Струја у Србији поскупеће од 1. фебруара 2021. године у односу на постојећу цену за 3,4 одсто, објавила је данас Агенција за енергетику.
Савет Агенције за енергетику на данашњој седници је, на ЈП ЕПС Београд, дао сагласност на одлуку о цени електричне енергије за гарантовано снабдевање, наведено је на сајту Агенције.
Просечна цена електричне енергије за купце који имају право на гарантовано снабдевање по регулисаним ценама, у које спадају домаћинства и мали купци, утврђена је, како се наводи, “на основу максимално одобреног прихода износи, без пореза и такси, 7,867 динара по киловат сату и већа је у односу на постојећу просечну цену за 3,4 одсто”.
Нова цена за гарантовано снабдевање примењиваће се почев од 1. фебруара 2021. године, најавила је Агенција, наводећи да је “и након ове корекције, прве од новембра 2019. године, цена електричне енергије у Србији и даље значајно нижа од цена у земљама региона и Европе”.
ФоНет
Struja u Srbiji poskupljuje od 1. februara 2021 za 3,4%. Domaćinstvo koje ima potrošnju 216 kWh ( niža tarifa 56, viša 160 kWh), platio je 2.193 dinara (10,15 din/kWh ili 100%), od toga EPS-u 1.564 dinara (7,24 din/kWh ili 71,32% ukupnih troškova za struju). Nakon poskupljenja struje, pomenuti potrošač platiće 2.268 dinara više za 65 dinara. Prosečna plata u EPS je iznad 100.000 dinara. Cena struja u Srbiji je među najevtinijim u Evropi, a zato i prosečna plata u Srbiji je na dnu Evrope. Prosečna plata u EPS je iznad 100.000 dinara, u Srbiji neto 59.698 dinara (507,73 evra). Cena struje u Srbiji je među najevtinijim u Evropi, a zato i prosečna plata je na dnu Evrope. Broj zaposlenih u EPS je 29.000. Nepotrebni radnici nagomilani u administraciji, dok u proizvodnom delu skoro da i nema viškova, višak 7.500 zaposlenih, a po nekim izvorima čak 17.000. Broj direktora je oko 600, a posao bi mogli da obave manje od 100 njih. Uporeženja radi, češki ČEZ, koji je duplo produktivniji i radi u više država, ima 26.000 zaposlenih, Vodeći smo u Evropi po krađi struje, po gubicima struje u prenosu, po nenaplačenoj, a utrošenoj struji, niska energetska efikasnost termoelektrana (ispod 25%, u Evropi iznad 30%) i hidroelektrana.