Премијер Србије током посете Вашингтону одржао je предавање „Стратешки избори Србије“ на Пол Х. Ниче школи за напредне међународне студије Џонс Хопкинс Универзитета. Предавањем је модерирао Данијел Сервер, кога српска јавност зна по лобирању за независност тзв. Косова и надзирању рада америчког Института за мир на Балкану, Авганистану, Ираку Судану и Хаитију. Сервер је професор на Џонс Хопкинс Универзитету, који неретко окупља и високе званичнике Стејт Дипартмента на сличним предавањима.
Иначе би овакав догађај био протоколарно испраћен као саставни део посете једног страног званичника да није реч о српском премијеру који је, како је скоро државни секретар САД рекао (са осталим балканским земљама) на „линији ватре“. И, да се не ради о пребројавању савезника у периоду новог Хладног рата. Овако, предавање којем је лично модерирао Сервер имало је за циљ да премијера Србије извуче из „балансиране“ политике између сукобљених Истока и Запада и представи стварну стратешку позицију Србије. Скуп у Џонс Хопкинсу, дошао је после посете Тирани коју је Запад аплаузима поздравио и, што је важније, после изјаве премијера да ће „прихватити позив САД да смањи зависност од руског гаса тако што ће додати гасовод који подржава Америка, а који би допремао гас из Азербејџана у Европу.“[i]
След догађаја некако је синхронизовано водио ка утиску о (гео)политичком заокрету. Међутим, знамо да утисак покаткад може и да завара. То је и излагање на предавању које је потписао први министар Србије потврдило. Наиме, поред представљања неколико „главних“ ставки са политичке агенде званичне Србије: од финансијске консолидације до добросуседских односа у региону (присуство инаугурисању хрватске председнице, посета Тирани, добри односи са Македонијом и Црном Гором) српски премијер је поновио да је стратешки циљ Србије чланство у ЕУ, али и да то не искључује добре односе и сарадњу са Русијом са којом нас вежу традиционалне везе. И, то знамо. Међутим, на лично питање Сервера шта је са НАТО, српски премијер је одговорио да Србија има одличну сарадњу с НАТО, али да ЗА САДА чланство у НАТО није опција управо због сентимента народа који се везује за „бомбардовање“ из 1999: „Шта ће бити у будућности, ја то не знам“, али за сада чланство у ову Алијансу је, како смо (између редова) разумели на чекању.[ii]
Неопходно је направити малу дигресију. Сервер, који је иначе неретко питан за став када су Србија и Балкан у питању, 2013 је дао предикцију: до 2020 све земље Балкана биће у НАТО: „Србија није спремна за такав корак, али ми птичица каже да неће проћи више од пар година пре него се сруши тај табу“, рекао је тада Сервер. И, наставио да су Црна Гора и Македонија већ испуниле услове за чланство у НАТО, док ће Косово чим добије своје безбедносне снаге желети да што пре уђе у Северноатлантску Алијансу. У истом возу, Сервер је видео и БиХ, јер би такав „пакет аранжман“ на овим просторима према Серверу окончао ратове који су се водили.[iii]
Неколико година раније, тачније 2008, Данијел Сервер је пред америчким Сенатом, то јест његовим Комитетом за међунардоне односе, сведочио у фукцији потпредседника „Пост-конфликт операција за успостављање мира и стабилности“ рекавши да „Косово није проблем, већ Србија“ која жели да врати време уназад. Посебно је тада (2008) маркирао север Космета који Србија жели да одржи што би могло да има опасне консеквенце и по БиХ, Македонију „Приштина не може без великих проблема да успостави суверенитет (на северном Космету, прим аут) ЕУ и НАТО то морају да ураде у корист Приштине, блокирајући тако план Београда за поделом“, рекао је Сервер. Он је том приликом и назначио да јачина националистичких „снага“ од којих једна има значајну улогу у Парламенту (Српска радикална странка) такође представљају проблем. И, проблем је, као што знамо решен разбијањем поменуте странке.
За Сервера те 2008, Вашингтон и Брисел морају да буду мудрији од Београда и Москве који „ће покушати да блокирају НАТО и ЕУ проширење на Балкану“. То значи брзи пријем у чланство, процесуирање припадника српских безбедносних снага који су учествовали у инцидентима али пред приштинским судовима уз надзор ЕУ. За Сервера, коначно, реч је о процесу који би требало да блокира Русију на Балкану, и у Савету безбедности када је реч о улагању вета на пријем тзв Косова у чланство у УН.[iv]
Данас, 2015, као што видимо део по део процеса се остварује у континуитету и није на одмет поменути „птичицу“ која је Серверу рекла да неће проћи дуго и Србија ће бити у НАТО. Уколико тој „птичици“ придодамо и заставу ИД која се теледириговано у тачно одређеним моментима завиори у медијским извештајима-тренутак (гео)стратешког прелома и није тако далек.
Сервер верује превагнуће Вашингтон, српски премијер „не зна шта ће бити убудуће“ српска политичка сцена се редефинише, спрема се промена Устава, диверзификују се „гасни токови“ и неко би рекао: епилог је јасан.
Можда би тако и било када би се сви аргументи нашли само на једној страни. У данашњем полицентричном свету, то је напросто немогуће. Шта то значи за Србију? Или, свет уопште? Рецимо само (уместо одговора) да неки кругови светске елите већ извесно време навијају за пуштање „Духа из 1914“ из боце. Уколико је то тачно, онда и знамо след догађаја…
[i]http://hosted.ap.org/dynamic/stories/E/EU_SERBIA_US?SITE=FLTAM&SECTION=HOME&TEMPLATE=DEFAULT&CTIME=2015-05-28-04-46-49
[ii] Из предавања које у целости можете видети на: https://www.youtube.com/watch?v=mhfEbHK7f8Y
[iii] http://www.vijesti.me/svijet/server-cijeli-balkan-u-nato-do-2020-godine-158291
[iv] Детаљније на: http://www.usip.org/publications/kosovo-isn-t-the-problem-serbia
Марина Рагуш, Фонд Стратешке Културе
