Крупне грешке у управљању Електропривредом Србије и Србијагасом дошле су на наплату током светске енергетске кризе, а њихови укупни губици око милијарду евра прошле зиме и досадашњи начин вођења ЕПС-а и Електродистрибуције више се не смеју толерисати, поручио је Фискални савет и саветовао поскупљење струје и гаса.
Повећање цена струје од 15 до 20 одсто је потребан али никако и довољан услов за оздрављење ЕПС-а, упозорили су из Фискалног савета у анализи “Структурни проблеми српске енергетике у светлу глобалне кризе: Узроци, трошкови и могућа решења”.
Повећање цена струје од 15 до 20 одсто је потребан али никако и довољан услов за оздрављење ЕПС-а
Толико повећање односило би се на домаћинства, уз слично повећање за привреду, истакли су у Савету, и нагласили да оно не само што би зауставило тренутно финансијско “крварење” предузећа, већ је и економски оправдано, пошто садашња цена за домаћинства није на економски одговарајућем нивоу, а подстиче и нерационалну потрошњу.
Додали су да би чак и с оваквим повећањем цена за домаћинства у Србији остала међу најнижим у Европи, уз Грузију и Украјину.
Толико повећање цене струје повећало би, према анализи, приходе предузећа за 350 до 400 милиона евра, што би, уз остале краткорочне мере, било довољно да ЕПС прегура следећу грејну сезону без гомилања нових губитака и задуживања, навео је Фискални савет.
„Само повећање цена, међутим, није ни изблиза довољно за оздрављење ЕПС-а, што показује и искуство из 2013. године, када су се нова финансијска средства одлила на бројне нерационалности, производња је опадала и предузеће је наставило постепено да се урушавa“, оцењују у Фискалном савету.
Због тога, како истичу, ново повећање цена може бити само мањи део свеобухватних мера, јер је у противном, оцењују, бесмислено.
Указали су на то да се, пре свега, мисли на мере привременог замрзавања масе зарада у предузећу, повећану контролу јавних набавки, као и отпочињање бројних средњорочних реформи.
Осврћући се на податак од милијарду евра губитака током прошле грејне сезоне, у Фискалном савету су прецизирали да је, од досад направљених губитака, приближно половину већ финансирао државни буџет дотацијама Србијагасу.
„Преосталих 500 милиона евра платио је засад ЕПС, махом узимајући кредите за ликвидност. Питање је, међутим, да ли ће и овај дуг ЕПС-а у једном тренутку пасти на терет пореских обвезника, јер је тренутно пословање те компаније неодрживо“, закључио је Фискални савет у анализи.
Гас за привреду да поскупи 75 одсто
Под претпоставком да ће се просечна увозна цена гаса дуплирати, и да би Србијагас пословао једнако успешно као у преткризном периоду, повећање цене гаса за привреду – предузећа и топлане – требало би да буде око 75 процената, оцењује Фискални савет уз напомену да би то значило за 10 до 40 одсто више цене грејања код топлана на гас.
„Влада и даље не мења домаћу цену гаса и ако се таква политика настави, то ће све грађане коштати још бар 500 милиона евра“, наводи савет.
Гас за домаћинства требало би да поскупи за 65 до 70 одсто, а централно грејање требало би да поскупи у распону од 10 до 40 одсто, у зависности од учешћа трошкова гаса у укупним трошковима топлана
Због тога би, истиче се, цена гаса за привреду морала да порасте за око 75 одсто, колико је скочила у другим земљама централне и источне Европе још у другој половини прошле године, док је цена у Србији остала практично замрзнута.
Само за појединачна предузећа из енергетски интензивних делатности, која производе за домаће тржиште, требало би размотрити одобравање привремене државне помоћи у складу с европском праксом.
Према рачуници Фискалног савета, гас за домаћинства требало би да поскупи за 65 до 70 одсто, а централно грејање требало би да поскупи у распону од 10 до 40 одсто, у зависности од учешћа трошкова гаса у укупним трошковима топлана.
