За свако отворено радно место држава из буџета компанијама исплаћује од 2.000 до 10.000 евра, али и поред тога, инвестиција има скоро упола мање него пре шест година
Иако је председник Србије Александар Вучић, док је био на челу Владе, и шаком и капом делио субвенције страним инвеститорима, хвалећи се како је наша земља међу најатрактивнијим дестинацијама за улагање, истина је да је прилив страних инвестиција током сваке године његовог премијерског мандата био далеко мањи него 2011. године.
Према подацима Народне банке Србије, током 2011. у Србију су дошле рекордне 3,3 милијарде евра страног новца, док је прошле године тај износ једва достигао 1,9 милијарди евра.
Нове инвестиције готово по правилу иду уз субвенције за улагаче, а у Влади су проценили да је 2.000 евра по радном месту неминовна минимална цена привлачења страног капитала.
Давање новца из државне касе за улагаче и нове раднике није изум ове власти, већ пракса које различите владе практикују још од 2006, међутим, економисти кажу да субвенције нису решење које лечи привреду и друштво, већ да су, нажалост, једини мотиватор без којег инвеститори не би ни долазили у Србију.
Међутим, поставља се питање како је могуће да и поред тога што се страни инвеститори мотивишу да улажу у Србију, тако што им се за свако отворено радно место из државне касе исплаћује од 2.000 до чак 10.000 евра, заинтересованих има далеко мање него 2011.
– Долазак страних инвеститора не зависи само од субвенција већ и од политичке и економске стабилности. Близу две милијарде евра страних инвестиција није лоше, то је око четири или пет одсто БДП, али је потребно и сређивање привредног амбијента, а то значи ефикасније судство, спречавање корупције, уклањање административних баријера за инвестиције… – објашњава за Курир Владимир Вучковић, члан Фискалног савета.
Неке од компанија које су дошле захваљујући субвенцијама државе у јавности су познате и по упитном третману радника које држе на минималцу, а стручна јавност неретко упозорава и да исте те компаније након истека периода добијања државне помоћи могу напустити Србију и отићи у неку другу земљу.
Љубомир Маџар
НЕ ПОМАЖЕ ПОДМИЋИВАЊЕ
Удео укупних инвестиција у Србији у прошлој години износио је 19 одсто БДП, а како каже професор Љубомир Маџар, за малу привреду каква је Србија, за дугорочни стабилан раст од око четири одсто, потребно је најмање 25 одсто БДП инвестиција годишње:
– То значи да удео страних директних инвестиција треба да буде удвостручен у односу на 2016. и да износи око четири милијарде евра. Али, и поред тога што страни инвеститори овде добијају јефтину радну снагу и што их држава подмићује субвенцијама, они очигледно нису заинтересовани да инвестирају у земљу с неуређеним правосуђем и високим степеном корупције.
