Субвенције државе Ер Србији 40 пута веће од “профита”

Током 2015. и 2016. године Етихад позајмљивао Ер Србији новац уз високе камате, а само на провизијама узео осам милиона евра

Национални авиопревозник Ер Србија у 2016. забележио је добит од 105 милиона динара (око 900.000 евра) како је прекјуче саопштио менаџмент компаније, због чега је задовољство исказао и председник Надзорног одбора Синиша Мали.

Оно што Ер Србија није објавила је да је у току 2016. године примила субвенције од државе вредне 4,95 милијарди динара (око 40 милиона евра). Субвенције (које се књиже као пословни приход) су чиниле 14 одсто укупних прихода из пословања ове компаније од око 320 милиона евра који су били већи за пет одсто у односу на оне из 2015. године.

Упркос расту прихода из пословања и субвенција (које су била милијарду динара мање него у 2015) Ер Србија је забележила губитак из пословања од 309 милиона динара, наспрам добити из пословања од 487,7 милиона у 2015. години. Добит је остварена пре свега захваљујући ставци “остали приходи” од милијарду динара у којима су приходи од наплаћених пенала и наплаћена потраживања која су раније отписана.

Порез по стопи од 0,47 одсто

Национални авиопревозник у коме је држава власник 51 одсто, а Етихад ервејз из УАЕ 49 одсто је остварио добит пре опорезивања од 106,3 милиона динара, што је за четири пута мање него 2015. године. Ипак за разлику од 2015. у прошлој години Ер Србија је платила и порез на добит, али свега 499.000 динара или око 4.000 евра. Са пореским ослобођењима и пореским губицима, Ер Србија је платила порез на добит по ефективној пореској стопи од 0,47 одсто. Иначе стопа пореза на добит у Србији је 15 одсто. Уколико Ер Србија буде правила добит и у овој и наредне две године неће уплатити много више пореза с обзиром да има пореске губитке у износу од 16,16 милиона динара које може да искористи до 2020. године.

Према годишњем извештају који је потписан 28. фебруара 2017. године, а објављен тек јуче 9. августа, државна давања овој компанији према уговорима и одлукама Владе из 2014. године о конвертовању свих обавеза ЈАТ-а пре 2013. године на дан 31. децембра 2016. године износила су око 140 милиона евра.

У напоменама уз финансијске извештаје се наводи да је Ер Србија у 2016. години имала трошкове за судске спорове настале пре 2013. године на шта се односио део субвенција од 4,95 милијарди динара, али и још 935 милиона динара колико Ер Србија потражује од државе.

Од Србије јефтини кредити, од Етихада Скупи

Како изгледа партнерство Етихада и Републике Србије у Ер Србији могу да илуструју и кредити које су оба власника одобрили овој компанији. Наиме, у септембру 2015. године фирма ЕА партнерс, фирма за посебне намене Етихада задужена за прикупљање новца на тржишту и финансијске пласмане основана у Холандији, је одобрила кредит Ер Србији од 56,5 милиона евра. Том приликом су наплаћени “трансакцијски трошкови” од целих 6,55 одсто или 3,7 милиона евра за колико је умањена сума коју је Ер Србија повукла. У мају 2016. године иста фирма је одобрила Ер Србији кредит од 63 милиона евра уз исту провизију од 6,55 одсто односно 4,1 милиона евра. Годишња каматна стопа на оба (петогодишња) кредита је 6,95 одсто уз квартално увећање од 0,17 одсто. Да би се стекла слика колико су то велике камате, о провизијама да не говоримо, илустративан је податак да је држава Србија преко Фонда за развој у јануару ове године одобрила Ер Србији кредит од 14 милиона евра по каматној стопи од 3,5 одсто.

Економисти указују да ови скупи кредити од стране власника компаније представљају класичан пример кориштења трансферних цена. Економиста Милан Ковачевић истиче да би држава требало да призна трошкове само за тржишну каматну стопу која се сада креће око два, три одсто, а да на остало плати порез на добит.

Извлачење пара из Србије

“Наши представници су у Надзорном одбору, они то није требало да дозволе, а опет Надзорни одбор одобрава одлуке о задуживању”, напомиње Ковачевић. Слично размишља и економиста Данило Шуковић који сматра да је Етихад “нашао златну коку коју черупа”. “Чланови Надзорног одбора су вероватно под политичким утицајем доносе одлуке које одговарају Етихаду и то је вероватно везано и задруге пројекте са Уједињеним арапским емиратима”, оцењује он.

Иначе обојица сматрају да држави и субвенцијама није место у компанији која се бави комерцијалним пословима на тржишту.

“Ако је добит 900.000 евра, а субвенције 40 милиона, Ер Србија је у великим проблемима и питам се шта било када тих субвенција не би било, а не би смело да их буде. Држава треба да успостави услове за псоловање ејднаке за све, а тржиште да одлучи ко је успешан, а ко не. Ипак политичари воле од тога да праве маркетинг и себи подижу рејтинг, а то на крају кошта грађане”, истиче Шуковић.

И Ковачевић напомиње да се од самог почетка ствара утисак да је национална авиокомпанија од кључне важности за целу нацију, што није случај.

“Треба донети неки закон којим би се прецизирало када и под којимусловима држава може да улаже средства у компаније. Ми смо кренули у приватизацију, а онда држава улаже мало у Фијат, мало у Београд на води, мало у Ер Србију… При томе нигде нема студије изводљивости за неку инвестицију да се види да ли се и када то исплати. То је неодрживо у демократској држави”, закључује Ковачевић.

Данас.рс