Струја ће поскупети 1. фебруара 3,4 одсто. Али пре тога, већ на јануарским рачунима чека нас више од четири пута повећана накнада за подстицање производње обновљиве енергије. Због те ставке, рачуни за струју биће у просеку већи око 150 динара.
Накнада за обновљиве изворе енергије са 0,093 динара по потрошеном киловат-сату повећана је на 0,437 динара. Последња промена била је 2015, па у Влади кажу да је повећање неопходно јер је од тада у рад пуштено чак седам ветропаркова.
“То значи колико год повлашћени произвођач произведе те електричне енергије, убаци је у мрежу, ЕПС тај износ плаћа. Само прошле године ми причамо о милијардама динара које су плаћене. Није то чак више ни питање наше жеље ни да ли ми то хоћемо или нећемо, нема животне средине, нема развоја енргетике и рудрства уколико не будемо уложили много више у оно што се зове производња електричне енергије из обновљивих извора”, објашњава Зорана Михајловић, министарка за рударство и енергетику.
Иако је накнада за подстицање зелених киловата уведена пре седам година, већини грађана још није најјасније шта плаћају и где тај новац иде.
“Намет још један, не може да буде добро, али можда је и добро ако се искористи у корисне сврхе”, наводи један од анкетираних грађана док његова суграђанка додаје:
“Дај Боже, да буде чиста енергија, ја бих баш волела, ако већ треба да плаћам”.
Субвенције за зелене киловате, такозване “Фидин тарифе” Европска унија увела је још крајем прошлог века, јер је таква струја била прескупа. Данас је енергија из ветра и сунца добрим делом заменила производњу из угља.
“Тај медени месец у постицајима кроз ‘фидин тарифе’ је прошао одавно у Европској унији. И наравно један од врло важних аспеката тог новог тржишног концепта постицаја огледа се у томе да је знатно пала цена самих капиталних инвестиција у обновљиве изворе. Сама цена инвестиција је три до четири пута нижа него пре десет година”, наводи Милош Младеновић, извршни директор српске берзе електричне енергије”СЕПЕKС”.
У ресорном министрству кажу да и Србија следи тај пут али да каснимо. Први корак јесу субвенције, други је аукцијска продаја струје која уноси конкуренцију међу произвођаче, што је већ пракса у Унији, па тек трећи укидање подстицаја.
“Ми морамо да развијемо тржиште обновљивих извора, ми морамо да имамо више постројења инсталисане снаге из обновљивих извора енергије. Негде можемо то да очекујемо можда за годину, за две или три године, практично да имамо такво стање и онда можемо причати о том трећем кораку”, истиче министарка Михајловић.
У међувремену, добићемо и Закон о обновљивим изворима енергије. Додатни разлог да се што пре и што више обезбеди чисте енергије јесте најава Европске уније да ће увести пенале за велике загађиваче.
РТС.рс
