Ништа лепше него када вам кроз врата редакције прође група од осморо младих, паметних, пуних знања људи и када изговоре реченицу: “Мислим да за нас нема бољег места осим овде у Србији. Што више иностранства видимо, то нам је наша земља ближа и схватамо да смо ту највише добродошли”.
Теодора, Уна, Мила, Матија, Давид, Љубиша и два Стефана – тек што су се вратили из Беча са престижног такмичења из области арбитраже и међународног права Wиллем Ц. Вис Интернатионал Цоммерциал Арбитратион Моот. Тамо су као представници Правног факултета Универзитета у Београду осветлали образ свима. Не само факултету на ком су стекли знање из права, већ и целој земљи. У надметању су се с пуним правом нашли испред Берклија и Харварда.
Kод нас у госте дошли су као група студената која је међу најбољима на свету. Пласирали су се у финалне рунде, а уз одличан тимски пласман – Давид Вучинић и Стефан Станимировић побрали су ловорике као једни од најбољих говорника. Давид је у конкуренцији од 2.500 учесника освојио друго место, док је Стефан добио похвалну награду коју је ове године освојило свега три одсто учесника.
Одморни и свежи, али и пуни утисака, објашњавају ми да ово такмичење називају и Олимпијадом међународног привредног права. Све почиње још у окторбу када се појави “проблем”. Студенти наредних шест месеци раде на овом случају и припремају своја излагања на енглеском. Најпре се пише тужба, па одговор на тужбу, а на крају су усмене рунде у Бечу, када се екипе боре за најпрестижнију титулу.
Нимало лако, зар не? Нарочито не када станете раме уз раме са најбољим факултетима на свету. Али је задовољство још веће када их победите, као што су наши правници успели.
– Били смо испред Берклија, Харварда и многих других познатих универзитета и може се рећи да смо осветлали образ, с обзиром на то да смо ушли у ТОП 64 најбоља тима на такмичењу, што је велики успех, с обзиром на то да је учествовало 387 екипа из 85 различитих држава. Они сви долазе из различитих правних система и ми смо успели да се покажемо тамо, да изнесемо своје аргументе на прави начин и будемо испред свих тих великих имена – каже ми поносно један од чланова српског тима, Матија Савовић.
– Много је пријатно када чујете своје име међу 64 најбоља факултета на свету, поготово кад оставите иза себе таква имена. Опет, то не би било ништа тако вредно да иза овог не стоји шестомесечни рад свих нас овде – надовезује се Матејин колега и другар из екипе, Љубиша Вулић.
Kада их питам како то да је Србија имала само једног представника, док су остале земље имале и више екипа, Уна Драганић ми кроз осмех одговара:
– Вероватно Правни факултет у Београду има најбоље студенте.
Објашњавају ми и да су организатори овог значајног такмичење ове године изашли из калупа када је у питању случај који су задали.
– Да, био је мало специфичан тај проблем, па су нам задали да се бавимо продајом коњског семена, конкретно, најпознатијег тркачког коња те измишљене државе и семена за вештачку оплодњу тркачких коња у суседној држави – каже Стефан Станимировић.
Док су се бавили тражењем решења за горући проблем у арбитражи, ова весела група студената морала је и да редовно полаже испите на факултету.
– Било је изазовно, али је нама приоритет било такмичење и читање литературе за такмичење. Упсевали смо, ипак, да у неким слободним тренуцима (којих није било много) спремамо и неке испите, а сада се надамо да ћемо привести крају своје студије – каже једна од три даме у тиму, Теодора Вујошевић.
Београдски Правни факултет већ 17 година учествује на овом такмичењу и после свих успеха које су његови студенти низали – сада се налази у ТОП 10 екипа. Да би ушли у овај престижан тим, постоје критеријуми које студенти треба да испуне.
– Имамо професоре и тренере који су меродавни да одлуче ко ће ући у тим и у њему остати. У неком тренутку се питате да ли је свако од нас вредан да буде у екипи, а на крају кад добијемо ту круну успеха у Бечу, питамо се да ли смо ми стварно тако добри. Међутим, сама та потврда да смо бољи од свих тих великих универзитета је показатељ да заиста јесмо добри студенти, паметни и вредни и да заслужујемо све то што смо на крају добили – искрен је Стефан Петровић.
Да заиста јесу тако добри, и да су на самом врху светске правне елите, доказао је Давид Вучинић, освојивши друго место у беседништву у конкуренцији од 2.500 учесника.
– Много труда треба за то. Претходне године сам остварио и одређени успех на такмичењу на Правном факултету, да бих ове године само још једном потврдио квалитет те школе коју наш факултет баштини већ 26 година – каже млади будући правник.
Велику заслугу за све што су постигли дугују проф. др Милени Ђорђевић, доценту на Правном факултету у Београду, која их је спремала за ово велико такмичење.
Док седе тако на окупу, јасно ми је да ће свако од њих за неколико година бити један од кључних играча у било ком суду, корпорацији, било којој држави. Јер када се споје знање и самоопуздање, не може бити другачије.
Видовдан.орг
nije dobro prasak uzimati, pa Berkli pobediti, /dal znate o cemu se radi i sta je to Berkli, te ostale necu pominjati, da Bog da se porusili/, a na naj gore kotirane ,,skole,, studirati, cak na 500 tem mestu. — ima jedan od vas hvaljen ko naj bolji; zakonodavac, tiranin, samodrzac, lopovcina, ljudozder i zlikovac genocidni, koji isto tako ko vi misli, al taj uzima vece doze pa je zato bolji.
stizu novi egzekutori, izvrsitelji i vladari nasim zivotom i smrti, koji za cast, postenje i samilost ne znaju, koji ce zakone praviti, kako od nas robove napraviti i do gole koze i crnog ispod nokta, po zakonu, ostaviti.