Себастијан Соса, шеф канцеларије Мисије међународног монетарног фонда у Београду, и јавност остали су и после седам дана без икаквог коментара да ли ће струја у Србији поскупети до краја године или не. Наиме, ово питање покренуо је управо Соса почетком прошле недеље када су га новинари питали да ли струја треба да поскупи на шта је он одговорио да би требало бар за раст инфлације, јер је последњи пут повећање било пре две године и то два одсто.

У „Електропривреди Србије” за сада немају одговор на питање „Политике” да ли уопште размишљају да пошаљу захтев Агенцији за енергетику, иако процедура тако налаже. Струја у Србији је последњи пут поскупела пре две године и то око два одсто. Уместо поскупљења киловата потрошачи ће на августовском рачуну наћи нову 17. ставку коју плаћају на име накнаде за енергетску ефикасност. Такса ће на 100 киловата износити динар и по. За просечну потрошњу у Србији од 400 киловат-часова то је шест динара. Такса се уплаћује на рачун буџета Србије, односно Фонда за енергетску ефикасност којим управља Министарство енергетике. Према званичном ценовнику наш потрошач у зеленој зони (потрошених 350 киловат-часова) плаћа 5,962 динара за киловат-час у вишој, односно 1,491 динар за киловат-час у нижој тарифи, у плавој зони за потрошњу до 1.600 киловат-часова цена је 8,943 динара за вишу, односно 2,236 динара у нижој, док је у црвеној од 1.600 киловат-часова и навише цена 17,887 динара за један киловат-час у вишој и 4,472 динара у нижој тарифи. Једна од ставки је и накнада за повлашћене произвођаче из обновљивих изора, а на све ово сваки потрошач мора да плати и ПДВ од 20 одсто, акцизу по стопи 7,5 процената и кад се све сабере долази се до цифре коју ни онај који је овај обрачун смислио није у стању да објасни. Просечан потрошач, који троши око 400 киловат-часова плаћа киловат-час у просеку по 6,84 динара, подаци су Агенције за енергетику. Цене електричне енергије у домаћинствима у Европској унији порасле су у просеку на 21,1 евро за 100 киловат-часова (односно 3,5 одсто) између друге половине 2017. и друге половине 2018. године, показује недавно објављено истраживање „Евростата”. То значи да је просечна цена електричне енергије у домаћинствима у ЕУ била само 0,1 евро по киловат-часу већа у односу на другу половину 2015. године, што је својевремено био рекорд у последњих десет година.

Подаци „Евростата”, објављени у извештају Агенције за енергетику, указују да је просечна цена електричне енергије у првој половини 2018. године била 7,05 евроценти по киловат-часу са порезом и акцизом. И тај извештај указује да је то убедљиво најнижа цена, јер је прва следећа Северна Македонија са 8,52 евроцента, а у Босни и Херцеговини тај износ је 8,64 евроцента. У чланицама ЕУ цене електричне енергије у домаћинствима, у другој половини 2018. године, кретале су се различито: од 10,1 евра за 100 киловат-часова у Бугарској до 30 евра и више за 100 киловат-часова у Данској, Немачкој и Белгији. Највећи раст цена електричне енергије међу чланицама ЕУ (у периоду од друге половине 2017. године до друге половине 2018. године) забележен је на Кипру и то од 19,6 одсто, затим у Шпанији 13,8 одсто, Холандији 9,7 одсто, Великој Британији 8,6 одсто, Ирској 7,8 одсто и Естонији 7,5 одсто.

С друге стране, пад цене електричне енергије забележен је само у четири земље и то у Летонији од -4,5 одсто, Пољској -2,5 одсто, Немачкој -1,6 одсто и Литванији -0,9 одсто.

Украли струје за 800 милиона динара

Крађа струје и даље је један од највећих проблема у енергетском сектору. Само у прошлој години откривено је око 7.000 случајева који су нелегално користили скоро 70 милиона киловат-часова. Штета је процењена на нешто више од 800 милиона динара.