Инвестициони петогодишњи план у вредности око 12 милијарди евра који је најавио председник Србије Александар Вучић је добар списак жеља, али недостаје објашњење из којих ће се извора финансирати и може ли буџет да отплати камате, оценили су економисти.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић рекао је за Бету да нема замерки на списак инвестиција, ако не служе искључиво за маркетинг и предстојеће парламентарне изборе и да би сваки грађанин пожелео све што се на њему налази, али да “није чуо на који начин ће се обезбедити новац за реализацију тих циљева и када ће то почети”.
Вучић је јуче обелоданио план који је направио са министром финансија Србије Синишом Малим да се наредних пет година инвестира око 12,4 милијарди евра, да би се потом одмах исправио да ће гледати да негде “уштине” да би свео на 12 милијарди које ће бити уложене у комуналну, саобраћајну, енергетску, дигиталну инфраструктуру, као и за подстицање наталитета, изградњу станова за младе, али и у туризам.
“Немам примедби на тај списак лепих жеља али не видим шта би то требало да се промени да би био релизован јер су и раније доношене неке стратегије па нису реализоване. О изградњи ауто-пута почело је да се размишља пре 40 година па још није завршен”, рекао је Савић.
Додао је да ако Вучић мисли да средства обезбеди задуживањем у иностранству, то ће повећати спољни дуг, а споро растућа српска економија то не може да издржи, а могла би ако би имала двоцифрене стопе раста као Kина.
“Ако би то био кинески сценарио било би оствариво јер је та земља четири деценије имала двоцифрен раст бруто домаћег производа (БДП)”, рекао је Савић.
Истакао је да је и Југославија између 1955. године и 1990. године имала просечан раст инустријске производње од 7,7 одсто и зато се не треба чудити зашто се у то време много градило, између осталог и станови.
Савић је казао да је стопом привредног раста од око три одсто могуће сервисирати садашњи спољни дуг чије су камате до пре неколико година, када је БДП био око 31-32 милијарде евра, износиле 800-900 милиона евра или три одсто БДП.
Сада су, како је рекао, камате нешто ниже, али задужење од 2,5 милијарди евра годишње значило би да се за инвестиције издваја око шест до 6,5 одсто БДП-а, “што је огроман новац за Србију”.
“Инвестициони план није нереалан, али ако ће се финансирати новим задужењем циљеви се морају сузити да не би личио на сличан покушај Младана Динкића (бившег министра привреде и финансија), док је био задужен за национални инвестициони план, па је 1,5 милијарди евра од продатог Мобтела потрошио на кречње фасада и улагања у ствари које нису трајале дуже од неколико година”, рекао је Савић.
Додао је да за реализацију треба бирати пројекте који пре свега доносе зараду па је било боље да је задуживањем брже изграђен Kоридор 10 јер би се од путарине та средства брже вратила.
Економиста Љубомир Маџар рекао је да су инвестиционим планом постављени амбициозни циљеви, али да није речено на који ће се начин обезбедити тај огроман новац, па да “ти циљеви изгледају као свирала на врби”.
“Моја главна замерка је што иза великих пројеката који ће засенити народ не стоје и начини на које ће се обезбедити новац, као и методе и инструменти реализације”, рекао је Маџар.
Сви инфраструктурни пројекти су, како је рекао, каснили јер владини стручни тимови нису на време обезбедили пројектну документацију па је три-четири милијарде евра кредита остало неискоришћено.
Маџар је казао да неки пројекти могу да се реализују у партнерству са приватним сектором, али да “за власт они као да не постоје”.
Бета
Okupio nenormalne ljude oko sebe pa su im i ideje takve…kuku i lele narodu koji cuti i dozvoljava da se kreteni nad njime izživljavaju …
za genocidnu ekonomiju ovaj guzicar, zaista je car, jebo te, brate. — pa kad svaka budala, pa i ona iz pizde materine dotumarala, svoje znanje prosipa, ajd i ja, po svom opredeljenju niko i nista, cu. — priznajem, nema ovog ni u Hamurabija, Justinijana, pa sve do nasih dana a nisam ni prosao pored pravnog al ipak, reda mora biti il njemu teziti, svakako ne sa takvima.
— poznato je da mnogi rade po pola godine i vise dzaba o svom lebu u drzavnoj i privatnoj firmi, fabrici il prcvarnici, gde car pere nase pare, i na svoju vodenicu vodu navraca. — eee da se nadje neki dasa Zakonodavac pa da vikne, dosta bre, odstup i odjebi. — ako car picousti, moze uzimati a nista ne davati, morao bi i rizik promasene investicije snositi. — ti sto pare na kamatu dajes il za usluge uzimas, sa mafijom drzavnom veze cesto imas, pa ocekujus ulozeno visestruko povratiti pa sa pravnim timom mafijaskim dobiveno podeliti. — odbi, il ako volis odjebi; dajes pare i sigurnom vracanju se nadas, onaj sto je duznik olako uzima, ne sluteci unapred smisljenu prevaru, jer kredit nikom nije nista dobro doneo sem bedu i nesrecu. — ako dajes moras i na rizik spreman biti, onda neces lako ni davati ni lako uzimati, vec raditi i zaraditi a ne sibicariti, od kamate, tudje gluposti i nesrece ziveti; za takve baba Stojanke zakon uvesti; pa se nece desiti da pola drzave pljacka i otima a pola radi ko onaj gore spominjani.
ooodbi bre, i odjebi, ne cudi me tvoja orjentacija na eu i da druge alternarive nema, magarci zive u dalmaciji, ne u Srbiji, pa tvoje navike za tamo ostavi. — a ti sto mislis da ovo logike nema aj me u suprotno ubedi.
— evo i jedan primer iz eu; za moj trosoban stan u privatnom vlasnistvu mesecno se placa 3oo. /trista eur, 3600. eur godisnje/ za ciscenje hodnika, lift, svetlo i odrzavanje zgrade, koja nikad odrzavana nije. — pitanje za picoustog pravnika; ko vlasnik zgrade je, ja ili neko fantomsko-mafijasko udruzenje, ne zaboravljajuci da za neplacanje ga mogu izgubiti. — jel to care picousti to seme koje si zasejao, sa svojim kucepaziteljima i ovde uvodjenim.
— ne care picousti, odbi i odjebi.
ДА ЛИ ЋЕ ИНВЕСТИЦИОНИ ПЛАН ИМАТИ ЖРТВЕ?
На помолу нам је нова забава Инвестициони петогодишњи план у вредности око 12 милијарди евра који је најавио ΛV. Бојим се да је то добар списак имагинарних жеља без објашњење извора финансирати и може ли буџет да отплати камате и задуженост земље за више од 24 милијарде евра. Ваљда смо навикли на хвелоспеве и бајколажи из исте кухиње, плате и пензије веће но икад, повећање плате до просечних 500 евра, забава од четири године, плате веће него у Немачкој, највеће плате у региони, а заборавио је да смо десета беда у свету, како наводи Блумберг. Охрабрујућу вест је изнео ΛV да је “Financial Times” прогласио Србију за светског првака у привлачењустраних директних инвестиција. Колико ли ће ова титула да омогући вођи да удари камен темељаца и отвори фабрика, путева, фабрика вода, канализације и тоалета? Укратко, биће пуно без броја. Бојим се да ће опет “настрадати” пензионери, jeр се за пензије годишње издвоје 4,55 милијарде евра, и они би могли да допринесу толике инвестиције за само три године, а да ли могу то да преживе без хране, нисам сигуран. Ако је могао четири године да отме 800 милиона евра, наведена активност је још интензивнија и богатија, а да ли ће још један пут пензионери бити жртве? Исплатиће се!