По проценама немачких банкара, Грчка треба да напусти еврозону

Никос Арванитес, АТИНА

Стопа незапослености је у 17-чланој еврозони у децембру износила рекордних 10,4 одсто, показали су прелиминарни подаци агенције ЕУ за статистику, Евростата. Медији преносе да је у децембру без посла у 17 чланица еврозоне било укупно 16,46 милиона људи или 20.000 више у односу на претходни месец. Врх лестивце у незапослености држи Шпанија са 22,9 одсто незапослених у децембру, а следи Грчка са 19,2 одсто.

Фишерова упозорења Мекреловој

Бивши министар спољних послова и вицеканцелар Јошка Фишер о Политици Ангеле Меркел и њене Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) која је за сада политички стабилна на власти каже:
“Права опасност за Меркелову је спољна – европска криза. Ако не буде имала среће, врхунац кризе биће на почетку изборне године у Немачкој што ће јој помрсити све пређашње рачуне. Упркос фрустрацији коју Немци осећају према Европи, бирачи ће строго казнити оне који дозволе да Европа подбаци… Дезинтеграција Европе одмакла је много даље него што можда изгледа. Неповерење и национални егоизми шире се рапидно, уништавајући европску солидарност… Ако влада Меркелове сматра да је довољно вербално подржавати раст, игра се ватром – суновратом евра у којем неће само Немци бити гадно повређени.”
Понесени немачким економским али и политичким експанзионизмом, као “месије евра”, и ЕУ банкари и политчари прете државама у кризи у еврозони, посебно Грчкој, и већ их виде изван еврозоне.

Драхма

По проценама немачких банкара Грчка треба да напусти еврозону што се види и по ставу угледног банкара Клауса-Петера Милера, председника надзорног одбора Комерцбанке који за Грчку каже:
„Колико им треба, још 15 милијарди евра? Ако мислите да је то последњих 15 милијарди које су погрешно израчунали, онда нека вам је са срећом.“
По Милеру, Грци ће “тражити још и томе неће бити краја, осим ако уистину не спроведу структурне реформе, али за то им неће бити довољне две до три године већ 20, 30 или 40 година”. Милер сугерише како “Грчка не би имала никакве користи од тога што би је владе еврозоне и даље присиљавале да носи “окове” јединствене европске валуте”, и додаје: “Када се све узме у обзир, Грцима треба валута коју могу да девалвирају.” Милер мисли на прелазак Грчке са са евра на драхму

Дани одлуке

Грчка у највећој мери зависи од снаге, утицаја и подршке Немачке у овом часу. Међу европским државама, највише ће јој позајмити Немачка. Уколико Грци не успеју да добију тај новац на време, неће моћи да отплате 14,5 милијарди дуга који им на наплату стиже средином марта. Почетком јануара портпарол грчке владе изјавио је да ће та земља морати да напусти еврозону ако са међународним зајмодавцима не успе да договори други пакет помоћи. Одредјени оптимизам је ипак присутан у влади Лукаса Пападемоса.
Министар финансија Евангелос Венизелос каже да “Грчка само што није постигла споразум о отпису половине дуга који је у власништву приватних кредитора и сада ради на доношењу нових мера строге штедње, неопходних ради обезбеђивања наставка прилива зајмова за спасавање”. Он додаје да ће “следећих неколико дана одредити шта ће се дешавати током следеће деценије”.
Ако се додје до споразума, приватни кредитори би заменили постојеће грчке обвезнице новим записима – преполовљене вредности с дужим периодом доспећа и нижом каматном стопом. Грчкој је тај споразум неопходан како би смањила свој дуг (који премашује 350 милијарди евра) за око 100 милијарди евра и на тај начин избегла банкрот који може имати тешке последице по економију али и политичку стабилност и опстанак еврозоне

Реформе изнад свега

ММФ сматра да су за грчку кризу потребне изнад свега темељите економске и финансијско-пореске али и политчке реформе, а не само “кресање” буџета које је дошло до граница социјалне побуне у Грчкој. Експерт и члан инспекције ММФ Пол Томсон каже:
“Мораћемо мало успорити када је у питању фискална политика а убрзати, и то знатно, на подручју споводјена реформи.“ По Томсону, „Грчка несумњиво мора наставити смањивање буџетског дефицита али потпора друштва и политике има своје границе. Желимо бити сигурни да смо постигли праву равнотежу између фискалне политике и реформи“.
ММФ тражи да се додатно смање плате које су сада у просеку 750 евра и представљју границу оптерећња за живот Грка. ММФ очекује да би просечне плате у Грчкој буду 600 евра.