Психолози, социолози и филозофи о „Фарми“ и „Великом брату“: Те емисије имају своју циљну групу, људе који би све дали да изађу из анонимности. Ако је аудиторијум који их прати милионски, то значи да нам је добар део популације прост, необразован, не размишља
КОЛИКО је у претходним сезонама ријалити програма „Велики Брат“ и „Фарма“, сензација била ако се неко у некога заљуби или овлаш пољуби, сада се у актуелним емисијама голотиња подразумева. Укућани, поред вулгарности, показују и „завидно“ незнање. Мало њих би прошло елементарни тест опште културе, па је тако Сораја убеђена да је турски султан Сулејман Величанствени живео у 20. веку?! Изненађење би било да неко од њих поведе културан и уљудан разговор.
Психолог Жарко Требјешанин мисли да је проблем ријалитија што деле исту матрицу. Циљ је што више сензације, која се углавном постиже кроз увреду нечијег достојанства.
– Још је боље ако се потуку и почупају. Подиже се праг, публика се брзо навикава и људи би хтели више. Где је крај? Можда кад пред камерама неко неког убије, или тешко рани? И људи којима се пласира таква врста програма се понашају као наркомани који увек хоће још јачу дозу – објашњава Требјешанин.
С друге стране, психолог Небојша Јовановић не мисли да се ради само о привикавању.
– Чак нам ни голотиња која се свакодневно догађа у тим програмима није новотарија. Свако чудо за три дана – каже Јовановић. – Те емисије имају своју циљну групу, људе који би све дали да изађу из анонимности. Зато се и идентификују са онима који су познати, само на основу тога што праве будале од себе.
Јовановић сматра да би у тренутку када би учесници „Фарме“ и „ВБ“ почели да воде интелектуалне разговоре, изневерили ту циљну групу.
– Постоје они који прескачу канале са ријалитијима. Ако је аудиторијум који их прати милионски, то значи да нам је добар део популације прост, необразован, не размишља, а своје жеље остварује кроз ту врсту спектакла – каже Јовановић.
Професор филозофије Милан Брдар оштрији је у објашњењима и мисли да смо, као друштво, и испод дна.
– Много је важније ко организује ову врсту забаве и зашто се, уколико имамо власт, државу и елементарне норме, то допушта? Шта раде РРА и Министарство информисања? Да ли се неко стиди да забрани ријалитије у нашој земљи – пита се Брдар.
КАРИЈЕРЕ ОД ГЛУПИРАЊА ПРОФЕСОР др Милан Брдар каже да му није јасно како неко већ није казнио водитеља ТВ Пинк Огњена Амиџића. – Дуго се код нас каријере граде на кретенисању. Амиџић се спрда са људима са посебним потребама, кроз Оскара у његовој емисији. На њему је и каријеру направио. Чуди ме како га нико није тужио – каже Брдар.
Наш саговорник додаје да овакво стање на националним ТВ станицама одговара свакој власти, од 2000. до данас.
– Турбо фолк је почео да цвета у време Слободана Милошевића, али сада је подигнут на куб. Као да се плашимо да назовемо ствари правим именом и у сваком смислу тонемо све дубље. Ови ријалити програми су симптом потонућа. То нам говори да криза нема крај. Кроз дешавања на „Фарми“ и у „Великом Брату“ можемо да се запитамо шта се догађа са овом земљом. Естрадна сцена је одавно упропашћена, а то нам се догађа и на политичкој. Можда би ова власт могла мало да опере образ и забрани овакве садржаје.
Професор Брдар истиче да њега вређа што се свакодневно рекламирају „разни идиоти“, а озбиљни људи немају простора да могу нешто паметно да кажу.
– Непрестано гледамо нешто што је измонтирано и што није реалан и нормалан живот. Ко је то од нас направио стадо оваца, а да нико не реагује? Када снимају секс, шта још можемо да очекујемо – каже Брдар.
Као увреду за сваког иоле озбиљног човека, од 15 до 105 година, овај професор сматра и чињеницу да мора да констатује постојање „Фарме“ и „Великог Брата“, чак и кад мења канале.
– Већ тада сте понижени и увређени. А таквих је милион сваког дана. И немој да ми неко каже да „народ то воли“. Није тачно. Заборављају да народ тражи нешто пристојније, али не добија. Земља Србија је у пропадању, али пропасти не може. Е, то личи на божју казну – закључује Брдар.
Новости
