Економија

Стварност коју живимо! Србија увози и празилук

У прошлој години наш аграр извезао је робе за 2,1 милијарду евра, а његов спољнотрговински салдо био је у плусу милијарду евра. Упућени тврде да би повећањем производње и прераде свега што под нашим небом рађа – нарочито поврћа, воћа и меса – смањили увоз, а укупан допринос пољопривреде спољнотрговинском билансу земље могао би бити вишеструко већи.

– За сваку је похвалу што је спољнотрговински биланс пољопривреде у прошлој години био „у плусу” за готово милијарду евра, али би он могао да буде већи за четири до пет пута кад би више и боље користили оно што нам поднебље пружа – тврди Војислав Станковић, саветник председника Привредне коморе Србије за пољопривреду. – На жалост, ми то не чинимо. На пример, уместо да се површине под воћем повећавају, оне су се смањивале. Некада су се воћњаци у Србији простирали на 240.000 хектара, а према последњем попису пољопривреде – сведени су на 160.000 хектара.

Разумљиво је што увозимо јужно воће, кафу, чај, какао и зачине, али драгоцене девизе арчимо на увоз пасуља из Казахстана, Киргистана, чак са Мадагаскара, а већ годинама једемо кинески бели и холандски црни лук. Неко воће и поврће се увози и у сезони, када пристиже наш род, јер се великим мегамаркетима више исплати него да га откупљују и припремају за продају. Да би га било на нашим трпезама у зиму и рано пролеће, од свежег поврћа највише увозимо парадајз, лубенице, купус, краставац, паприку и црни лук.

Наше јабуке увозимо из Словеније – извеземо их Словенцима за багателу у септембру, они их држе у хладњачама, затим нам их продају по вишеструкој цени у априлу. Да бисмо јабуке овогодишњег рода јели у фебруару, трговци их увозе из Чилеа, а крушке из Јужне Кореје. Једне зиме сељаци бацају кромпир, а следеће га увозимо.

„Србија нема робне резерве које могу да изравнају високе осцилације цена хране, али ни адекватну аграрну политику и иригационе системе”, писала је прошле године гувернер Јоргованка Табаковић премијеру Ивици Дачићу. Од владе је тражила да помогне у сузбијању инфлације, поред осталог и адекватним политикама у пољопривреди.

Наравно, Србија не може мимо света, она има отворену тржишну привреду. Тржиште пољопривредних производа је у великој мери либерализовано, а биће још више како се приближавамо уласку у Европску унију.

Војислав Станковић посебно указује да Србија, некада значајан извозник, све више увози месо, прерађевине и живу стоку. У размени ове робе са светом у 2013. години била је у минусу 13,7 милиона евра. За увоз меса 2012. платила је седам пута више него 2006, а увоз млечних производа у том периоду повећан је више од пет пута. Од 2009. стално снижавање царина на увоз европског меса, конзерви и кобасица, прети да сатре већ десетковани сточни фонд и додатно отежа опстанак села. Бићемо жељни наше, домаће, шницле.

Ако држава наредних година не буде истрајала у започетом подстицању сточарства – све више ћемо јести увозне шницле, упозоравају упућени. Под условом да имамо девиза да их платимо.

– Стање у нашем сточарству је алармантно – каже Станковић. – Број стоке у последње две деценије опадао је по годишњој стопи од три до четири одсто. Годишња производња меса свела се са некадашњих 600.000, на 450.000 тона. Сточарство у бруто вредности пољопривредне производње учествује само са 31 одсто, а неопходно је да његов удео буде бар 50 процената.

Станковић, ипак, тврди да Србија може да произведе довољно меса за сопствене потребе, али и за извоз. Подсећа да је до распада Југославије покривала 35 до 40 одсто потрошње бивших република, продајући месо и ван граница заједничке нам државе.

– Средином осамдесетих година прошлог века Србија је у земље тадашње Европске заједнице годишње извозила око 30.000 тона младе јунетине, што јој је доносило око 60 милиона долара – каже наш саговорник. – Кувану шунку у конзервама са Американцима смо трампили за ,,боинге”. Земљама Европске уније сада годишње недостаје најмање 600.000 тона јунећег меса. Брисел нам је одобрио да без царине извеземо 8.700 тона младе јунетине, а ми им годишње једва продамо десетину од те квоте. Више немамо.

Влада у оставци је у протеклих годину и по учинила први корак ка заустављању даљег проређивања већ преполовљеног сточног фонда. Пољопривредни буџет је повећан, а министар пољопривреде у техничкој влади Драган Гламочић најавио је недавно да ће до краја месеца пољопривредницима бити доступни кредити у укупном износу од осам милијарди динара, уз камату од четири до шест одсто. Ускоро следи потписивање кредита од 100 милиона долара са Уједињеним Арапским Емиратима, што ће бити уложено у системе за наводњавање.

 
А. Микавица
Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. a znateli sto se uvozi da bi se lopovi ogradili o cenu i uzeli nekakav procenat pa sistematski su unistili seljaka u srbiji bas da bi uvozili nerazumem a mozda sam i lud da je proizvedeno u srbiji lose a da je strano sve bolje jebes ovakvu i politiku i zemlju i narod koi je slep kod ociju

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!