Суботица – Власник фабрике обуће Антонио Бротини, још у априлу је поручивао запосленима у погону „Леонардо“ у Суботици да не жели да им да отказ, али и да до септембра не може да им исплати зараду. У међувремену се очигледно предомислио, јер осим што касни у исплати зарада, власник је ипак и свима дао отказ, а да око 60 преосталих радника о томе није ни обавестио.
„Једна од жена је у понедељак морала у болницу, али јој је речено да не могу да је приме, јер јој књижица није оверена. Тада смо се распитале и сазнале да смо све одјављене са посла 5. јуна, а да о томе ништа нисмо знале“, прича за „Политику“ Ирена Теноди, председница новоформиране организације самосталног синдиката у фабрици „Леонардо“.
Каже да није било неочекивано да ће радници добити отказ као технолошки вишак, јер проблеми у фабрици, и то у матичној фирми у Италији, постоје још од јануара, али их је изненадило да је урађено све супротно од онога што налаже закон.
„Ми смо требали да добијемо отпремнине, да будемо проглашени технолошким вишком и након тога и одјављени у Националној служби за запошљавање. Овде је све урађено обрнуто, ми смо практично добиле отказе, а да то нисмо знале, о томе нас нико није обавестио, нити смо у том тренутку потписале било какво решење. Раднике је највише и погодило то да нас нико није обавестио о нашој судбини“, каже Теноди.
Пошто су од марта и априла, у зависности када су заустављени поједини радни процеси, радници били на принудном одмору, а нису пријављени Националној служби за запошљавање кроз програм решавања технолошког вишка, њихов статус је остао у правном вакууму.
Председница синдиката каже да када се већ прочуло да су одјављени са својих радних места, раднике су почели да позивају како би потписали решење о престанку радног односа. „Истовремено њима се даје и неки папир који нема никакву законску форму, а по основу којег би се одрекли отпремнине. То се чини на начин који представља наговарање како би се људи одрекли онога што им припада по закону“, каже Теноди.
Оно што је чуди јесте то и да фабрика „Леонардо“ тренутно нема законског заступника, само службеницу која обавља административне послове за власника у Италији. У тренутку почетка кризе у фирми, марта ове године, у фабрици је радило 150 радника, претежно жена. Постепено су одлазиле у другу нетом отворену конкурентску фирму, те је сада у фабрици остало око 60 радника. Према рачуници самих радника власник запосленима дугује укупно око сто хиљада евра, а ту су урачунате заостале, неисплаћене зараде од априла, нису им исплаћена давања за путни трошак и минули рад, као и отпремнине које износе око 10 хиљада динара по години радног стажа у предузећу. Фабрика је иначе израђивала горње делове обуће, радило се о ципелама врхунског квалитета рађених осим за матичну фирму „Пакерсон“, и за светске модне брендове.
Радници су се обратили и инспекцији рада која се огласила ненадлежном, локална канцеларија омбудсмана је само као посредник помогла радницима у испалти зарада за март, али немају законских овлашћења, те им је остало да уз правну помоћ коју им пружа синдикат, правду појединачно потраже на суду.
Александра Исаков, Политика.рс
