Стручна студија „Енергопројекта“ о размерама последица пуцања бране Стубо-Ровни коју ЈП „Колубара-Ровни“ безаконито, деценијама већ, подиже повише Ваљева, намеравајући затрти и највећу Светињу овог дела Православне Србије и занавек загадити подземне ресурсе питке воде којима Ваљево предњачи у Европи
(следи уводни чланак Уредништва)
Драги сажитељи Србије наше, пред Вама је стручна аналитичка студија Енергопројекта из 1988 г. тада заведена под штамбиљем „војна тајна“. Тема предложене књиге је прорачун о проценама последица услед могућег пуцања бране Стубо-Ровни повише Ваљева.
Као увод у књигу, која наниже следи, треба напоменути да је брана Стубо-Ровни од самог почетка свога безакона и пошасно штетна у широком опсегу посматрања.
Пре свега никада нису извршена сеизмолошка испитивања на локацији будуће бране, нарочито неопходна стога што велика пукотина између тектонских плоча Јадарске и Јадранске(где се очекује епицентар будућих земљотреса) пролази линијом Маљен, Повлен… што је на само пар километара од бране.
Као доказ ове велике опасности усред те бране имамо велико брдо издробљеног гранита, гранита који се временом издробио услед интезивног померања тла у овом епицентралном појасу(овај дробљени гранит, који се минирањем лако претвара у ситан шодер, Ваљево одавно користи као основни извор тампона за крпљење путева)
\
!?! Усред „будуће бране Стубо-Ровни“ налазе се огромне стене издробљеног гранита услед трења огромних тектонских плоча које се сударају у овом епицентралном земљотресном подручју !?!
Никада нису извршене ни процене утицаја на природну средину, јер би по једногласним истраживањима хидрогеолога, прљава барска вода загадила све подземне воде Ваљева(Пакаљско врело, Градачко врело…) по којима је Ваљево најбогатији град у Европи.
Поред многих других штетних утицаја по физички опстанак Ваљеваца најпогубнији је, ипак, духовни потоп – тј. могуће душегубно затирање чудотворног немањићког манастира Грачанице,
тог великог благослова Божијег који нас је досад очувавао на овом трусном и непријатељском завишћу натапаном нам тлу.
Како нисмо у могућности одштампати широј јавности на увид доле предложену Вам књигу (која детаљно говори о чињеници да би после пуцања бране разорно рушилачка вода била за 13 минута у Ваљеву и да би потом расла око пола сата до висине око 15 метара, и о размерама штете од Ваљева до Обреновца) навешћемо овде и спремљени предговор монаха-немонаха Антонија овом „необјављеном издању“, потом укратко изведени суштински закључци из књиге и поговор поменутом „необјављеном издању“ православног публицисте Ранка Гојковића, и на крају комплетна књига студије Енергопројекта из 1988 о процена ма штете услед пуцања бране Стубо-Ровни повише Ваљева.
Скраћена верзија поменуте књиге планирана за штампу (испод које следи и комплетна књига)
Предговор научној студији Енергопројекта – тој, Србима, „књизи Опомене“
Господ Љубави нам је, чак и оваквим, тврдовратим и разузданим Србима, оставио Cвој велики благослов у виду чудотворне прастаре Цркве – манастира Грачанице ваљевске. Али, авај, маловерници и пробисвети међу нама се усудише, поред нас млаких и себичних, да годинама граде нову, горду вавилонску кулу- брану „Стубо-Ровни“, која не само што би нам енормно загадила природу, не само што вода из ње никоме није потребна, не само што се гради на сеизмички епицентралном тлу, већ би нас лишила Грачаничког благослова Божијег и препустила самима себи.
Приметио бих да брана „Стубо-Ровни“ у самом свом називу крије и пророштво – Стуб на ров(н)итом тлу, стуб на клизишту. То је стуб утемељен на мехуру гордости људске, коме је важнији пијетизам и туризам (јер вода са бране никоме више није потребна), него ли Светиња Божија, манастир Грачаница, коју је Господ занавек Овде благословио, људима на спасење, Овде на своме Чудотворноме Месту да занавек пребива на спасење свима.
Благослов Божији, који су наши Свети Преци ради душа наших, а по Вољи Божијој, нас ради, на Месту Светом изидали – имали смо до сад времена спознавати, вековима испуњеним сведочанствима чудотворне благодати Божије, а како би било без тог Благослова, кога се, испуњавајући вољу демонску, сада покушавамо „ослободити“, не дао нам Бог искусити, ни нама, ни деци нашој, јер „са ђаволом тикве садећи, о главе ће нам се вечно лупати“.
Пред нама је, овде, само једна „стручна“ људска скица највероватније опције- последице самоубиственог гордог зидања над главама нашим, на тлу које подрхтава под ногама нашим вековима, и све то без Грачаничког Благослова Свевишњега. Тога Благослова, који нас је, све до сада, и све овакве, ћошкасте Србе, ипак, штитио – и то молитвама Светих Предака наших, ми смо се нашли данас срамно одрицати, а и Претке све више љутити, јер им вређамо Бога Љубљенога, Којим дисаху, и дишу у рајске векове векова.
Будимо Православних потомци, да би постали и ми Претци, да бисмо у сваком делу своме могли у радости Христовој клицати: „Све је лепо и честито било, и Миломе Богу приступачно“, иначе, „ко преживи – причаће“ о бројевима „стручне књиге ове“ директно ужигосаним на животима себе и ближњих својих… вода у Ваљеву за 13 минута, дубока 15 метара, максимални ниво постиже после 30 минута, а потом лагано опада….
Народе српски, још није касно да искажеш своје Богољубиво и родољубиво предачко надахнуће, које ти венама вековима тече. Јер, ипак, иза свега овога, сем ђавола, стоје само крхки потписи којекаквих министарчића, који су, поготово сада, себично заузети предизборном бригом за своје фотељице, и твоји с ђаволом проћердани новци. Иначе, поред потенцијалне „самоубиствене“ будућности, сабрали би, пре свега, превелики грех пред Богом Живим због свог садашњег маловерја, лењости и себичлука….
Нпр. Свети Чудотворни манастир Грачанички се може спасити на свом једином од Бога благословеном месту додатном малецном уставом, и одливним тунелчићем, низводно, до корита Јабланице, или простим смањењем нивоа беспотребне бране, па онда, и… грађење бране на кречњачки водопропусном тлу препуном пећина и јама, те, непосредно, трајним еколошким загађењем богатства ваљевских надземних врела и подземних језерских вода… погубним угрожавањем климатских токова ваљевске котлине… градња неадекватним каменом и земљом- бране- на земљотресно- епицентралном тлу… уништавање бескрајно пространог и значајног археолошког налазишта унаоколо Свете Грачанице, која сежу до корена постојања нашег народа на овим просторима…
!Буди се, Ваљево, да не би вечно уснило!
На славу Божију и добро ближњих предговор срочио и књижицу приредио монах-немонах Антоније (Давидовић) а у име Христољубаца окупљених око Православног братства – ИстиноЉубље
Укратко: БРАНА „Стубо-Ровни“
Увод
Чињеница да брана „Ровни“ спада у објекте угрожености I категорије и да представља велику потенцијалну опасност за низводни речни потез са становишта могућег преливања или рушења, навела нас је да се осврнемо и позовемо на пројекат који је урадила фирма „Енергопројект“ из Београда 1988. године а који носи назнаку Војна тајна – строго поверљиво. Сврха израде пројекта је сагледавање последица које могу да настану услед изненадног рушења или преливања бране Ровни деловањем природних (трусно подручије вулканског порекла) и човеком изазваних фактора (могућа ратна дејства).
Првобитна основна намена изградње бране и акумулације „Ровни“ је омогућавање водоснабдевања околних градова (на првом месту Ваљева), као и заштита низводне долине од наиласка поплавних таласа и задржавања наноса формираног у горњем току реке Јабланице. Међутим, доводи се у питање оправданост постојања бране наспрам чињенице да град Ваљево поседује и вишеструко прекомерне количине воде и да постоји велика опасност за град уколико би брана пукла, а тако нешто је врло могуће. У прилог томе говоре и подаци добијени у овом пројекту.
Над речима из пројекта „…Услед пролома бране Ровни доћи ће до потпуног уништења пута, кућа и свега осталог што се буде нашло на удару таласа, због његове велике рушилачке моћи, брзине и висине чела таласа, тако да евакуација становништва уопште неће бити могућа због велике брзине таласа,…“ требало би да се замисли сваки грађанин Ваљева, а и шире. О духовним димензијама овог проблема, више је речено у Предговору и Поговору, а овде ћемо укратко изнети најзанимљивије, техничке детаље пројекта.
ТЕХНИЧКИ ДЕТАЉИ ПРОЈЕКТА
Ова брана по својим одликама спада у високе бране, а на основу морфолошких и топографских карактеристика долине и угрожености становништва и могућих штета у долини низводно, у случају рушења бране, овај објекат се сврстава у објекте I категорије угрожености.
Својим чеоним положајем у горњем току Јабланице, висином и количином акумулисане воде, брана “Ровни“ представља велику потенцијалну опасност за низводни речни потез, са становишта могућег преливања или рушења.
На низводном рeчном потезу се налази низ великих градова и насеља који ће се наћи директно на удару поплавног таласа који би се јавио у случају рушења бране.
Такође у зони могућег плављења налазе се велике површине врло плодне обрадиве пољопривредне површине, привредни објекти, путеви, железничке пруге и друго.
…Према упутству о изради документације за одређивање последица услед изненадног рушења или преливања високих брана, издатог од Савезног комитета за пољопривреду у јануару 1975. године, извршена је анализа зоне плављења и то максималне могуће зоне плављења, анализа сигурносних (безбедних) нивоа воде у акумулацији ,као и друге анализе.
Због лакшег разумевања добијених стручних података и због њихове опширности, приказаћемо само делове техничких извештаја везаних за сам град Ваљево, и то следеће:
а) Максимална зона плављења
…На речном потезу (ушће Обнице до сужења у зони Пећине) биће поплављена већина стамбених и индустријских објеката, јер се налазе лоцирани углавном уско уз речну долину Јабланице, ушћа Обнице и Колубаре.
Од сужења у зони Пећине зона плављења се нагло шири према градском језгру Ваљева, и добија ширину од око 1200метара. Практично скоро цео градски центар би се нашао на удару поплавног таласа, а рушилачко дејство таласа било би велико.
Чело таласа ће се у самом градском центру јавити већ након 13 минута после рушења бране Ровни, а максимални ниво воде ће се јавити 30,5 минита после рушења бране и поплавити цело подручије града до 195,54 метара надморске висине.
Ширина зоне плављења ће се повећати у низводном правцу, а нарочито после ушћа Градца и биће око 1850 метара.
ЦЕО ЦЕНТАР ВАЉЕВА ЋЕ СЕ НАЋИ ПОД ВОДОМ И ОЧЕКУЈЕ СЕ ВЕЛИКО РАЗАРАЊЕ ОБЗИРОМ НА ВЕЛИКУ ДОЛАЗНУ БРЗИНУ ТАЛАСА.
б) Анализа сигурносног (безбедног ) нивоа воде у акумулацији
Под “безбедном“ котом нивоа воде у акумулацији, у општем случају се подразумева кота нивоа у акумулацији при којој у случају изненадног рушења бране тако настали талас не угрожава животе становништва и не доводи у питање функционисање индустријских постројења или саобраћај на путевима и железничким пругама.
У конкретном случају бране Ровни за почетне услове при прорачуну је узето да кота нивоа воде у акумулацији износи 310,00метара надморске висине.
При анализи резултата прорачуна установљено је да је ширина зоне плављења незнатно већа од ширине зоне плављења која настаје код природног поводња само у горњим деловима. Пут Ровни – Ваљево као и појединачне куће лоциране ниско уз саму речну обалу наће се у зони плављења, али не постоји опасност по већа насеља лоцирана низводно током Јабланице и Колубаре.
Сигурно је да би при тоталном и тренутном рушењу бране Ровни при коти нивоа воде у акумулацији од 310,00метара надморске висине појединачне куће и делови мањих насеља на првих 10-так километара тока Јабланице после бране Ровни били на удару таласа, али би се у овом реону могла извршити превентивна евакуација људи после објаве опште узбуне на брани Ровни.
Ови подаци наводе на закључак да је безбедни ниво воде у акумулацији који не угрожава ни људе ни инфраструктуру на коти 310 метара надморске висине. Свако повећање коте нивоа воде у акумулацији бране Ровни постаје небезбедно по град и околину.
ЗАКЉУЧАК
Истраживачима овога пројекта нису стајале на располагању тачне евиденције о броју становника села, мањих насеља и града Ваљева чији ће се делови наћи у зони плављења, али је јасно наглашено да су животи практично свих становника до око 20 км низводно од бране, у насељима захваћеним таласом у опасности, јер због краткоће времена појаве чела таласа не постоји могућност евакуације.
Скоро комплетна деоница пута Ровни-Ваљево ће бити потопљена и вероватно јако оштећена од поплавног таласа насталог рушењем бране, а деоница пута Ваљево-В.Црљени би била потпуно поплављена али се због знатног смањења ударног дејства таласа не очекују катастрофална оштећења. И сви локални путеви у зони плављења ће бити поплављени и делимично оштећени.
Од индустријских објеката на највећем удару ће се наћи индустријска зона на уласку у Ваљево (са узводне стране) где ће део постројења бити поплављен и тешко оштећен.
Велике материјалне штете се очекују и у зони Источног поља рудника Тамнава јер ће се практично врло велики део запремине поплавног таласа прелити у овај површински коп и поплавиће цео радни хоризонт и тешко ће оштетити све машине које се не могу евакуисати…
Град Ваљево се спрема да буде „окићен“ системом за узбуњивање који вероватно има финије звукове од оних које смо слушали за време бомбардовања. Зар желите да вам сирене замене звона са наших храмова, које појединци хоће да потопе? Прошетајте се до несрећне бране и погледајте шта човек уради са природом, и како је град остао већ сад без једног „плућног крила“.
БУДИ СЕ ВАЉЕВО, ДА ТЕ НЕ БУДЕ СИРЕНЕ !!!!!!!!!!!!!!!!!!!
ПОГОВОР (г. Ранка Гојковића)
Када сам пре десетак година први пут био у манастиру Ваљевска Грачаница (тада црква) и чуо од свештеника за искушења кроз која је светиња пролазила тих година, нисам слутио да ће доћи време за нову борбу за очување ове светиње. Тешко је православном верујућем човеку посетити ту светињу и заборавити је. Велика светиња просто зрачи светошћу, тако да се тешко оглушити о вапаје верујућих Светосаваца и не дати свој допринос у покушајима да се ова велика Светиња сачува. Народ српски је са неверицом посматрао како дивљи шиптарски терористи руше и скрнаве српске светиње, али да дочекамо да се у срцу Србије дозволи српским дивљацима да скрнаве велике светиње, то је заиста зачуђујуће. Зато чуди да се глас Црквене јавности врло слабо чује у тренуцима када безбожници желе да скрнаве српске светиње и у самом срцу Србије.
Зар сама чињеница да је свети Николај Свесрпски крштен у овој светињи, није довољна да Српски Синод реагује? Зар велика чуда, која су записана још 1925. године, нису довољна да се стане у одбрану ове велике Светиње? Зар чуда која су се дешавала и у ближој прошлости, нису довољна да Црква одлучно стане у заштиту ове Светиње. Могу се још дуго и дуго постављати оваква питања, али уместо кукумавчења, да погледамо и шта наука каже о овом пројекту. Да видимо да и са научне тачке гледишта, овај пројекат представља један велики промашај, пошто је човеку са иоле духовног вида јасно, да рушење ове светиње може бити само дело демонизованих људи. Велике недаће које су се обрушавале на породице свих директно умешаних људи у овај ђаволски пројекат, као да нису довољне, него ти људи као да се труде да и на цео народ Српски навуку проклетство. Јер рушење такве Светиње, не може да не навуче проклетство на народ. Србима су безбожници вековима рушили светиње и за то плаћали Богу, али се пре није дешавало да Срби сами, без непријатељске окупације, руше своје светиње.
Нисам велики стручњак по питањима геологије, али имам (као некадашњи студент геологије) довољно геолошког знања, да могу да схватим забринутост наших еминентних хидрогеолога, који су пре пар дана у дневном листу „Правда“ врло стручно објашњавали зашто је овај пројекат и са становишта хидрогеологије, веома штетан. После само пар година, неминовно ће дођи до замуљења, и акумулација никако неће помоћи бољем снабдевању питком водом, него ће чак одмоћи, и та вода ће морати да се прерађује тврде хидрогеолози. Па чему онда акумулација? А овај рад који је пред нама, показује колико велики ризик носи са собом изградња ове акумулације.
Прво што пада у очи јесте чињеница да се ради о високој брани, која на основу угрожености становништва услед пуцања, спада у објекте угрожености I категорије. Јак земљотрес у ваљевском крају пре неколико година, за сваку нормалну државу и институцију, био би велико упозорење, имајући у виду горе речено, али наши стручњаци за то не маре. Када овоме додамо, да озбиљна сеизмолошка истраживања (која у читавом свету представљају основ за одлуку да ли ће негде да се гради брана или неће) никада нису урађена, онда то уноси додатно чуђење сваком здраворазумском човеку. А низводно од бране се налазе велики градови, насеља, села, путна инфраструктура, веома плодне њиве и услед пуцања или преливања бране, све би то било на удару застрашујућег поплавног таласа. Да цитирамо део из овог пројекта: Својим чеоним положајем у горњем току Јабланице, висином и количином акумулисане воде (50,5х106 м3) брана “Ровни“ представља велику потенцијалну опасност за низводни речни потез са становишта могућег преливања или рушења.
Да би се схватила сва катастрофалност последица низводно од бране, услед евентуалног рушења бране, треба указати на претпостављене почетне услове за варијанту 1 ( почетак приказа на страни 10). На 10 приказаних карактеристичних профила (прилози 8.1. – 8.4., 9.1. и 9.2.) приказано је 5 карактеристичних профила Јабланице, односно Колубаре и по један карактеристичан профил за сваку притоку. Да напоменемо да је у прорачуну све детаљно описано, па овде нећемо наводити те податке.
На овом приказу варијанте 1, видимо страхоту која прети овом крају у случају пуцања бране. А није урађено ни сеизмолошко истраживање терена. Даље, оно што упада у очи када се проучи овај пројекат, јесте чињеница да такозвана „безбедна кота“ нивоа воде за ову акумулацију практично не постоји. До брзог остваривања „безбедне коте“ у акумулацији практично не може доћи, јер је потребно 36 дана да се акумулација испразни. Тако из прилога бр.7 видимо да се пражњење акумулације од коте нормалног радног нивоа до коте минималног радног нивоа може извршити у најбољем могућем случају за 39 дана (страна 26). А и тада у најидеалнијим могућим околностима уз испуштање воде и на темељним испустима и кроз цеви за биолошки минимум и водозахват, а при најмањем могућем замишљеном дотицају воде у акумулацију од само 0,5 м3/с. Овде цитирамо шта се сматра безбедном котом нивоа воде у акумулацији:
Према “Упутству о изради документације за одређивање последица услед изненадног рушења или преливања високих брана“ издатог од Савезног комитета за пољопривреду у јануару 1975. године, под “безбедном“ котом нивоа воде у акумулацији, у општем случају се подразумева кота нивоа у акумулацији при којој у случају изненадног рушења бране тако настали талас не угрожава животе становништва и не доводи у питање функционисање индустријских постројења или саобраћај на путевима и железничким пругама.
На крају пројекта се још једном подвлачи, да у случају пуцања бране, становништву низводно од бране прети велика опасност, јер због брзине доласка чела таласа, неће бити времена за евакуацију. За варијанте I и II приказана је детаљна анализа резултата прорачуна у циљу изналажења максималних последица. После урађене анализе времена појаве чела таласа (табеле 21 и 22, стране 48 и 49) као и времена појаве максималних нивоа на главном току и притокама (табеле 23 б 24) јасно се види да нема довољно времена за евакуацију становништва, већ да ће морати да се изврши превентивна евакуација.
Из табеле бр. 25 видимо да се на првих 25 километара тока, у овој зони могу очекивати катастрофална разарања.
Истине ради, треба истаћи да се за варијанту V добијају значајно мање последице него за варијанту I, али су резултати за варијанту I конзервативнији и сигурнији. Они су једино меродавни при одређивању зоне плављења и спровођења мера ОIО у долини низводно од бране. Зато није на одмет цитирати још једно упозорење стручњака, које су навели у пројекту:Обрађивачу овога пројекта нису стајале на располагању тачне евиденције о броју становника села, мањих насеља и града Ваљева чији ће се делови наћи у зони плављења али је јасно наглашено да су животи практично свих становника до око 20 км низводно од бране, у насељима захваћеним таласом у опасности јер због краткоће времена појаве чела таласа не постоји могућност евакуације.
У прилозима за овај пројекат, детаљно су приказани хидрограми поплавних таласа у изабраним карактеристичним профилима као и нивограми у карактеристикама и попречним профилима за различите варијанте овог прорачуна.
Да резимирамо. Поред несумњиво велике духовне штете која ће оставити трага на цео Српски национ ако се не супротстави рушењу Светиња Господњих у срцу Србије, и слободно могу рећи, и навлачења праведног гњева Господњег због евентуалног рушења истих, видимо да су изгледне и огромне материјалне штете, и да су овим богоборачким пројектом директно угрожени и животи многих људи низводно од бране. Морам да подсетим када говорим о Грачаници Ваљевској, да има веома озбиљних индиција да се ради о једном од два најстарија хришћанска храма у земљи Србији, а народно предање везује и стрица Светог Саве за изградњу храма на старим темељима ранохришћанске цркве. Зато сматрамо да је борба за Истинољубље у овом тренутку важна, и да Срби морају да се тргну из летаргије и почну да бране своје светиње, уколико не желе да се брзо утопе у содомском мутљагу савремене безбожне западне (анти)цивилизације. Ранко Гојковић
Комплетна књига студије Енергопројекта из 1988г., иако заведена као „строго поверљиво“, ипак је то скуп круцијалних информација од општег јавног значаја.
Радна организација за коришћење водопривредног система
“РОВНИ“- “КОЛУБАРА“ у оснивању
В А Љ Е В О
|
НАРОДНА ОДБРАНА ВОЈНА ТАЈНА СТРОГО ПОВЕРЉИВО |
ВОДОПРИВРЕДНИ СИСТЕМ “РОВНИ“
ГЛАВНИ ПРОЈЕКТ
“Р О В Н И“
БРАНЕ И АКУМУЛАЦИЈЕ
КЊИГА ХII: С И С Т Е М О И О
СВЕСКА ХII/1-1 Идејни пројект – Хидрограђевински
део са хидрауличким прорачуном
ЕНЕРГОПРОЈЕКТ
БЕОГРАД, АПРИЛ 1988
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
НАРОДНА ОДБРАНА
ВОЈНА ТАЈНА
СТ. ПОВЕРЉИВО
РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ВОДОПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА “РОВНИ“ – “КОЛУБАРА“ У ОСНИВАЊУ
ВАЉЕВО
ВОДОПРИВРЕДНИ СИСТЕМ “РОВНИ“
ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ
БРАНА И АКУМУЛАЦИЈА “РОВНИ“
КЊИГА ХII: СИСТЕМ 0I0
СВЕСКА ХII/1 – 1: ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ –
ХИДРОГРАЂЕВИНСКИ ДЕО
СА ХИДРАУЛИЧКИМ ПРОРАЧУНОМ
ЕНЕРГОПРОЈЕКТ
БЕОГРАД, АПРИЛ 1988
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
РАДНА ОРГАНИЗАЦИЈА ЗА КОРИШЋЕЊЕ ВОДОПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА “РОВНИ“ – “КОЛУБАРА“ У ОСНИВАЊУ
В А Љ Е В О
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
КЊИГА ХII: СИСТЕМ ЗА ОСМАТРАЊЕ И ОБАВЕШТЕЊЕ
СТАНОВНИШТВА НА ПОДРУЧЈУ
УГРОЖЕНОМ ОД ЕВЕНТУАЛНОГ РУШЕЊА
ИЛИ ПРЕЛИВАЊА БРАНЕ РОВНИ
(СИСТЕМ 0I0)
С А Д Р Ж А Ј:
СВЕСКА ХII/1-1: ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ СИСТЕМА 0I0 –
ХИДРОГРАЂЕВИНСКИ ДЕО СА
ХИДРАУЛИЧКИМ ПРОРАЧУНОМ
СВЕСКА ХII/1-2: ИДЕЈНИ ПРОЈЕКАТ СИСТЕМА 0I0
СВЕСКА ХII/2: ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ
СВЕСКА ХII/3: ГЛАВНИ ПРОЈЕКАТ
ЕНЕРГОПРОЈЕКТ
БЕОГРАД, АПРИЛ 1988
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
САДРЖАЈ ПРОЈЕКТА
КЊИГА I – ОПШТИ ДЕО
КЊИГА II – ПОДЛОГЕ
Свеска II/1 – Хидролошке подлоге
Свеска II/2-1 – Геолошке подлоге – Пројекат истраживања за ГП
Свеска II/2-2 – Геолошке подлоге – Геолошки елаборат
Свеска II/3-1 – Геомеханичке подлоге – Пројекат истраживања за ГП
Свеска II/3-2 – Геомеханичке подлоге – Геомеханички елаборат
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Свеска II/4 – Сеизмолошке подлоге
Свеска II/5 – Еколошке подлоге
Свеска II/6 – Моделска испитивања евакуационих органа
КЊИГА III – БРАНА И АКУМУЛАЦИЈА
Свеска III /1 – Oпточни тунел – темељни испуст, загат
Свеска III/2 – Прелив са одводним тунелом и слапиштем
Свеска III/3 – Водозахват
Свеска III/4 – Хидромеханичка опрема
Свеска III/5 – Eлектроопрема
Свеска III/6 – Командна зграда
Свеска III/7 – Брана
Свеска III/8 – Ињекциони радови
Свеска III/9 – Осматрање бране
III/9-1 – Геодетско осматрање
III/9-2 – Хидролошко, хидрауличко, сеизмолошко, геомеханичко
КЊИГА IV – ХИДРОЕЛЕКТРАНА
Свеска IV/1 – Грађевински део
Свеска IV/2 – Eлектромашински део
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
КЊИГА V – САОБРАЋАЈНИЦЕ
Свеска V/1 – ИР саобраћајница: Стубо-Лелићи-Круна бране
Стубо-Локација Цркве
Свеска V/2 – ГП Саобраћајница:
– Приступни пут круни бране
– Стубо-Лелићи-Брана
– Стубо-Локација Цркве
КЊИГА VI – ОРГАНИЗАЦИЈА ГРАЂЕЊА
КЊИГА VII – ГЕОДЕТСКО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ОБЈЕКАТА
КЊИГА VIII – ЕКОЛОГИЈА
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
КЊИГА IX – САНИТАРНА ЗАШТИТА
КЊИГА X – УПРАВЉАЊЕ КВАЛИТЕТОМ ВОДЕ
КЊИГА XI – ИП ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА ЗА КОНТРОЛУ
РАДА СИСТЕМА РОВНИ
КЊИГА XII – СИСТЕМ ОИО
Свеска XII/1-1 – Идејни пројекат система ОИО – Хидрограђевински део са
Хидрауличким прорачуном
Свеска XII/1-2 – Идејни пројекат Система ОИО
Свеска XII/2 – Технички услови
Свеска XII/3 – Главни пројекат
КЊИГА XIII – ЛИЦИТАЦИОНА ДОКУМЕНТАЦИЈА
КЊИГА XIV – ЕЛАБОРАТИ
Свеска XIV/1 – Елаборат о измештању инсталација
Свеска XIV/2 – Елаборат заштите на раду
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
САДРЖАЈ СВЕСКЕ XII/1-1
ДЕО I – ОПШТИ ДЕО
ДЕО II – ТЕХНИЧКИ ИЗВЕШТАЈ
2.1. Увод
2.1. Основни подаци о брани и акумулацији
2.3. Избор карактеристичних профила и варијанти прорачуна
2.4. Анализа зоне плављења са гледишта могућих последица
2.5. Одређивање безбедних нивоа у акумулацији
2.6. Пражњење акумулације
2.7. Обележавање зоне плављења на терену
2.8. Оперативни план за обавештавање и узбуњивање
ДЕО III – ОДРЕЂИВАЊЕ ХИДРАУЛИЧКИХ ПОСЛЕДИЦА УСЛЕД
РУШЕЊА БРАНЕ РОВНИ
3.1. Расположиве подлоге
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
3.1.1. Топографске и морфолошке подлоге
3.1.2. Хидролошке и хидрауличке подлоге
3.1.3. Претходне студије и радови
3.2. Објекти, саобраћајнице и подаци о насељености
3.3. Дефинисање хидрауличких последица за “стационарне“
Услове течења
3.4. Одређивање хидрауличких последица изазваних рушењем
Бране Ровни
3.4.1. Шематизација речног тока – почетни и гранични услови за
прорачун рушења бране Ровни
3.4.2. Избор варијанти прорачуна
3.5. Анализа резултата прорачуна
3.5.1. Анализа нивоа водног огледала
3.5.2. Анализа времена путовања чела таласа и времена појаве
Максималног нивоа
3.5.3. Анализа средње брзине пропагације чела таласа
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
ДЕО IV – УПОРЕЂИВАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОРАЧУНА ЗА ТРЕНУТНО
ТОТАЛНО РУШЕЊЕ И ПАРЦИЈАЛНО ПОСТЕПЕНО
РУШЕЊЕ БРАНЕ РОВНИ
ДЕО V – МАТЕМАТИЧКИ МОДЕЛ НЕСТАЦИОНАРНОГ ТЕЧЕЊА
ВОДЕ У ОТВОРЕНИМ ТОКОВИМА КАО ПОСЛЕДИЦА
РУШЕЊА БРАНЕ
5.1. Рачунски модел нестационарног течења воде у отвореним токовима
Као последица рушења бране
5.1.1. Основне једначине
5.1.2. Почетни услови
5.1.3. Гранични услови
5.1.4. Решавање основних једначина
5.1.5. Услови стабилности прорачуна
5.1.6. Објашњење ознака коришћених у тексту
5.1.7. Програм Пролом 1
ДЕО VI – ПРИЛОЗИ
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
1. ЛЕГЕНДА ПРОЈЕКТА
Овај елаборат је урађен у СОУР ЕНЕРГОПРОЈЕКТ, РО Пројектовање, ООУР Хидроинжењеринг, Биро за Хидрологију у Београду,
Априла 1988. године.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
3 ВРШЕЊЕ О ОДРЕЂИВАЊУ ОДГОВОРНОГ ПРОЈЕКТАНТА
И ВРШИОЦА УНУТРАШЊЕ КОНТРОЛЕ
На основу Закона о изградњи објекта (Сл.гласник СРС бр. 10/84, 24/85 и 35/86) доносим
Р Е Ш Е Њ Е
За израду и унутрашњу контролу техничке документације одређујем следећа стручна лица која испуњавају све Законом прописане услове:
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
4. ПОТВРДА ДА ОДГОВОРНИ ПРОЈЕКТАНТ И ВРШИЛАЦ
УНУТРАШЊЕ КОНТРОЛЕ ЗАДОВОЉАВАЈУ
ЗАКОНОМ ПРОПИСАНЕ УСЛОВЕ
На основу Закона о изградњи објеката (Сл.гласник СРС бр. 10/84, 24/85 и 35/86) РО “Енергопројект – Пројектовање“, ООУР Хидроинжењеринг издаје
П О Т В Р Д У
Да Златан Хусеинспахић, дипл.инг. број Уверења о положеном стручном испиту 02-4/1142-1986
Зоран Обушковић, дипл.инг. број Уверења о положеном стручном испиту 471-G/82
Испуњавају све Законом прописане услове за обављање дужности одговорног пројектанта и вршиоца унутрашње контроле у вези израде техничке документације за Пројекат бране и акумулације Ровни.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
5. ИЗВЕШТАЈ ПРОЈЕКТНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ О ИЗВРШЕНОЈ
УНУТРАШЊОЈ КОНТРОЛИ
На основу члана 40 Закона о изградњи објекта (Службени гласник СРС бр. 10/84, 24/85 и 35/86 РО ЕНЕРГОПРОЈЕКТ-ПРОЈЕКТОВАЊЕ, ООУР
Хидроинжењеринг подноси следећи
И З В Е Ш Т А Ј
О извршеној унутрашњој контроли Пројекта бране и акумулације Ровни.
1. Техничка документација је израђена сагласно Пројектном задатку
Инвеститора.
2. Техничка документација је израђена у складу са законским одредбама,
Техничким стандардима и техничким нормативима, чија је примена
Обавезна за овакву врсту пројекта.
3. Постоји пуна сагласност између вршиоца унутрашње контроле и одговорног пројектанта.
Извештај вршиоца унутрашње контроле налази се у архиви РЈ за хидрологију ООУР-а Хидроинжењеринг.
Београд, април 1988. године
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
6. САГЛАСНОСТ СТРУЧНОГ САВЕТА
Стручни савет ООУР-а Хидроинжењеринг на својој седници
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
23.05.1988.године, прегледао је и усвојио Главни пројекат бране и акумулације Ровни, Књига XII: Систем ОИУ Свеска XII/1-1: Идејни пројекат – Хидрограђевински део са хидрауличким прорачуном.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
7. ИЗВОД ИЗ ПРОЈЕКТНОГ ЗАДАТКА
Пројектни задатак се налази у Књизи I – Општи део Главног пројекта, Водопривредни систем Ровни, а у овој књизи се даје извод из пројектног задатка који се односи на ову свеску
……….6.10. Систем за осматрање и обавештавање
Израда елабората о обавештавању и узбуњивању становништва на подручју угроженом од рушења бране Јабланица
– свеска 1 – Општи део са хидрауличким прорачуном
– свеска 2 – Систем обавештавања и узбуњивања
1. Општи део са хидрауличким прорачуном садржи комплетне
Пројектантске подлоге, прорачуне и анализе неопходне за израду
Пројекта система за обавештавање и узбуњивање
Прорачун је последица спровешће се узводно (зона акумулације) и низводно од бране. Дужина низводне деонице биће ограничена профилом у коме владају приближно стационарни услови течења, или последица услед рушења бране нису јако изражене или могућност математичког модела. Прорачуном ће се обухватити сви карактеристични случајеви рушења бране (у зависности од варираних почетних услова – екстремни, нормални, безбедни).
Садржај пројекта је дефинисан према законским прописима
“Упутство о изради документације за одређивање последица услед изненадног рушења или преливања високих брана“…………..
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
8. ИЗЈАВА ОДГОВОРНИХ ПРОЈЕКТАНАТА О УСАГЛАШЕНОСТИ
ДЕЛОВА ПРОЈЕКТА
Овим изјављујем да је Књига XII, Свеска XII/1-1 усаглашене са осталим деловима Главног пројекта бране и акумулације Ровни.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
ДЕО II – ТЕХНИЧКИ ИЗВЕШТАЈ
2.1. Увод
На основу ГП Бране и Акумулације “Ровни“ у профилу Ровни је предвиђена изградња Бране “Ровни“ на реци Јабланици.
Овај профил се налази на око 12 км узводно од Ваљева на реци Јабланици и шира географска локација бране и акумулације “Ровни“ је дата у прилогу бр. 1.
Основно решење ове бране је да омогући формирање акумулационог језера ради водоснабдевања околних градова, а на првом месту града Ваљева, заштита низводне долине од наиласка поплавних таласа ретких повратних периода и задржавање наноса формираног у горњем току Јабланице.
Због свих ових побројаних захтева на већ поменутом профилу предвиђена је изградња насуте бране са свим потребним пратећим објектима. Својом грађевинском висином, као и висином од терена и дужином бране у круни ова брана спада у високе бране, а на основу морфолошких и топографских карактеристика долине и угрожености становништва и могућих штета у долини низводно у случају рушења бране овај објекат се сврстава у објекте I категорије и обзиром на дужину разматране деонице прорачун последица изазваних рушењем бране “Ровни“ биће прорачунаван на математичком моделул.
Својим чеоним положајем у горњем току Јабланице, висином и количином акумулисане воде (50,5х106 м3) брана “Ровни“ представља велику потенцијалну опасност за низводни речни потез са становишта могућег преливања или рушења.
На низводном рeчном потезу се налази низ великих градова и насеља који ће се наћи директно на удару поплавног таласа који би се јавио у случају рушења бране Ровни.
Такође у зони могућег плављења налазе се велике површине врло плодне обрадиве пољопривредне површине , привредни објекти, путеви, железничке пруге и друго.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Због напред набројаног сврха овога елабората је сагледавање последица насталих услед изненадног рушења или преливања бране Ровни на основу чега ће се предузети одговарајуће мере у циљу заштите људских живота, материјалних добара, а све то у складу са одговарајућим Савезним прописима (“Упутство о изради документације за одређивање последица услед изненадног рушења или преливања високих брана“ – Савезни комитет за пољопривреду – јануар 1975.год.)
У овом елаборату је анализирана речна долина Јабланице и Колубаре то од почетка акумулације Ровни као најузводније тачке до насеља В.Црљени у зони површинских копова РЕИК “Колубара“ на реци Колубари, чија се долина налази у наставку реке Јабланице, као најнизводнија тачка прорачуна као и речне долине свих важнијих протока Јабланице и Колубаре на овом потезу што чини укупно преко 100 км анализираних токова.
2.2. Основни подаци о брани и акумулацији
Већ у поглављу 2.1. и у прилогу бр. 1 је приказана шира географска локација бране и акумулације Ровни.
Профил изградње будуће бране Ровни се налази на око 500 м узводно од профила водомерне станице Стубо Ровни. Брана ће бити насута и од евакуационих органа ће бити опремљена шахтним преливом и темељним испустом, испусном цеви за биолошки минимум и захватом за водоснабдевање.
У табели број 1 су дати основни подаци о брани и акумулацији. У прилогу бр. 2 је приказана крива протицаја шахтног прелива, а у прилогу бр. 3 је приказана крива запремине и површине акумулације “Ровни“.
Основна намена акумулације је већ споменута у поглављу 2.1. па се овде неће помињати. Преградно место се налази узводно од водомерне станице Стубо Ровни а 2 км низводно од ушћа реке Сушице у Јабланицу.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Све географско-физичке као и хидрометеоролошке карактеристике слива реке Јабланице до преградног места су побројане у претходној књизи пројекта бране и акумулације “Ровни“. –
Књига II / 1 – Хидролошке подлоге овог пројекта па се овде неће понављати.
Табела бр. 1
Основни подаци о брани „Ровни“
Назив бране – „Ровни“
Година завршетка објекта
Локација
Река Јабланица
Најближи град – Ваљево
Република, покрајина – Ср Србија
Врата бране – насута
Грађевинска висина ……………………………………………. 74.5 м
Висина од терена…………………………………………………..63,5 м
Дужина у круни ………………………………………………….422 м
Кота круне бране ………………………………………………. 363,5 мнм
Кота наксиналног нивоа ……………………………………..363,3 мнм
Кота нормалног нивоа…………………………………………360,0 мнм
Кота мин. Нивоа (радног)…………………………………….310,0 мнм
Кота дна акумулације………………………………………….300,0 мнм
Запремина бране……………………………………………….1.931 м3е
Запремина језера до коте наксиналног успора …. Т=60 х 106 м3
Запремина језера до коте нормалног успора………Т=50,5х106 м3
Запремина језера до коте мин. Радног нивоа……..В=1.000.000 м3
Враста прелива – шахтни
Максимална пропусна моћ прелива……………………..470 м3/сек.
Максимална пропусна моћ темељног испуста………Q=15,91 м3/сек.
Инсталисани протицај –
Максимални протицај свих евакуационих органа…486 м3/сек.
Намена бране – Водоснабдевање, биол. Мин.,
задржавање наноса, ублажавање поплава
Инсталисана снага –
Укупна површина која се наводњава
Корисник бране РО ЗА КОРИШЋЕЊЕ
ВОДОПРИВРЕДНОГ СИСТЕМА „Ровни-Колубара“ Ваљево
Пројектант – Енергопројект – ОУР Хидроинжењеринг
Извођач –
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
2.3. Избор карактеристичних профила и варијанти прорачуна
Долина реке Јабланице низводно од бране Ровни је релативно средње ширине од 150-400 м. Средњи пад дна реке Јабланице на деоници од профила бране “Ровни“ до ушћа Обнице износи око 9 . На овој деоници постоје локална проширења долине и то непосредно низводно од бране у зони села Мандићи као и у зони ушћа Обнице, а локална сужења речне долине се налазе у зони врела Пакље у зони села Јасик на стационажи 5+500 км низводно од бране “Ровни“ и у зони села Ракићи на стационажи 9+100 км низводно од бране.
На основу ретроспекције речне долине, као и распореда насеља на овом речном потезу и узимајући у обзир карактеристике таласа који би се јавио на овом речном потезу у случају преливања или рушења бране “Ровни“ изабрана су три карактеристична профила у којима ће бити приказани хидрограми и нивограми. У овим карактеристичним профилима ће бити приказани максимални појављени нивои и протицаји за све варијанте прорачуна као и за “стационарно“ стање као и времена појаве дела таласа и максималне висине таласа.
Речна долина Колубаре се постепено шири од Ваљева према Лајковцу. Средња ширина долине се креће од 1500-2000 м, мада у зони Рибнице она је знатно шира од 2500 м. На овом потезу пре ушћа Топлице у Колубари налази се најужи део долине Колубаре између брда Јеринин град на левој обали и Оштриковац на десној и ширина речне долине не прелази 300 м. После овог сужења долина Колубаре се нагло шири све до краја рачунске деонице (В: Црљени). У зони насеља Вреоци речна долина Колубаре је шира од 4000 м. На целом потезу Колубаре од Ваљева до В. Црљена средњи пад дна износи око 2 .
На овој деоници Колубаре изабрана су још два карактеристична профила на главном речном току.
Поред пет изабраних карактеристичних профила на главном току Јабланице и Колубаре изабран је још по један карактеристичан профил на свакој од пет главних притока Јабланице и Колубаре.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
На табели бр. 2 је дат преглед изабраних карактеристичних профила.
Табела бр. 2
Изабрани карактеристични профили
Ред.бр. Профил бр. Назив профила Ток Стационажа
1. 44 Јовања Јабланица 6+600
2. 60 Ушће Обнице Јабланица 11+400
3. 67 Ваљево Колубара 13+400
4. 74 Суво Поље Колубара 16+400
5. 116 Лајковац Колубара 41+400
6. 226 КП. Дцм. Обница 7+500
7. 326 Ушће Градца Градац 7+500
8. 410 Ушће Рибнице Рибница 5+400
9. 809 Ушће Топлице Топлица 4+800
10. 619 Ушће Љига Љиг 10+800
Треба напоменути да су за карактеристичне профиле на главним токовима Јабланице и Колубаре стационаже мерене од профила бране у низводном правцу по главним токовима, док су стационаже за карактеристичне профиле на притокама мерене по токовима притока у низводном правцу с напоменом да су за нулту стационажу арбитражно узимане тачке на узводним деловима притока докле је и вршен прорачун пропагације позитивног обратног таласа који ће се јавити у притокама услед рушења или преливања бране “Ровни“.
Према упутству о изради документације за одређивање последица услед изненадног рушења или преливања високих брана, издатог од Савезног комитета за пољопривреду у јануару 1975. године у оквиру документације о последицама евентуалног рушења или преливања високих брана потребно је извршити анализу зоне плављења и то максималне могуће зоне плављења, анализу сигурносних (безбедних) нивоа воде у акумулацији и друге анализе, па је због тога било потребно извршити избор више варијанти прорачуна, односно избор више различитих почетних услова за које ће се вршити прорачун последица.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Пре избора варијанти прорачуна било је потребно претходно извршити схематизацију речних токова низводно од бране Ровни. На слици бр. 1 дата је основна рачунска схема токова Јабланице и Колубаре, као и њихових притока.
Слика бр. 1 : Шематизација речног тока
Када је извршена схематизација речне долине низводно од бране Ровни извршен је избор почетних услова за различите варијанте прорачуна.
Обзиром на ред величине разматране појаве одлучено је да се затечени доток у токовима Јабланице и Колубаре не мења за варијанте I и II прорачуна, односно да “стационарно“ стање буде једнако за ове две варијанте прорачуна.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Варирани су само нивои у акумулацији “Ровни“ при рушењу бране “Ровни“ и дотицаји у акумулацију “Ровни“ за различите варијанте прорачуна.
У табели бр. 3 су приказани изабрани протицаји за “стационарно“ стање прорачуна.
Табела бр. 3
Изабрани почетни протицаји – Варијанта I и II
Q0 Зависи од варијанте Јабланица доток у акум.
Q1 486 Јабланица
Q2 100 Обница
Q3 586 Јабланица
Q4 100 Градац
Q5 686 Колубара
Q6 100 Рибница
Q7 786 Колубара
Q8 100 Топлица
Q9 886 Колубара
Q10 200 Љиг
Q11 1086 Колубара
Треба напоменути да су ови затечени протицаји који представљају “стационарно“ стање за варијанту I и II уствари блиски протицајима који би се могли јавити у случају природног поводња на овом речном потезу по изградњи бране.
Затечени протицаји су изабрани да буду исти за обе варијанте прорачуна ради упоређивања резултата, мада је рецимо за варијанту II услед коте нивоа у акумулацији јасно да протицај Q1 не може износити 486 м3/с већ нешто преко 16 м3, али то нема битног утицаја на последице изазване на низводном потезу у случају рушења бране “Ровни“.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
У табели бр. 4 су приказани почетни услови за варијанте прорачуна.
Табела бр. 4
Почетни услови за варијанте прорачуна
Улазни доток Кота нивоа у Запр. акум.
Вар. у акумулацију акумул. (мнм) х106 м3
1 Талас QМПФ 363,3 60,0
2 Талас Q1000 360,0 50,5
3 Талас Q20 320,0 4,5
4 Талас Q10 310,0 1,0
5 Талас QМПФ 363,3 60,0
Под талас QMPP до таласа Q20 се подразумевају у табели бр. 4 хидрограми великих вода за профил бране “Ровни“ прорачунати у хидролошким подлогама ГП Брана и акумулација “Ровни“ и приказани у прилогу бр. 5 овога елабората.
За варијанте I-IV прорачуна усвојена је претпоставка тоталног и тренутног рушења бране “Ровни“ док је за варијанту V прорачуна усвојена претпоставка парцијалног постепеног рушења бране “Ровни“.
Затечено стање протицаја за варијанте III и IV прорачуна је приказано у табели бр. 5.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Табела бр. 5
Изабрани почетни протицаји (варијанта III и варијанта IV )
0 Јабланица доток Протицај (м3/с)
1 Јабланица 10
2 Обница 20
3 Јабланица 30
4 Градац 20
5 Колубара 50
6 Рибница 20
7 Колубара 70
8 Топлица 20
9 Колубара 90
10 Љиг 20
11 Колубара 100
За узводни гранични услов у притокама за варијанту I и II су изабрани концентрисани дотицаји од по 100 м3/с а за варијанте III и IV за узводни гранични услов у притокама су изабрани концентрисани дотицаји од по 20 м3/с за време трајања прорачуна.
2.4. Анализа зоне плављења са гледишта могућих последица
Зона плављења у долини реке Јабланице односно Колубаре низводно од бране “Ровни“ као и зоне плављења на притокама Јабланице и Колубаре су одређене на целом разматраном потезу на основу максимално могућих нивоа водног огледала који се могу јавити у случају рушења бране “Ровни“ а за усвојене почетне и граничне услове као код варијанте I прорачуна и претпостављено тотално и тренутно рушење бране.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
На основу изабраних варијанти су извршени прорачуни и одређене зоне плављења за све испитиване варијанте. Зоне плављења су највеће за варијанте I и II прорачуна (за најнеповољнију комбинацију почетних услова) те су оне најмеродавније за оцену могућих штета и предузимање мере безбедности и заштите становништва и материјалних добара. Зоне плављења за варијанте I и II прорачуна се не разликују значајно, али су ипак нешто критичније за варијанту I прорачуна, па су за ову варијанту и приказане зоне плављења на целом разматраном потезу и дате на прилозима бр. 4.1.- 4.6.
На овим прилозима је приказана прегледна карта долине реке Јабланице и Колубаре, до последњег рачунског профила В. Црљени на главном току као и најзначајније притоке на овом речном потезу низводно од бране “Ровни“ са зонама плављења.
Од притока су изабране Обница, Градац, Рибница, Топлица и Љиг.
Код свих ових притока је извршен прорачун пропагације “позитивног обртног“ таласа у притокама насталог појавом таласа у главном току Јабланице и Колубаре услед рушења бране “Ровни“.
За све четири варијанте прорачуна као и за варијанту V прорачуна – парцијални постепени пролом бране “Ровни“ рачунска деоница је била, по главном току, од најузводнијег дела акумулације “Ровни“ до профила насеља В. Црљени на Колубари што је представљало деоницу дужине око 65 км. Овоме треба додати још око 40 км рачунске деонице на притокама.
На основу анализе резултата за све варијанте прорачуна дошло се до закључка да ће се најкатастрофалније последице, на потезу низводно од бране, јавити за претпостављене почетне услове за варијанте I, па ће у овом поглављу бити детаљно описане карактеристике поплавног таласа који ће се јавити на низводном потезу реке Јабланице и Колубаре за ову варијанту прорачуна.
За сликовитију представу пропагације поплавног таласа изабрани су карактеристични профили (укупно 10) и то 5 карактеристичних профила на главном току Јабланице односно Колубаре и по један карактеристичан профил на свакој од
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
притока. У овим карактеристичним профилима су у прилозима 8.1. – 8.4., 9.1. и 9.2. приказани дијаграми промена протицаја и нивоа у времену за варијанту I прорачуна.
У тренутку прелома у профилу бране ће се јавити протицај од 49.400 м3/с, а ниво ће са максималног нивоа у акумулацији од 363,3 м пасти моментално на 316,77 м.
Од овог момента пратиће се кретање “негативног“ таласа у акумулацији и позитивног таласа на низводном речном потезу.
Сматра се да “негативни“ талас у акумулацији осим локалних урушавања обала неће изазвати значајне негативне последице нити ће повећати зону плављења у односу на зону плављења саме акумулације “Ровни“ при максималној коти нивоа, док ће последице изазване пропагацијом позитивног таласа насталог тоталним и тренутним рушењем бране “Ровни“ бити описане у наставку текста.
Ширина зоне плављења у профилу непосредно низводно од бране износи око 180 м, а дубина при максималном појављеном нивоу од 321,46м износи 26,46 м што представља прираштај од око 20 м у односу на стационарно стање. Максимални ниво ће се јавити у овом профилу већ 25 с после рушења бране “Ровни“.
Од профила бране у низводном правцу зона плављења ће почети да се шири и просечна ширина на путу 3 км низводног тока ће износити око 350 м, а висина таласа ће бити између 25 м и 28 м.
Нешто низводније долина почиње полако да се сужава.
Треба напоменути да на овом првом речном потезу нема већих насеља, али је крај уз реку и пут Ваљево – Ровни доста насељен. Постоји доста индивидуалних кућа и група кућа као и доста обрадиве површине лоциране непосредно уз реку и пут. На овом првом речном потезу ће доћи до потпуног уништења трасе пута и свих кућа које ће се наћи на удару таласа због његове велике рушилачке моћи, брзине и висине чела таласа. Правовремена евакуација после пролома бране неће бити изводљива због велике брзине чела таласа, а максимални ниво ће се јавити само 9 минута после рушења бране.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
У профилу врела Пакље на стационажи 4+250 од осе бране “Ровни“, ширина зоне плављења ће бити само око 150 м због релативно уске речне долине на овом месту. Каптажа врела Пакље ће бити поплављена што ће изазвати немогућност коришћења овог врела за водоснабдевање Ваљева за дужи временски период. Максимални протицај који ће се јавити у овом профилу ће износити око 43 000 м3/с, а максимална висина таласа ће бити око 30 м, што представља прираштај од 25 м у односу на стационарно стање. Чело таласа ће се јавити у овом профилу за нешто мање од 75 сек. То значи да ће долазна брзина таласа бити око 50 м/с.
У профилу засеокаЧебићи који се налази на 5+000 км од бране “Ровни“, максимална висина таласа ће износити 32,5 м, што представља надвишење у односу на стационарно стање од 27,60 м. Максимална висина таласа ће се јавити око 11,5 мин. после рушења бране Ровни. Комплетан засеок ће се наћи под водом. Ширина зоне плављења ће износити око 300м.
Први изабрани карактеристични профил се налази на стационажи 6+600 и то је профил Јовања који се налази у подножју Арсића брда. У овом профилу се налази насеље Јовање и део насеља ће бити поплављен при наиласку поплавног таласа. Чело поплавног таласа ће се у овом профилу јавити 2,8 мин. после рушења бране Ровни. Максимални протицај који ће се јавити у овом профилу ће бити око 36750 м3/с, а максимални ниво ће се јавити 12,3 мин. после рушења бране и биће 258,23 мнм што представља прираштај од 23,60 мнм у односу на “стационарно“ стање.
У зони насеља Јовање све куће уз пут Стубо Ровни Ваљево ће бити срушене или потпуно поплављене. Треба напоменути да је овај речни потез од профила Јовање до села Мандићи доста насељен и да ће талас поплавити све куће уз пут. Зона плављења се са просечне ширине од око 250 м јако сужава на стационажи 9+200 на око 120 м да би се после овог сужења нагло проширило у зони села Мандићи на преко 400 м.
До овог насеља чело таласа ће стићи за 7,3 мин, а максимални ниво ће се јавити 17,5 мин после рушења бране Ровни и износиће 223,82 мнм, што представља прираштај од 15,3 у односу на стационарно стање. Максимални протицај у овом профилу ће бити око 34.000 м3/с.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Од села Мандића у низводном правцу практично почиње предграђе Ваљева и са десне речне обале се може уочити јако густа концентрација стамбених и индустријских објеката који ће се у великом проценту наћи на удару поплавног таласа.
Следећи изабрани карактеристични профил се налази на стационажи 11+400 и то је профил 60-ушће Обнице. Чело таласа ће се у овом профилу јавити 10 мин. после рушења бране Ровни. Максимални појављени протицај ће бити око 31100 м3/с. Максимални појављени ниво ће се јавити 43,4 мин. после рушења бране Ровни и биће 206,47 мнм. што представља прираштај од 14,55м у односу на стационарно стање.
Треба напоменути да ће се апсолутно максимални ниво у овом профилу јавити нешто касније него код следећег карактеристичног профила бр. 67 – Ваљево. То је због тога што се профил бр. 60-ушће Обнице јавља непосредно узводно од ушћа Обнице, а због великог сужења речне долине Колубаре непосредно низводно од ушћа Обнице тако да ће се у овом профилу јавити двогуби нивограм са закаснелим апсолутним максимумом.
У зони профила бр. 60 ширина зоне плављења ће бити око 250 м да би се непосредно низводно у зони ушћа Обнице ширина зоне плављења знатно повећала, а затим у зони брда Пећина нагло сузила на 150 м што ће изазвати јављање секундарног максималног нивоа на профилу бр. 60.
На овом речном потезу од профила бр. 60. ушће Обнице до сужења у зони Пећине биће поплављена већина стамбених и индустријских објеката, јер се налазе лоцирани углавном уско уз речну долину Јабланице, ушћа Обнице и Колубаре.
Од сужења у зони Пећине зона плављења се нагло шири према градском језгру Ваљево да би у профилу следећег изабраног карактеристичног профила, профила бр. 67 на стационажи 13+400 лоцираном у самом градском центру, њена ширина била око 1200м. Практично скоро цео градски центар би се нашао на удару поплавног таласа, а рушилачко дејство таласа би било велико.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Чело таласа ће се у овом профилу јавити 13 мин. после рушења бране Ровни, а максимално појављен ниво ће се јавити 30,5 мин. после рушења бране и износиће 195,54мнм што представља прираштај од 11,6 м у односу на стационарно стање. Максимално појављени протицај ће бити 21.600 м3/с.
Од овог карактеристичног профила ширина зоне плављења ће се повећати у низводном правцу, а нарочито после ушћа Градца. Ширина зоне плављења на стационажи 15+000 ће бити око 1850 м.
Скоро цео центар Ваљева ће се наћи под водом што се види из прилога 4.1. и очекује се велико разарање обзиром на велику долазну брзину таласа.
Следећи изабрани карактеристичан профил је профил бр. 74. – Суво Поље на стационажи 16+400. Ширина зоне плављења на овом профилу је око 1750 м.
Овај профил се налази на излазу из Ваљева код насеља Суво Поље. Као што се види са прилога бр. 4.2. и на овом речном потезу ће бити поплављени сви објекти на по 800 м од обале Колубаре.
Чело таласа ће се у овом профилу јавити 16 мин. после решења бране Ровни, а максимални ниво ће се јавити у овом профилу 45,7 мин. по решењу бране Ровни и биће 176,02 мнм што представља прираштај од 4,07 м у односу на “стационарно“ стање. Максимално појављени протицај у овом профилу ће износити 18.425 м3/с.
Од профила Суво Поље зона плављења се шири у низводном правцу и на стационажи 20+000 је широка око 2500 м. Непосредно пре ушћа Рибнице на стационажи 26+000 зона плављења се сужава на 1550 м, да би се опет проширила у зони ушћа Рибнице.
После ушћа Рибнице зона плављења се драстично сужава у теснацу између брда Оштриковац и Јеринин град и ширина не прелази 200 м. Од овог сужења зона плављења се постепено шири према ушћу Топлице и већ од Словца на стационажи 35+500 почиње поново драстично проширење које већ у зони села Придворица износи око 2500 м.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
На овој речној деоници не постоје већа насељена места која ће се наћи директно на удару таласа насталог тоталним и тренутним рушењем бране Ровни, али дуж целе речне долине Колубаре постоје мања насеља и усамљене куће које ће бити захваћене зоном плављења.
Део насеља Белошевац уз трасу пута на десној обали Колубаре биће потпуно поплављен и делимично разрушен, село Веселиновац низводно од ушћа Рибнице наћи ће се ван домашаја таласа као и Млађево.
Део насеља Словац ће бити поплављен док ће само мали део насеља Придворица бити захваћен поплавним таласом. Насеље Рубрибреза ће се наћи потпуно ван домашаја таласа.
Пети изабрани карактеристичан профил на главном току Колубаре је профил бр.116-Лајковац на стационажи 41+600 и налази се на улазу у Лајковац. Чело таласа ће се у овом профилу јавити 160 минута после рушења бране Ровни, а максимални ниво ће се јавити 237,8 мин. после рушења бране и износиће 114,33 мнм што представља прираштај од само 2,59 м у односу на “стационарно“ стање, односно максимално појављена дубина у овом профилу износи 9,43 м.
Насеље Лајковац ће добрим делом бити поплављено, али се може сматрати да разарања неће бити велика, јер је талас на путу до Лајковца изгубио добар део кинетичке енергије.
Максимално појављени протицај у овом карактеристичном профилу ће бити 7300 м3/с.
Низводно од Лајковца и ушћа Љига у Колубару зона плављења наставља да се шири и на крају рачунске деонице у профилу насеља В. Црљени непосредно пре површинског копа “источно поље“ рудника Тамнава износи око 4000 м.
На овој речној деоници налази се више насеља која ће делимично бити поплављена то су мањи део села Шопићи, Скобаљ и мањи део насеља Вреоци и В. Црљени.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Треба напоменути да ће се после последњег рачунског профила талас излити у површински коп “источно поље“ рудника Тамнава, па треба рачунати с великим материјалним штетама због плављења овог великог индустријског објекта.
Зоне плављења на главним токовима Јабланице и Колубаре су приказане у прилозима 4.1. и 4.2.
Прва притока Јабланице низводно од бране Ровни је Обница и као што се може видети из рачунске шеме вршен је прорачун напредовања “позитивног обртног“ таласа који ће се јавити у Обници услед појаве таласа у главном току Јабланице после тоталног и тренутног рушења бране Ровни. Овај негативни талас ће се простирати скоро 8 км узводно долином Обнице. Зоне плављења услед “негативног“ таласа односно повратног “позитивног“ таласа и зона плављења при “стационарном“ стању када коритом Обнице тече 100 м3/с се значајно разликује скоро 5 км узводно од ушћа Обнице у Јабланици док се касније занемарљиво разликују, а разлике престају на 8 км узводно од ушћа.
До ушћа Обнице талас настао рушењем бране Ровни долази за нешто мање од 9 мин. У зони ушћа биће поплављена делом предграђа Ваљева. Ширина зоне плављења на ушћу износи око 300 м и идући узводно у зони насеља Веселиновићи се нагло сужава на око 100 м. После овог сужења зона плављења се нагло проширује и нешто пре профила К.П. Дом-а њена ширина је око 400м. Део насеља ће бити поплављен.
На овој притоци је изабран један карактеристичан профил и то је профил бр. 226 на стационажи 7+500 (стационажа Обнице мерена низводно у односу на арбитражну тачку у горњем току Обнице). Овај профил се налази у зони К.П.Дома.
У овом профилу “обрнути позитивни талас“ талас ће се јавити око 15 мин. после рушења бране Ровни, а максимални ниво ће се јавити 37,5 мин. после рушења бране Ровни и износиће 207,41 мнм, што представља надвишење од 10,24м у односу на “стационарно“ стање. Максимални “негативни“ протицај који ће се јавити у овом профилу износиће око -1550 м3/с, а максимални повратни “позитивни“ протицај ће износити око 850 м3/с.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
У зони овог профила цео комплекс К.П. Дома ће бити поплављен.
Даља, узводна деоница Обнице је слабо насељена и само ће још неке појединачне куће и пољопривредне површине бити поплављене. Већ после нешто више од 2 часа у целом току Обнице ће се поново успосавити “стационарно“ стање.
На прилогу бр. 4.1. и 4.3. је приказана зона плављења у долини Обнице.
Следећа велика притока је десна притока Колубаре, Градац. Зоне плављења за Градац су приказане на прилозима 4.1. и 4.4.
“Позитивни обратни“ талас ће се простирати долином Градца само 2,4 км узводно од ушћа Градца у Колубару. Као на свим притокама стационажа је мерена низводно од арбитражне тачке на горњем току Градца. Зона плављења је нешто шира само у зони ушћа и износи око 1000м. Одмах узводно од ушћа односно Ваљева, зона плављења ће се сузити око 150 м са тенденцијом даљег сужавања.
У зони ушћа зона плављења долином Градца је захватила део града Ваљева у околини градског стадиона. Гледано узводно долина Градца није насељена у великом обиму и на удару таласа ће се наћи само појединачне куће лоциране ниско у долини Градца.
И на Градцу је изабран један карактеристичан профил и то је профил бр. 326, ушће Градца на стационажи 7+500. У овом профилу чело “позитивног обратног“ таласа ће се јавити 18 мин. после рушења бране Ровни, а максимални ниво ће се јавити 32 мин. после рушења бране и биће 188,56 мнм, што представља прираштај од 7,06 м у односу на “стационарно“ стање. Максимални појављени
“негативни“ протицај ће бити око 1300 м3/с.
Цео поремћај стационарног стања ће у овом карактеристичном профилу трајати око 2 сата. Зона плављења у долини Градца је приказана на прилозима 4.1. – 4.4.
Следећа велика притока Колубаре је десна притока Рибница. Утицај “позитивног обратног“ таласа се простире на око 2 км узводно током Рибнице. И долина Рибнице није густо насељена и биће угрожене само појединачне куће. Уопште
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
ширина зоне плављења не прелази 200 м. Највеће насеље у долини Рибнице је Мионица која остаје потпуно ван домашаја таласа.
И на Рибници је изабран један карактеристичан профил и то је профил код ушћа Рибнице у Колубару, профил 110 на стационажи 5+400. Чело таласа ће се у овом профилу јавити 95 мин. после рушења бране Ровни, а максимални ниво ће се јавити 145 мин. после рушења бране Ровни и износиће 138,55 што представља надвишење од 3,4 м у односу на стационарно стање.
Максимални појављени “негативни“ протицај у овом профилу износиће – 283м3/с. Поремећај ће у овом профилу трајати око 270 мин. почев од поремећаја устаљеног течења у 95 мин.
Зона плављења у долини Рибнице је приказано у прилозима 4.2. и 4.5.
Следећа притока је десна притока Колубаре – Топлица. Зона плављења у долини Топлице је приказана у прилогу 4.2. “Позитивни обратни“ талас се простире око 2,4 км узводно током Топлице и у долини Топлице не постоје већа насеља која би била значајно угрожена, овим таласом.
На овој притоци изабран је карактеристичан профил и то је профил бр. 509 – профил ушћа Топлице на стационажи 4+800. Чело таласа ће се јавити у овом профилу 125 мин. после рушења бране Ровни, а максимални ниво ће се јавити 191 мин. после рушења бране и износиће 126,93мнм што представља прираштај од 2,35 м у односу на “стационарно“ стање.
Последња притока на рачунској деоници је Љиг. Љиг се улива у Колубару у профилу Лајковца и долина Љига је нешто насељенија од долина осталих притока, али је и утицај “позитивног обратног“ таласа још слабији него код осталих притока. Иако се овај утицај осећа више од 3 км узводно долином Љига зона плављења је скоро занемарљиво шира у односу на зону плављења при “стационарном“ стању.
Делови насеља Боговађа, Жупања и Пепељевци и то мањи делови биће благо поплављени слојем воде од 0,5 – 1 м дубине.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
И на овој притоци је изабран један карактеристичан профил и то је профил 619 – ушће Љига на стационажи 10+800.
У овом профилу поремећај настао појавом “позитивног обратног“ таласа се јавља 205 мин. после рушења бране, а максимални ниво ће се јавити 295. мин. после рушења бране и износиће 110,15 мнм што представља прираштај од 2,19 м у односу на стационарно стање. Максимално појављени негативни протицај који ће се јавити у овом профилу биће – 10 м3/с.
Треба напоменути да се под термином “негативан“ протицај у притокама подразумева протицај настао пропагирањем позитивног обратног таласа дуж притока.
Зона плављења у долини љига приказане су на прилогу 4.6.
Дијаграм промене протицаја у карактеристичним профилима су приказани у прилозима бр. 8, а дијаграми промене дубине у профилима су приказани у прилозима бр. 9.
У свим карактеристичним профилима (прилози бр. 15-24) су приказани максимални нивои водног огледала који ће се појавити у случају рушења бране Ровни, а за све анализиране варијанте I – V прорачуна и “стационарне“ услове течења. На овим прилозима су приказана и времена појаве чела таласа у тим профилима за све испитиване варијанте прорачуна као и крива зависности појављеног нивоа у профилима у зависности од коте нивоа у акумулацији при којој долази до рушења бране за изабране варијанте I – IV прорачуна.
Положај свих изабраних карактеристичних профила су приказани на прилозима 4.1 – 4.6.
2.5. Одређивање безбедних нивоа у акумулацији
Према “Упутству о изради документације за одређивање последица услед изненадног рушења или преливања високих брана“ издатог од Савезног комитета за пољопривреду у јануару 1975. године, под “безбедном“ котом нивоа воде у акумулацији, у општем случају се подразумева кота нивоа у акумулацији при којој у случају изненадног рушења бране тако настали талас не угрожава животе становништва и не доводи у питање функционисање индустријских постројења или саобраћај на путевима и железничким пругама.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
У претходном поглављу је описано најкатастрофалније могуће последице које се могу јавити у долини низводно од бране Ровни. Ове последице ће се појавити у случају тоталног и тренутног рушења бране Ровни, а за почетне услове претпостављене варијантом I и варијантом II прорачуна.
Ради изналажења “безбедне“ коте нивоа воде у акумулацији извршен је прорачун пропагације поплавног таласа насталог рушењем бране, а за претпостављене почетне услове варијанта III и варијанта IV.
Непосредно, пре упуштања у анализе добијених резултата при изналажењу тзв.“безбедне“ коте нивоа воде у акумулацији, могу се поставити следећи допунски “критеријуми“:
1. Под тзв.“безбедним“ нивоом воде у акумулацији подразумева се онај ниво воде у акумулацији који још увек обезбеђује нормалну експлоатацију бране, односно акумулације, а који при рушењу бране формира поплавни талас који не угрожава животе становништва и не доводи у питање функционисање индустријских постројења или саобраћајница на путевима или железничким пругама на низводном речном потезу. Из овога произилази да је најнижи ниво при којем још увек можемо тражити “безбедни“ ниво у акумулацији минимални радни ниво.
2. Под тзв.“безбедним“ нивоом воде у акумулацији сматра се онај ниво воде у акумулацији који на низводном речном потезу не ствара последице, при тоталном и тренутном рушењу бране, које су катастрофалније са становишта макс.појављених нивоа, протицаја и времена појаве чела таласа од последица које би се оствариле при могућем природном поводњу (“стационарном“ стању).
Под “стационарним“ стањем се подразумева стање настало у току при протицајима наведеним у табели бр. 3.
За почетне услове при прорачуну за варијанту IV је узето да је кота нивоа у акумулацији кота минималног радног нивоа (310,00мнм).
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
При анализи резултата прорачуна установљено је да је ширина зоне плављења незнатно већа од ширине зоне плављења која настаје код природног поводња само у горњим деловима, тако да се талас врло брзо ретендује, па је већ после12 км низводно од бране ширина зоне плављења за варијанту IV ужа од ширине зоне плављења за “стационарно“ стање. Већ и при природном поводњу у зони плављења у горњем току Јабланице ће се наћи пут Ровни – Ваљево као и појединачне куће лоциране ниско уз саму речну обалу, али не постоји опасност по већа насеља лоцирана низводно током Јабланице и Колубаре.
Сличан закључак важи и за последице које би се јавиле на низводном потезу при рушењу бране, а за претпостављене почетне услове као код варијанте IV.
Потребно је напоменути да је утицај овако насталог таласа на притоке скоро занемарљив и да се утицај негативног таласа осећа само локално у зони ушћа.
Ради поређења резултата прорачуна за варијантуIV и за “стационарно“ стање прилажу се следеће табеле 6,7,8 и 9.
Максимално појављени нивои (главни ток)
макс. пројављени нивои (мнм)
Профил бр. Стационажа Стационарно Варијанта 4
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Максимално појављени нивои (притоке)
макс. пројављени нивои (мнм)
Профил бр. Стационажа Стационарно Варијанта 4
(*)Напомена: За варијанту IV “негативни“ талас при пролому бране не изазива
Поремећај на карактеристичним профилима у притокама.
Уочљиво је да разлике у максимално појављеним нивоима опадају драстично дуж тока, а времена појаве чела таласа су далеко дужа но код варијанти I и II.
Обзиром на ове приказане параметре и на занемарљиву разлику у ширинама зоне плављења у односу на “стационарно“ стање и са констатацијом да акумулација још увек обавља своју функцију овај ниво воде у акумулацији се може сматрати “безбедним“ нивоом у акумулацији, тј. минимални радни ниво воде у акумулацији од 310.00мнм се може сматрати “безбедним“ нивоом воде у акумулацији.
Осим прорачуна за претпостављене почетне услове као код варијанте IV извршен је прорачун и за варијанту III, за коју је претпостављена кота нивоа у акумулацији 320.00мнм. Затечени протицаји у току Јабланице и Колубаре и њихових притока су исти као код варијанте IV као и узводни гранични услови на притокама док се узводни гранични услови на главном току нешто разликују што се може видети из табеле бр. 4 и 5.
Упоредни резултати прорачуна за варијанте III и IV су приказани у табелама бр. 10, 11, 12 и 13.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Из ових табела јасно се може уочити да су последице које се јављају низводно од бране Ровни на главном току, а за варијанту III прорачуна тоталног и тренутног рушења бране Ровни значајно веће од последица које ће се јавити за варијанту IV прорачуна.
Треба напоменути да су максимално појављене коте нивоа у горњем делу главног тока за варијанту III прорачуна значајно више но за “стационарно“ стање.
У даљем делу тока Колубаре ови нивои ће бити слични или чак и нижи од нивоа при “стационарном“ стању.
Зона плављења при прорачуну варијанте III захватила би већ и делове предграђа Ваљева, делове фабричких постројења на самом улазу у Ваљево и делове улица и стамбених зграда на по 50 м са обе стране регулисаног корита Колубаре у самом центру Ваљева, па се кота 320,00 не може прихватити као апсолутно “безбедна“ кота нивоа воде у акумулацији.
Табела бр. 10
Макс.појављени протицаји у карактеристичним профилима
(главни ток)
Макс. Пројављени протицаји – м3/с
Профил бр. Стационажа Варијанта 3 Варијанта 4
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Табела бр. 11
Макс.појављени нивои у карактеристичним профилима
(главни ток)
Макс. Пројављени ниво мнм
Профил бр. Стационажа Варијанта 3 Варијанта 4
Табела бр. 12
Време појаве чела таласа у карактеристичним профилима
(главни ток)
Време појаве чела таласа мин.
Профил бр. Стационажа Варијанта 3 Варијанта 4
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Табела бр. 13
Време појаве макс.нивоа у карактеристичним профилима
(главни ток)
Време појаве макс. нивоа
Профил бр. Стационажа(км) Варијанта 3 Варијанта 4
Обзиром на времена доласка чела таласа у близини Ваљева до првог карактеристичног профила при ушћу Обнице у Јабланицу које износи преко 40 мин. и ова кота би се могла сматрати условно “безбедном“ у погледу безбедности људских живота на овом потезу, јер би се евакуација људи могла спровести из угрожених подручја за ово време.
Сигурно је да би при тоталном и тренутном рушењу бране Ровни при коти нивоа воде у акумулацији од 320,00мнм појединачне куће и делови мањих насеља на првих 10-так километара тока Јабланице после бране Ровни били на удару таласа, али би се у овом реону могло извршити превентивна евакуација људи у случају непосредне ратне опасности или после објаве опште узбуне на брани Ровни.
На потезу Колубаре низводно од Ваљева разлике нивоа између “стационираног“ стања и нивоа добијених при варијанти IV прорачуна би се све више смањивали ако би на последњој речној деоници “стационарно“ стање било чак и више.
Као и код варијанте IV прорачуна утицај “негативног“ таласа осетиће се само у зони ушћа притока у главни ток и само у карактеристичном профилу на Градцу ће
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
бити забележена промена у односу на “стационарно“ стање, јер је овај профил врло близу ушћу. У осталим карактеристичним профилима неће се осетити утицај од “негативног“ таласа.
Са подужног пада ток-а (прилог бр. 26), може се уочити да су за варијанту IV већ после 12 км тока максимално појављени нивои нижи од нивоа при “стационарном“ стању, а да су за варијанту III прорачуна максимално појављени нивои већ после 19 км тока нижи од нивоа при “стационарном“ стању, па се и са тог аспекта може сагледавати “безбедна“ кота.
2.6. Анализа пражњења акумулације
За евакуацију великих вода из акумулације Ровни постоји шахтни прелив који омогућује пражњење ретензионог простора са максималног нивоа до коте нормалног нивоа и темељни испуст за пражњење акумулације са коте нормалног нивоа.
На брани Ровни поред евакуационих органа за евакуацију великих вода и за пражњење акумулације постоји и цев за биолошки минимум и захват за захватање воде за водоснабдевање.
На основу познатих параметара евакуационих органа извршена је анализа пражњења акумулације са коте нормалног успора, а за различите дотоке и различите услове пражњење акумулације (да ли ради само темељни испуст; темељни испуст и цев за биолошки минимум; темељни испуст, цев за биолошки минимум и водозахват).
Из прилога бр. 7 види се да се пражњење са коте нормалног радног нивоа до коте минималног радног нивоа може извршити у најбољем могућем случају када раде и темељни испуст и цев за биолошки минимум и водозахват, а при дотицају од само 0,5 м3/с у акумулацију, за 39 дана.
Обзиром на дужину пражњења акумулације поставља се питање брзог остваривања “безбедног“ нивоа у акумулацији, односно питање реалности остваривања “безбедног“ нивоа.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Са коте нормалног нивоа акумулација се може испразнити у најбољем могућем случају до коте 320,00 за 36 дана што је недопустиво дуго, па се претходна констатација може поновити и за ову коту нивоа воде у акумулацији.
2.7. Обележавање зоне плављења на терену
Обележавање зоне плављења на терену се врши на основу максимално могућих нивоа воде који се могу појавити на низводној рачунској деоници од профила бране Ровни до изливног рачунског профила В. Црљени, а за претпостављено тренутно и тотално рушење бране Ровни. Из изложеног у претходним поглављима максимално могући нивои воде ће се јавити у попречним речним профилима за почетне услове претпостављене варијантом I прорачуна.
Ознака за обележавање максимално могућих нивоа су металне цеви 150мм, испуњене бетоном, са црвеном завојном линијом ширине 5 цм. На врху цеви се црном бојом вертикално исписује број белеге.
Изглед и начин постављања белеге је приказан у прилогу бр. 25.
При одређивању положаја белеге, води се рачуна о насељености долине, положају саобраћајница, видљивости места на коме ће се поставити белега и растојању од 200-400 м с тим да могу бити постављене и гушће у зони насељених места.
Држећи се већ поменутог “Упутства“ обележена је белегама цела анализирана деоница од профила бране до најнизводнијег рачунског профила.
Положај белега је приказан на прилозима 4.1. – 4.6.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Табела бр. 14
Списак теренских белега за обележавање допирања поплавног
таласа при рушењу бране “Ровни“
Деоница: река Јабланица и Колубара
(прилог 4.1.)
Лева обала Десна обала
р.бр. Стационажа Кота р.бр. Стационажа Кота
белеге (км+м) (мнм) белеге (км+м) (мнм)
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Списак теренских белега за обележавање допирања
Поплавног таласа при рушењу бране “Ровни“
Деоница: река Колубара (прилог 4.2.)
Лева обала Десна обала
р.бр. Стационажа Кота р.бр. Стационажа Кота
белеге (км+м) (мнм) белеге (км+м) (мнм)
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Наставак табеле бр. 15
Деоница: река Колубара (прилог 4.2.)
Лева обала Десна обала
р.бр. Стационажа Кота р.бр. Стационажа Кота
белеге (км+м) (мнм) белеге (км+м) (мнм)
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Табела бр. 16
Списак теренских белега за обележавање допирања поплавног таласа
при рушењу бране “Ровни“
Деоница: притоке Колубаре
(прилози 4.3, 4.4, 4.5. и 4.6.)
Река Обница
Лева обала Десна обала
р.бр. Стационажа Кота р.бр. Стационажа Кота
белеге (км+м) (мнм) белеге (км+м) (мнм)
Река Градац
Река Рибница
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Река Топлица
Река Љиг
Из ових табела се види да је укупан број белега на рачунској деоници 179 комада. Становништво на разматраном подручју мора бити упознато са значењем белега.
2.8. Оперативни план за обавештавање и узбуњивање становништва у мирнодопским условима
Ради ефикасног провођења мера обавештавања и узбуњивања у мирнодопским условима потребно је да корисник бране донесе Правилник о раду техничке службе за руковање браном и уређајима за обавештавање и узбуњивање.
Такође је потребно и урадити и одговарајући оперативни план за обавештавање и узбуњивање становништва којим се у мирнодопским условима предвидјају два степена при узбуњивању становништва:
– стање приправности
– стање опште узбуне
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Стање приправности
Критеријуми за оглашавање стања приправности на брани Ровни су:
1. Када ниво у језеру достигне максимално предвиђену коту са тенденцијом даљег пораста (363,30мнм).
2. Када је мерењима утврђено да прираштај деформације за вертикално слегање и хоризонтално померање престаје да се смањује у функцији времена, или чак почиње расти. У овом случају ће се формирати стручна Комисија која ће испитати узорке примећене појаве.
3. Ако се огласи стање приправности у широј зони града Ваљева из било ког разлога.
4. Када се утврди земљотрес (осетило га је особље на брани или је стигло обавештење јавним средствима информисања или на неки други начин) служба за осматрање бране ће извршити макроскопски преглед бране и читање на Инструментима ако инструменти постоје. Ако се при прегледу утврде неке промене, сазива се стручна комисија која по својој оцени оглашава стање приправности. Служба за осматрање бране може и сама огласити стање приправности ако примети померање на брани.
5. При појави пукотина, напрслина, каверни и сл. У телу бране или на косинама бране се сазива комисија за утврђивање узрока тих појава.
6. Када се примети константан пораст филтрације у контролним уређајима
(филтрација кроз брану, испод бране или око бране) или ако се вода која се
филтрира замути, односно добије боју.
7. При свим другим непредвиђеним појавама када надлежна служба оцени да је угрожена стабилност бране (на пр. Појаве прслина, звучни ефекти локалних ломова и сл).
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Стање приправности проглашава дежурно особље на брани и позива одмах најбржом везом техничког руководиоца бране. Технички руководилац бране је дужан да најхитније изврши обилазак бране, а по потреби сазове екипу стручњака. На основу прикупљених података руководилац бране или екипа стручњака доносе одлуку о преузимању потребних мера.
За време оглашеног стања приправности обавезно је вршење сталне контроле бране и свих појава на брани као и контрола нивоа воде у акумулацији, а истовремено је обавезна провера свих система за узбуњивање и веза с територијалним центром осматрања, јављања, обавештавања и узбуњивања.
Општа узбуна
Критеријуми за оглашавање опште узбуне за низводно подручје су:
1. Када ниво у акумулацији достигне максимални могући ниво и показује даљу тенденцију.
2. Када се утврди да се не може задржати кота нивоа воде у акумулацији на максимално дозвољеној коти, било услед квара на органима за евакуацију великих вода, било услед дотока реком већег од укупне пропусне моћи евакуационих органа. Под “максимално дозвољеном котом“ се код земљаних брана подразумева кота максимално предвиђеног нивоа воде у језеру.
3. Када се комисија која испитује последице земљотреса оцени да треба
Огласити општу узбуну.
4. Када комисија која испитује узроке хоризонталних и вертикалних померања бране, утврди да треба огласити општу узбуну.
5. Када се видљиво повећава филтрација и уоче оштећења на брани.
6. У свим осталим случајевима када се оцени да постоји непосредна опасност рушења бране.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
У ратним условима проглашава се општа узбуна у следећим случајевима:
– по наређењу надлежних војних служби
– по наређењу надлежног штаба цивилне заштите
– у случају појаве непријатељских авиона у непосредној близини бране.
Надлежни орган који у условима ратне опасности или рата доноси одлуку о снижавању коте нивоа воде у акумулацији, исту базира на следећим елементима
– резултатима прорачуна, односно дефинисаним последицама у долини
низводно за различите степене испуњености акумулације
– тренутним дотицајем реком
– конкретним потребама за енергијом, индустријском водом, итд.
Поменути орган доноси одлуку о начину, а самим тим и трајању пражњења акумулације до коте при којој у случају рушења бране поплавни талас не угрожава животе становништва, привреде и друге објекте у долини низводно.
Општу узбуну у мирнодопским условима проглашава технички руководилац бране на властиту иницијативу или на иницијативу стручне комисије која је позвана у стању приправности по наредби наделжног органа. Знак за општу узбуну даје се из алармног центра активирањем свих сирена на угроженом подручју.
Знаци за елементарне непогоде и друге несреће су јединствени за целу територију СФРЈ, а прописује из Савезни секретар за народну одбрану. Ради појачања деловања сирена, користе се и остала расположива алармна средства (сирене ватрогасних станица, милицијских и амбулантних кола, радних организација и др.).
Становништо угроженог подручја мора бити упознато са знацима опште узбуне и мора бити увежбано за брзу евакуацију и упознато са границама зоне плављења. У ту сврху Скупштине општине у сарадњи са својим штабовима цивилне заштите прописује заштитне мере и поступке за склањање и заштиту становништва у случају опасности од поплаве проузроковане изненадним рушењем бране Ровни.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Те мере поред осталог морају садржати следеће:
– распоред и смештај појединих компетентних штабова и одсека за случај евакуације
– границе подручја које треба евакуисати
– брзину, редослед и опсег евакуације
– попис становништва и склоништа за смештај угроженог становништв
и опрема приликом евакуације.
На дати знак опште узбуне становништво почиње евакуацију угрожене зоне. Повратак у угрожену зону је дозвољен тек након знака за престанак опасности. Знак престанка опасности даје исти орган који је прогласио општу узбуну прописаним знаком.
Оперативни план обавештавања и узбуњивања становништва у случају рушења бране треба у свему ускладити са постојећим плановина територијалне одбране и цивилне заштите. Тим усклађивањем планова биће прописани и временски размаци у којима се морају вршити проверавања целог система обавештења и узбуњивања и у којим временским размацима треба организовати вежбе свих служби и становништва.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Део III – Oдређивање хидрауличких последица
услед рушења бране „Ровни“
Део III – Одређивање хидрауличких последица насталих услед рушења бране „Ровни“
3.1. Расположиве подлоге
Подлоге потребне за одређивање хидрауличких последица рушења бране „Ровни“ су обзиром на карактер извршених анализа биле задовољавајуће.
Све подлоге које су коришћене у овом елаборату се могу поделити у топографске и мофролошке подлоге и хидролошке и хидрауличке подлоге.
3.1.1. Топографске и морфолошке подлоге
При изради овога елабората на располагању су биле топографске карте целе анализиране деонице у размери 1:50.000. На карти ова размера је у прилогу бр.1 и приказана шира географска локација бране и акумулације „Ровни“.
На речном потезу од почетка акумулације „Ровни“ до града Ваљева биле су на располагању и топографске карте размере 1:10.000 и на основу ових карата су дефинисани попречни профили на главном току Јабланице и на токовима притока Обнице и Граца.
За дефинисање топографских и морфолошких карактеристика тока на току Колубаре низводно од Ваљева до последњег рачунског профила В. Црљени код површинских копова рудника Тамнава на располагању су биле топографске карте размере 1:25.000.
Из напред изложеног се види да су у горњем делу главног тока на реци Јабланици попречни профили одређени нешто прецизније обзиром на карактер подлога док су попречни профили на реци Колубари обзиром на карактер подлога били нешто непрецизнији али то није битно квалитативно утицало на тачност резултата прорачуна.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
На делу тока Колубаре су у последњих 15-так година вршени разни регулациони радови и најновије стање није било приказано на овим картама али захваљујући познавању карактера тих радова неопходне промене су узете у обзир при прорачуну.
У сваком случају неке непрецизности се могу тицати само минор корита реке Колубаре у доњем току па се то може одразити само на квалитет резултата при мањим протицајима, док се обзиром на ред величине разматране промене (поплавни талас настао рушењем бране за претпостављене почетне услове као код варијанте I и варијанте II) не очекује било каква разлика.
Врло битан моменат на низводној речној деоници је постојање источног поља површинског копа рудника Тамнава који је у фази проширења па је то један од разлога због којих је последњи рачунски профил изабран непосредно узводно у профилу насеља В.Црљени.
Просечан пад целе рачунске деонице на главном току Јабланице и Колубаре од почетка акумулације „Ровни“ до последњег профила на Колубари је 4.3.%.
Просечни падови на притокама од почетка рачунске деонице до ушћа у главни ток износе:
-Обница ……………………….. 7%
-Градац ………………………… 11%
-Рибница ……………………….. 6%
-Топлица ……………………….. 5%
-Љиг ………………………. 2%
За потребе прорачуна на главном току је дефинисано 145 рачунских профила на међусобном растојању од 300-600 м.
На притокама су дефинисана још 99 профила на просечном растојању од око 300-600 м што укупно са профилима на главном току чини 244 попречна профила који репрезентују око 100 км мреже токова.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
3.1.2. Хидролошке и хидрауличке подлоге
Хидролошке и хидрауличке подлоге на рачунској деоници обухваћеној прорачуном су биле задовољавајуће.
Усвојени карактеристични поплавни таласи различите вероватноће јављају се приказани у прилогу бр. 5. Овде ће се само поновити вршне вредности протицаја са ових хидрограма:
QT=10 = 133 m3/s
QT=20 = 173 m3/s
QT=100 = 310 m3/s
Q1000 = 470 m3/s
Q10000 = 665 m3/s
QMPF = 1143 m3/h
Ови карактеристични таласи великих вода су представљали узводни гранични услов за различите варијанте прорачуна а то је специфицирано у поглављу 2.3 и то у табели бр.4.
Што се тиче хидрауличких подлога постојале су криве протицаја у профилима водомерних станица на Јабланици и Колубари као и на неким притокама и ове криве протицаја су служиле за тарирање математичких модела у доменима природних протицаја односно за „стационарно“ стање протицаја.
Обично се за прорачун пропагације поплавног таласа насталог тоталним и тренутним решењем бране усвајају нешто виши коефицијенти рапавости јер се тако усвојеним коефицијентима рапавости остајемо на страни сигурности.
Сигурно је да је ова претпоставка конзервативна али обзиром да се траже максимално могуће последице, (нарочито се то односи на нивое) може се усвојити. Пракса је досада показала, после анализе стварних катастрофа, да ће коефицијенти рапавости у моменту наиласка таласа бити нереално високи и то ће имати утицаја на максимално појављене нивое а да после рушења свих препрека на путу таласа коефицијент рапавости рапидно пада и да се корито почиње понашати као „глатко“ .
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
На располагању су биле криве протицаја:
Станица: Река:
Стубо Ровни Јабланица
Дегурић Градац
Бело Поље Обница
Ваљево Колубара
Бели Брод Колубара
У доменима природних протицаја нивои су показали завидно слагање са нивоима добијених с криве протицаја при формирању модела а за прорачун пропорције поплавног таласа насталог рушењем бране усвојенa је вредност n=0,05 m-1/3/s.
3.1.3. Предходне студије и радови
При изради овога елабората на располагању су стајали:
1 – Резултати хидролошких осматрања и мерења у 1983, 1984, 1985, и 1986.године на реци Јабланици – РХМЗ СР Србије 1987. год.
2 – ВС „Ровни“, ГП Брана иакумулација „Ровни“,хидролошке подлоге – Енергопројект 1988. год.
3 – РЕИК Колубара, Хидролошка мерења на Колубари-Енергопројект, Београд 1976. год.
Осим горе побројаних елабората на располагању су стајала и сва хидролошка мерења на свим постојећим водомерним станицама на рекама Јабланици,Колубари, Обници, Грацу, Љиг-у, Топлици и Рибници које је обрађивач овога пројекта добио од РХМЗ СР Србије.
3.2. Објекти, саобраћајнице и подаци о насељености низводно од бране
Већ у поглављу 2.4. овога елабората анализиране су зоне плављења са гледишта могућих последица и побројана су углавном сва насеља и објекти који ће се наћи
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
на удару поплавног таласа насталог тоталним и тренутним рушењем бране „Ровни“.
Обрађивачу овога пројекта нису стајале на располагању тачне евиденције о броју становника села, мањих насеља и града Ваљева чији ће се делови наћи у зони плављења али је јасно наглашено да су животи практично свих становника до око 20 км низводно од бране, у насељима захваћеним таласом у опасности јер због краткоће времена појаве чела таласа не постоји могућност евакуације.
Скоро комплетна деоница пута Ровни-Ваљево ће бити потопљена и вероватно јако оштећена од поплавног таласа насталог рушењем бране а деоница пута Ваљево-В.Црљени би била потпуно поплављена али се због знатног смањења ударног дејства таласа не очекују катастрофална оштећења.
И сви локални путеви у зони плављења ће бити поплављени и делимично оштећени.
Од индустријских објеката на највећем удару ће се наћи индустријска зона на уласку у Ваљево (са узводне стране) где ће део постројења бити поплављен и тешко оштећен а границе зоне плављења се могу видети с прилога 4.2.
Велике материјалне штете се очекују и у зони Источног поља рудника Тамнава јер ће се практично врло велики део запремине поплавног таласа прелити у овај површински коп и поплавиће цео радни хоризонт и тешко ће оштетити све машине које се не могу евакуисати.
Обзиром на потребно време доласка чела таласа (око 5 часова) не очекују се људске жртве јер ће се људство моћи комплетно евакуисати пре доласка чела таласа а биће могућа и евакуација већег дела покретне механизације.
3.3.Дефинисање хидрауличких и поседица за „стационарне“ услове течења
Под „стационарним“ условима течења се подразумевају услови који владају низводно од бране“ Ровни“ у долинама реке Јабланице и Колубаре и у долинама њихових притока који су претпостављени као затечено стање за варијанту I прорачуна тоталног и тренутног рушења бране (табела бр.3).
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Дакле под „стационарним“ односно затеченим почетним условима подразумевало се да прелив на брани „Ровни“ ради својим максималним капацитетом, да је доток Обницом, Градцем, Топлицом и Рибницом 100 m3/s константно и да је доток Љигом 200 m3/s константно.
Зона плављења за „стационарне“ услове течења је приказано на главном току и на притокама на прилозима 4.1.-4.6. а нивои воденог огледала за ово стање у изабраним карактеристичним профилима су приказани у прилозима бр.15-24.
Анализом зоне плављења се може закључити да ће у току Јабланице бити угрожене само појединачне куће лоциране ниско на речним обалама а и да се ово плављење може избећи изградњом насипа око ових кућа или што је много скупље регулацијом целог тока. У зони низводно од града Ваљева где није извршена регулација корита Колубаре могу се очекивати далеко шире зоне плављења – до 850 m али дубине воде у инундацији би биле јако мале па се не очекују велике материјалне штете.
У зонама где је извршена регулација корита Колубаре – нарочито низводно од Лајковца може се очекивати да ће се појавити само мало преливање из минор корита и да ће дубина воде у инундацијама бити минимална и иако зоне плављења делују широке, не очекују се велике материјалне штете.
Слични закњучци важе и за притоке где ће се само у зонама ушћа јавити шире зоне плављења услед деловања успора од главног тока Јабланице и Колубаре (прилози 4.1.-4.6.).
3.4.Одређивање хидрауличких последица изазваних рушењем бране Ровни
За усвојене почетне и граничне услове, а у складу са „упутством за израду документације ѕа одређивање последица услед изненадног рушења или преливања високих брана“ из 1975. год. на математичком моделу су у попречним речним профилима речне долине одређене карактеристичне величине за разматране варијанте прорачуна рушења бране „Ровни“.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Ове карактеристичне величине су:
-промене нивоа водног огледала
-промене протицаја у времену
-време појаве чела таласа и максималног нивоа
-средња кумулативна брзина пропагације чела таласа
-линије нивоа на подужном профилу за различите варијанте прорачуна.
Ради лакшег праћења свега овога све ове карактеристичне величине су приказане у изабраним карактеристичним попречним профилима.
3.4.1. Шематизација речног тока
Почетни и гранични услови за прорачун рушења бране ровни.
На слици бр.1. у поглављу 2.3. овога елабората је приказана рачунска шема математичког модела за прорачун пропагације поплавног таласа насталог рушењем бране „Ровни“. Почетни услови за различите варијанте прорачуна су дати у табели бр.3 и табели бр.4 истог поглавља.
Сл.2. Спољашњи гранични услови
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Из слике бр.2 се може видети да је за овако шематизовани ток постављено 6 узводних граничних услова и 1 низводни гранични услов.
Узводни гранични услови су хидрограми дотока у акумулацију „Ровни“ и у притоке за време прорачуна рушења бране „Ровни“ а низводни гранични услов је крива протицања на крају рачунске деонице на профилу В. Црљени преузета из елабората наведеног под редним бројем бр.3 у поглављу 3.1.3. и екстраполовано до 7000 m3/s.
У поглављу 2.3. је објашњено који хидрограми су коришћени за коју варијанту прорачуна а низводни гранични услов је приказан у прилогу бр.27.
Поред спољашњих граничних услова постоје још и 6 унутрашњих граничних услова и то су профил бране „Ровни“ (односно крива протицаја евакуационих органа) и још 5 ушћа притока у главни ток Јабланице и Колубаре.
Речни ток је представљен помоћу 244 попречних профила на просечном међусобном растојању од 300-600 m.
3.4.2. Избор варијанти прорачуна
У поглављу 2.3. Техничког извештаја овога елабората назначени су почетни услови за различите варијанте прорачуна и то експлицитно у тексту и у табелама бр. 3,4 и 5.
Прве две варијанте су рађене са циљем изналажења максималних последица које се могу јавити низводно и узводно од бране „Ровни“, а услед тоталног и тренутног рушења бране „Ровни“ док ус друге две варијанте прорачуна рађене са циљем изналажења тзв. „безбедног“ нивоа воде у акумулацији „Ровни“.
Пета и последња варијанта у ствари представља парцијално рушење бране „Ровни“ са истим почетним и граничним условима као код варијанте I прорачуна.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
3.5. Анализа резултата прорачуна
3.5.1. Анализа нивоа водног огледала
За све испитиване варијанте прорачуна (4) одређене су промене нивоа и водног огледала, дуж тока реке Јабланице и Колубаре и њихових 5 главних притока у функцији времена, а под претпоставком тоталног и тренутног рушења бране „Ровни“, а за усвојене комбинације почетних услова.
Детаљна анализа резултата прорачуна као и графичка представа резултата прорачуна је спроведена и приказана за варијанте I и II са циљем изналажења максималних могућих полседица с гледишта појављених нивоа и протицаја и времена доласка чела таласа и максималне висине таласа и за варијанте III и IV са циљем изналажења „безбедне“ коте нивоа у акумулацији.
Екстремне последице које се јављају у долини низводно од бране „Ровни“ су добијене за варијанте I и II прорачуна и резултати се за ове две варијанте не разликују битно али су ипак за нијансу максималније последице које се јављају при варијанти I прорачуна па је према овим резултатима и спроведено обележавање зоне плављења на терену.
У прилогу бр.26 је приказан подужи пад долине река Јабланице и Колубаре са линијама максимално пјављених нивоа за варијанте I-IV прорачуна.
У прилозима бр. 8.1.-8.4. су приказани хидрограми поплавних таласа у изабраним карактеристичним профилима за варијанту I прорачуна а у прилозима 10.1-10.2 за варијанту II прорачуна.
У прилозима бр. 9.1.-9.2. су приказани нивограми у изабраним карактеристикама попречним профилима за варијанту I прорачуна а у прилозима бр. 11.1.-11.2. за варијанту II прорачуна.
У прилозима бр. 15-24 у изабраним карактеристичним профилима су приказани нивои за све варијанте прорачуна.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
У табели бр. 17 су приказани упоредни резултати појављених протицаја у изабраним карактеристичним попречним профилима на главном току а у табели бр. 18 на притокама за варијанте I и II прорачуна.
Табела бр. 17:
Максимално појављени протицаји (главни ток)
Макс. Појављени протицаји (м3/с)
Профил бр. Стационажа Варијанта 1 Варијанта 2
Табела бр. 18:
Максимално појављени протицаји (притоке)
Макс. Појављени протицаји (м3/с)
Профил бр. Стационажа Варијанта 1 Варијанта 2
(*) У притокама ће се навести апсолутно максималан појављени протицај без обзира да ли је то „негативан“ протицај или повратни „позитиван“.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Табела бр. 19:
Максимално појављени нивои (главни ток)
Макс. Појављени нивои (мнм)
Профил бр. Стационажа Варијанта 1 Варијанта 2
Табела бр. 20:
Максимално појављени нивои (притоке)
Макс. Појављени нивои (мнм)
Профил бр. Стационажа Варијанта 1 Варијанта 2
У табели бр. 19 су приказани упоредни резултати појављених макс. нивоа у изабраним карактеристичним профилима на главном току а у табели бр. 20 на притокама а за варијанте I и II прорачуна.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
3.5.2. Анализа времена путовања чела таласа и времена појаве максималне висине таласа
Да би се сагледале могућности заштите становништва и материјалних добара у долини реке Јабланице и Колубаре анализирано је време путовања чела таласа и време појаве максималне висине таласа. Анализа је извршена за све варијанте прорачуна, а резултати су приказани у прилогу бр. 12 и бр. 13 за варијанте I и II чела таласа.
Време појаве чела таласа и максималне висине таласа у изабраним карактеристичним профилима је приказано у табели 12 и 13 у поглављу 2.5 .Техничког извештаја овога елабората.
Време појаве чела таласа на главном току и притокама су приказана за прве две варијанте прорачуна у табелама бр.21 и бр. 22 а времена појаве максималних нивоа на главном току и притокама су приказана за прве две варијанте у табелама бр.23 и бр. 24.
Табела бр. 21:
Време појаве чела таласа (главни ток)
Време појаве чела таласа (мин)
Профил бр. Стационажа Варијанта 1 Варијанта 2
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Табела бр. 22:
Време појаве чела таласа (притоке)
Време појаве чела таласа (мин)
Профил бр. Стационажа Варијанта 1 Варијанта 2
Табела бр. 23:
Време појаве максималног нивоа (главни ток)
Време појаве макс. нивоа (мин)
Профил бр. Стационажа Варијанта 1 Варијанта 2
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Табела бр. 24:
Време појаве максималног нивоа (притоке)
Време појаве макс. нивоа (мин)
Профил бр. Стационажа Варијанта 1 Варијанта 2
Из ових табела се јасно види да су за прве две варијанте прорачуна времена доласка чела таласа да око 20 км тока низводно од бране јако кратка и да неће бити могуће извршити евакуацију становништва из угрожених подручја.
На овом потезу је потребно извршити превентивну евакуацију.На прилогу бр. 4.1 и 4.2 су на главним токовима Јабланице и Колубаре обележене зоне допирања чела таласа за 15 мин. 30 мин. 1h, 1,5h, 2h, 3h, и 4h.
3.5.3. Анализа средње брзине пропагације чела таласа
За све испитиване варијанте прорачуна су одређене кумулативне средње брзине пропагације чела таласа дуж целе анализиране деонице. У прилогу бр. 14 је представљен дијаграм брзине чела таласа за варијанту I прорачуна дуж анализиране деонице.
У табели бр.25 је приказан упоредни приказ кумулативне средње брзине пропагације чела таласа у изабраним карактеристичним профилима а за испитиване варијанте прорачуна.
Табела бр. 25:
Кумулативно средња брзина пропагације чела таласа
у карактеристичним профилима
(главни ток)
В а р и ј а н т е – б р з и н а (м/с)
Профил бр. Стационажа Вар.1 Вар.2 Вар.3 Вар.4
Из ове табеле и из прилога бр.14 се може видети да на првих 25 км тока средња кумулативна брзина пада испод 10 m/s и да се у овој првој узводној зони за варијанту I прорачуна могу очекивати катастрофална разарања док на низводном потезу кинетичка енергија таласа опада и биће све мање разарања.
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
ДЕО ЧЕТВРТИ
Део IV- Упоређивање резултата прорачуна за тренутно
и тотално рушење и парцијално постепено рушење бране „ Ровни“
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Део IV- Упоређивање резултата прорачуна за тотално и тренутно и парцијално постепено рушење бране „Ровни“
На основу досадашњих искустава приликом стварног рушења бетонских и насутих брана у свету и на основу објављених извештаја о тим догађајима као и на основу расположивих теоријских разматрања објављених у литератури претпоставка о тоталном и тренутном рушењу бране „Ровни“ је далеко од реалности и много реалнија претпоставка је постепено и парцијално рушење бране.
Сценарио оваквог рушења може бити јако сложен и врло различит у зависности од узорака рушења.
Једна од могућих варијанти постепеног и парцијалног пролома (варијанта V) прорачуна је да се прво у телу бране отвори бреша почетне дужине преливне ивице од 10 м и висине отвора од 1м и затим се бреша полако шири до коначних димензија отвора висине 10м и ширине 90м у дну бреше. Претпоставља се линеарно ширење бреше до коначних димензија за 30 мин.
На слици бр.3 је шематски приказан развој бреше.
Слика бр. 3 – Слика развоја бреше
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Нагиб бочних страница отвора је 1:1.
Овакав усвојени начин рушења бране „Ровни“ даје значајно мање последице (макс. протицаји и макс. нивои) на потезу низводно од бране „ Ровни“ што се јасно може видети из табела бр.26,27,28 и 29.
Табела бр. 26:
Макс. појављени протицаји
(главни ток)
Макс. појављени протицаји (мин)
Профил бр. Стационажа Вар. 1 (м3/с) Вар.2(м3/с)
Табела бр. 27:
Макс. појављени нивои
(главни ток)
Макс. појављени нивои (мин)
Профил бр. Стационажа Вар. 1 (мнм) Вар. 2(мнм)
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
Табела бр. 28:
Макс. појављени протицаји (*) (притоке)
Макс.појављени потицаји (мин)
Профил бр. Стационажа Вар. 1 (м3/с) Вар.2(м3/с)
(*) У притокама се наводи апсолутно максимални појављени потицај без обзира да ли је то „негативан“ потицај или повратни „позитиван“
Табела бр. 29
Макс. појављени нивои
(притоке)
Макс. појављени нивои (мин)
Профил бр. Стационажа Вар. 1 (мнм) Вар. 2 (мнм)
ГПР2/Ровни К. XII/1 – 1*мр
У табели бр 30 је приказан упоредни приказ времена појаве чела таласа у изабраним карактеристичним профилима а у табели бр. 31 је дат упоредни приказ времена појаве макс. нивоа у изабраним карактеристичним профилима за варијанту I и варијанту V прорачуна.
Табела бр. 30:
Времена појаве чела таласа (главни ток )
Времена појаве чела таласа
Профил бр. Стационажа Вар. 1 (мин) Вар. 2 (мин)
Табела бр. 31:
Времена појава макс. нивоа
(главни ток)
Времена појаве макс. нивоа
|
Профил бр. |
Стационажа(км) |
Варијанта I(мин) |
ВаријантаV(мин) |
|
44 |
6+600 |
12,3 |
47,9 |
|
60 |
11+400 |
3,4 |
68,0 |
|
67 |
13+400 |
0,5 |
70,4 |
|
74 |
16+400 |
45,7 |
75,5 |
|
116 |
41+600 |
237,8 |
285,8 |
Општи је закључак да се за варијанту Vдобијају значајно мање последице него за варијанту I и они су далеко ближи реалности али су резултати за варијанту I прорачуна конзервтивнији и на страни сигурности ;они су једино меродавни при одређивању зоне плављења и спровођења мера оио у долини низводно.
КРАЈ
Kako vas nije sramota u ovim te[kim trnucima da ovako lažete i starate dodatnu paniku ovom sirotam narodu.