограничење накнаде на три просечне зараде, што знатно умањује приходе будућим мајкама које су добро зарађивале. Резултат протеста за сада је само обећање које је дала министарка задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић да ће закон бити поправљен и да ће се она залагати да у обрачун уђе пет просечних зарада. О овима са најнижим примањима није било речи.
Породиље су непосредно пре усвајања овог Закона имале право на 100 одсто зараде ако су радиле више од шест месеци. Ако су радиле три до шест месеци добијале су 60 одсто, а за мање од три месеца имале су 30 одсто од плате. У обрачун зараде улазио је период од 12 месеци, а уколико у неком од тих месеци није било уплата рачунало се 50 одсто од републичког просека. Пре тога, ситуација за будуће мајке била је лошија.
На пример, жене које су се у Србији породиле током 2005. добијале су свега 60 одсто од зараде током породиљског, а ситуација се поправила усвајањем закона који је почетком 2006. увео, на пример и две године одсуства за треће дете (што важи и данас).
Говорећи о периоду пре усвајања актуелног Закона уредница портала Бебац.цом Јасмина Михњак каже за Данас да је тај период био бољи у односу на претходни када је део терета падао на послодавце, али је ипак и тај закон имао своје недостатке.
– Плате су касниле као што сада касни трудничко боловање, жене које су биле ангажоване по уговору о делу или на основу привремено повремених послова као и пољопривредне осигиранице нису имале право на накнаду зараде. Предузетнице су имале накнаду само ако затворе радњу што у неким случајевима, на пример апотека, није било могуће – истиче Михњак.
За разлику од ранијег периода, сада, напомиње Михњак, трудничко боловање не улази у обрачун накнаде зараде па је тако раније жена која затрудни три месеца од заснивања радног односа имала 100 одсто накнаду, а сада ако отвори боловање има много мању плату. Није се никада десило, истиче она, да плата на породиљском буде за било коју жену – 1.000 динара.
– У обрачун накнаде улази дуг период од 18 месеци, а за месеце у којима жена није радила рачуна се 0 динара. Горња граница накнаде је била пет просечних плата, а сада је три. Порез се плаћа на пет плата тако да је нејасно зашто су жене из ове групе тако драстично оштећене – напомиње Михњак и додаје да предузетнице добијају још мање плате и уз то им не иде стаж ако га саме себи од своје накнаде не уплате.
– Од државе која пропагира наталитет то се не би очекивало. Напротив, маме су кажњене овим законом уз поруке да одложе родитељство. Објашњење за све ове грешке државе је још срамније. Маме су оптужене за злоупотребу трудноће. Тако смо од борбе за наталитет доспели до борбе против трудничке мафије. Изгледа да ова земља нема већих непријатеља – напомиње Јасмина Михњак и истиче како овај Закон није усклађен ни са Законом о раду, те да се коси и са Уставом и да крши Међународну конвенцију о заштити материнства доводећи тако велики број жена на руб сиромаштва.
Свих ових проблема много је мање у развијеним земљама. Тако је жена у Аустрији максимално заштићена од тренутка када послодавцу пријави трудноћу, од ког тренутка жена не сме носити тешко, радити на екстремним хладноћама или врућинама, од 20 седмице забрањен је рад на траци, не сме бити на радном месту где се само седи или само стоји или ради ноћу. Жене у Аустрији могу да узму 36 месеци породиљског одсуства (које ће да користи заједно са супругом) и током ког ће да добија дневну накнаду од 14,53 евра. Те три године породиља ће примати нешто мало мање од 500 евра месечно, али ако изабере да користи 14 месеци одсуства накнада током породиљског биће 990 евра месечно. Мајке могу да се одлуче и за опцију у којој ће 14 месеци примати 80 одсто од просека последње три плате. У Аустрији, међутим, постоји ограничење, односно дневна накнада за породиље не може бити већа од 66 евра, независно од тога колико је жена зарађивала пре трудноће.
И у Немачкој постоје ограничења, тако да породиља прима не мање од 300 и не више од 1.800 евра месечно, док они чији приходи домаћинства прелазе пола милиона евра годишње уопште немају право на накнаду.
У обрачун накнаде за породиље у Македонији улази последњих 12 месеци и из републичког фонда се током године одсуства исплаћује 100 одсто зараде. Ако је жена запослена мање од 12 месеци онда у просек улази шест зарада. Минимална накнада је 400, а максимална око 1.400 евра.
Услов да жена у Словенији добије зараду за време породиљског одсуства је да је у претходне три године бар годину дана била запослена. Имају право на 12 месеци породиљског, а рачуна се просек последњих 12 месеци бруто плате. Прва три месеца добија се 100 одсто, а преосталих девет месеци маме добијају 90 одсто од тог износа. Најмања исплата коју жена на породиљском одсуству може да добије је 543 евра, највећа 1.565 евра.
За првих шест месеци по рођењу детета у Хрватској мајка добија 100 одсто плате која је просек последњих шест зарада. Наредних шест месеци, независно од плате, мајке примају фиксни део који износи 3.991 куну или 536 евра. И у Хрватској се највише оштећеним осећају оне мајке које су, на пример, зарађивале више од 4.000 куна месечно јер ће оне током породиљског примати много мање него док су радиле. Нити у једној од ових земаља за обрачун накнаде за породиље не рачуна се тако дуг период од 18 месеци као код нас. У Црној Гори, на пример, ситуација је скроз другачија – жене добијају 100 одсто накнаде током године одсуства, а примају онолико колико им је била последња плата.
Пише: Љиљана Буквић, Данас.рс
