Судија Апелационог суда у Београду Зоран Савић финансирао је са пословним партнером изградњу 13 апартмана у самом центру Kопаоника названих “Вила пахуља”, пише Мрежа за истраживање криминала и корупције (KРИK).
Kако се наводи у тексту, поред те инвестиције Савић и његова супруга која је такође судија, већ су власници три стана у центру Београда и викендице код Авале.
“Није јасно како овај судијски пар може да приушти овако вредну имовину – према процени KРИK-а брачни пар морао је да штеди дуже од 25 година да би је стекао од плата”, наводи тај портал.
KРИK додаје да је каријеру Савића обележило неколико контроверзних судских поступака.
“Председавао је већу које је незаконито ослободило Станка Суботића оптужби за шверц цигарета, како је то утврдио Врховни касациони суд. Био је и у већу које је потврдило ослобађајућу пресуду Звонку Веселиновићу”, наводи KРИK.
Портал наводи да Савић у Апелационом суду има плату од око 2.500 евра, пошто је у посебном одељењу за организовани криминал, док је плата његове супруге око 1.500 евра, пошто суди у грађанском одељењу.
“Под условом да зараде нису трошили ни на шта друго, овај судијски пар би требало да штеди дуже од 25 година да би купио некретнине које сада поседује”, наводи KРИK.
Аутор: Бета, KРИK
svaka cas sudija, da si bio los ko delioc pravde niko ti ne bi dao ni evra, ovako si ucinio dobro delo pa dobijo i investiro a siguran sam da nisi oteo ili ucenjivo.
treba ti odati cast sto nisi pare propio, prokocko il na kurve dao.
———–
eto posle mnogo izgubljenog vremena, opametih se i ja, dosao sam do zakljucka da svet nije onakav kako ga zamisljam i vidim, da sam se bez potrebe stideo pred svojom decom, koja su posle cervrt veka dosla da vide odkud im je otac; majmuni zive na granama, krokodili i na suvom i u barama, hijena zivi u savani a sto ne moze i u serviji; perje i vunica ce da leti al takav je zivot prokleti.
kud ce neki odrpanac sa masnom artijom nego pod noge kad nigde kante za djubre.
moj sin hteo da uslika crkvu a dotrca zensko /?/ pa drsko pita sto joj slika auto.
u trgovini uvek racun se ne slaze sa kupljenim, svuda drskost i neljubaznost i na ti.
meni recimo odgovara engleska, vise od germana a pecenje prasece mi smrdi, rakija odvratna a dajem prednost travnjacima i vresovistima pred koprivama, korovom i vrzinama iz kojih iskacu vukodlaci, ale, drekavci, zmije i azdaje i magarci.
i onaj sitni gmiz i pogan; paraziti, vaske, buve i muve zunzare imaju pravo na svoj zivot, ma kakav da je.
zar nije lepo videti da najpametniji medju vama mudro vlada, dajuci i deleci kolko moze, a za svakog nema, nit moze biti; para se na paru lepi, onaj ko na nju naucuo mora je imati, ko nema na to naucijo i ne treba mu, zakrpa na zakrpu.
i lav ima svoj zasebni kavez, ne moze se dati sa nekom drugom vrstom, neko bi bio pojeden, zato vas mudri vodja i poklanja arnautima, verovatno poreklom ia krapinskih suma i spilja, teritoriju gde ce ziveti, a i ona narodna kaze da pametniji popusta.
kako cujem popovi za Kosovo i Metohiju pare uzeli, nakupovali zlatne mitre i izgradili dvore ko iz bajke.
ako nekome padne naum da pogleda mapu balkana 4tog veka videce granice moesie surerior, dardanie, prevalitane i dalmacije i sta tu jasno nije.
veliki vas car za svoje vladavine nista korisno ni dobro ucinio nije, a ostace upamcen jedino ko genocidni zlikovac, a kako drugacije kad niko pmetniji i sposobniji od njega nije.
on drugacije ne zna, a u tom sto zna od njega nema boljega,
u ostalom narod to oseca, nema boljega, niti mu treba.
to ti je ko sa onom svinjom sto naucila da rije po govnima, nece valjda da knjige cita, zna da je ceka lonac il pusnica.