Чак 1.182 предузећа у друштвеном власништву су у стечајном поступку, а данас је код њих 519 стечај у току. Од 663 окончана стечајна поступка, код већине је проглашен банкрот и та предузећа су брисана из Регистра Агенције за привредне регистре (АПР), док је мањи део њих успешно продат. Скоро пола милиона људи је отишло на улицу због криминалне потребе српских властодржаца да продају чак и она предузећа која су успешно пословала преко сто година и преживела све ратове и политичке турбуленције. Ко ће бити одговоран за масовно гашење некада најбољих друштвених фирми, ако се зна да пролазне владе и министарства не врше никакву примопредају, па се не зна ни ко је и зашта задужио државу? По свему судећи, знаће се на крају само, да је такав системски хаос поништио сав труд наших предака током индустријске револуције у прошлом и претпрошлом веку.
Српска предузећа у друштвеном власништву (њих 1.182) нашла су се у стечају. Поступак стечаја води посебан сектор Агенције за приватизацију (АПР). Дана 24. фебруара 2013. године било је у стечају 1.073 друштвена предузећа. Према томе, за ових две године, њихов број је повећан за 109 предузећа. Највећи број предузећа је из прерађивачке индустрије, њих 446, затим 147 предузећа из области пољопривреде, 192 предузећа из области трговине, 132 грађевинска и по 53 из области саобраћаја и угоститељства, 67 из научних, информатичних и техничких делатности, док их је из свих осталих делатности само 92.
Међу њима посебно истичемо Млин „Будућност” из Титела настао 1881. године, који је успешно пословао више од једног века, преживео два светска рата и ратове из деведесетих година прошлог века, али ДОС-овски режим није могао да преживи. Тако је 55 запослених отишло на улицу. Исту судбину су имали и Шећерана „Димитрије Туцовић” из Београда основана 1898. године, Шећерана Ћуприја основана 1911. године, са 482 запослена, Текстилна индустрија Грделица основана 1893. године, где је без посла остало 146 запослених, Летекс из Лесковца основан 1884. године где је без посла остало 250 запослених, као и Фабрика чарапа Ударник, из Зрењанина, основана 1898. године, у којој је без посла остало 205 радника.
Познато је да је у Србији 2001. године било око 3.200 предузећа, те тих 1.182 предузећа у стечају чине 37 одсто укупног броја. Како се очекује да до краја године од ранијих предузећа у реструктуирању и њихових зависних друштава, такође у реструктуирању, оде у стечај још око 120 предузећа, те још око сто предузећа из портфеља друштвених предузећа у поступку приватизације, јасно је да ће око 42 одсто друштвених предузећа бити обухваћено поступком стечаја.
Масовна сахрана предузећа са традицијом
Саставили смо узорак од 200 већих предузећа од њих 1.182, код којих је проглашен стечајни поступак, било да су она сто одсто у друштвеном власништву или да је Агенција за приватизацију код њих поништила продају друштвеног капитала, па их је дочекала судбина стечаја. У наредном тексту, укратко ћемо приказати по делатностима, нека од тих предузећа, уз навођење за нека од њих броја запослених и у загради годину изградње.
У области пољопривреде то су: ПИК „Годомин” из Смедерева (1946) са 686 запослених, „Елан”, Србобран (1960) са 816 запослених, ПИК Алексинац (1966) са 89 запослених, АИК „Његош”, Ловћенац (1948) са 289 запослених, АИК Јагодина (1989), Холдинг Компанија „Крајина”, Неготин (1946) са 148 запослених, ПИК Ниш (1989) са 230 запослених, ПИК Кикинда (1937) са 374 запослена, Рамски рит, Велико Градиште (1966) са 147 запослених, АИК Лесковац, ПИК Лапово, Живинопродукт Врањска Бања (1961) са 412 запослених, Уљарице, Београд, Винарски подрум Власотинце и бројни други.
У области прехрамбене индустрије и индустрије пића: Месна индустрија Пожаревац (1959) са 350 запослених, ИМК „29 новембар”, Суботица (1904) са 263 запослена, Живинопродукт Врањска Бања (1961) са 412 запослених, Србијанка из Ваљева (1960) са 1.040 запослених, Шећерана Ћуприја са 482 запослена, Шећерана Ковин (1959) са 284 запослена, Шећерана „Димитрије Туцовић”, Београд (1898), Шећерана Шабац(1978), Фабрика шећера Пожаревац (1979), Хладњаче Панчево, Лајковац, Лозница, Вршац, Млекаре Лајковац и Севојно, Навип Земун. Вршачка пивара.
У области текстилне и кожарске индустрије: Текстилни комбинат „Љубиша Милидраговић”, Пријепоље (1951) са 2.020 запослених, Експорттекс Лебане (1961) са 11.144 запослена, Клуз-Тиса из Н. Бечеја. Клуз-Плитвице из Вршца, Клуз-Срем из Руме, Клуз-Гроцка, Клуз-Козара из Београда са 1.899 запослених, Беко са 2.200 запослених, ТИ Вучје (1935) са 751 запосленим, Мода Лозница (1947) са 496 запослених, Свобода Димитровград (1946) са 557 запослених, Весна Сјеница (1960) са 1.080 запослених, Таратекс Бајина Башта (1961) са 445 запослених, Плантекс Пландише (1964) са 374 запослена, Југословенска крзнарска индустрија Инђија (1924) са 336 запослених, Топличанка Прокупље (1962) са 902 запослена, Пиротекс Пирот (1964) са 660 запослених, затим АПАТЕКС Апатин, Ирис Пријепоље, ТИБ Блаце, Летекс Лесковац, Кулски штофови, Новосадска текстилна индустрија, ИТИ Ивањица, ИТК Сврљиг, Мода Ниш, Слога Зрењанин, Мода Велико Градиште, Комбинат Спорт Београд, Синтекс Власотинце, Вукица Митровић Апатин, Ударник Зрењанин, Олга Милошевић Смедеревска Паланка, Вучјанка Вучје, Србијанка Лесковац, Фабрика коже Ужице, Синиша Николић Драгаш Пирот (1946) са 486 запослених, Ђука Динић Ниш (1910) са 560 запослених, Коштана Врање са две хиљаде запослених, Весна Бела Паланка са 704 запослена, Обућа Златар Нова Варош са 523 запослена, Мода Дебељача, Истра, Кула, Идеал Апатин, Луксол Апатин, Елита Кањижа, Лимка Пријепоље Фабрика обуће Панчево, Qубомир Катаљевић Пирот.
У области дрвне индустрије: ШИК Кучево (1946) са 595 запослених, Нови дом Дебељача (1946) са 245 запослених, Бора Марковић Забрежје (1903) са 322 запослена, Стефил Компанија Ваљево (1947) са 647 запослених, Дрвни комбинат Полет Пирот (1946) са 557 запослених, Компо Свилајнац (1948) са 348 запослених, Црни Врх Бајина Башта (1948) са 335 запослених, Слога Владичин Хан (1954) са 482 запослена, Украс Бела Паланка (1946) са 439 запослених, Инова Нова Варош (1981) са 393 запослена, Уметност Бачка Топола, Симпо Мајданпек, Тина Књажевац.
У области хемијске и индустрије гуме: Вискоза Цел влакна Лозница (1959) са 554 запослена, Вискоза Свила (1959) са 441 запосленим, Латекс Чачак (1993) са 283 запослена, Зорка Полипропилен Шабац(1980) са 167 запослених, Матрос Сремска Митровица (1963) са 2.156 запослених, ХИНС Нови Сад са 376 запослених, Рекорд Раковица, Кристал Зајечар, Гумарска индустрија Димитровград, Крагуј Баточина.
Металопрерађивачка индустрија и индустрија неметала: ФОМ Прокупље (1959) са 307 запослених, ФИАЗ Прокупље (1961) са 619 запослених, Порцелан Зајечар (1950), Фаграм Смедерево, Потенс Пожега, РТБ Фабрика лак жице Бор (1974) са 348 запослених, РТБ Фабрика опреме и делова Бор (1934) са 950 запослених, Филип Кљајић Крагујевац (1954) са 926 запослених, Братство Суботица са 639 запослених, ИМТ Фабрика мотокултиватора Књажевац (1950) са 448 запослених, Потисје Ада , Арсеније Спасић Зајечар, Сарлах Пирот, Застава Електро Рача, Застава аутоделови Рашка, ППТ ФУД Брус. Вентил Александровац, Фадип Бечеј,
У области грађевинарства: КМГ Трудбеник Београд (1947) са 810 запослених, Грађевинско предузеће Рад, Београд са хиљаду запослених, Грађевинско предузеће Дом Београд (1947) са 365 запослених, ФИП Зидар Лозница (1954) са 560 запослених, 1 мај Бачка Паланка, Градитељ Иваница, Краљево градња, Јастребац Крушевац, Путеви Зрењанин, више фабрика Комграпа.
Аутосаобраћајна предузећа: Југоекспрес Лесковац (1950) са 623 запослена, Југопревоз Јагодина (1949) са 537 запослених, Аутомобилско Београд (1947) са 305 запослених.
Запосленост у индустрији и рударству у неким општинама
Обрушавање привреде, насилном и често криминалном приватизацијом по сваку цену и увођењем у стечај бројних фабрика, без посла је остало више од 400.000 запослених. Да ничега другог није, само из тих разлога, данас у појединим општинама у индустрији и рударству скоро да и нема запослених. Истовремено, на периферијама градова “зврје” као авети фабричке хале, у којима се некад одвијала производња. Доносимо преглед броја становника и броја запослених у индустрији и рударству за 49 српских општина. Са 1,63 одсто запослених у индустрији и рударству у ових 49 општина, које имају 747 хиљада становника, не може се градити будућност, јер у реалном сектору привреде треба да ради изнад двадесет одсто становништва, а у пољопривреди од пет до десет одсто. Кад се ти услови испуне, тек тада услужне делатности могу егзистирати. У супротном случају, увоз и само увоз, по сваку цену, води земљу у дужничку кризу и потпуни суноврат.
Преглед броја запослених у индустрији и рударству за неке општине, према подацима РЗС за 2012. годину
Гашењем великих система укинути су истурени производни погони
Велики системи су имали истурене производне погоне у неразвијеним деловима земље, који су исфинансирани, углавном, из Фонда за развој. Гашењем тих система, као што се: Машинска индустрија Ниш, Електронска индустрија Ниш, Гоша, Смедеревска Паланка, Лола Железник, Прве Петољетке Трстеник, Заставе Крагујевац (јер данас Фиат увози сто одсто делова и компоненти за Фиат 500Л, а није уговорено никакво учешће домаћих коопераната), тракторске индустрије, Холдинг Прахово, Вискозе Лозница, текстилних индустрија: Рашка Нови Пазар, Рудник Горњи Милановац, Први мај Пирот, Нитекс Ниш, Индустрије обуће Београд, умртвљивање наменске индустрије Крушика Ваљево, Прве Искре Барич, Првог партизана Ужице, Слободе Чачак, Милана Благојевића Лучане, те гашење Генекса, Инекса, Прогреса, Руднапа, Центротекстила, Инвест Импорта и других трговачких ланаца, није уништило индустрију у ових 50 општина, већ у целој Србији.
Презадужену Србију, њен буџет са великим дефицитом, поплаве, без икаквих радова на изградњи акумулационих језера, брана и уређења водотокова, Србија, односно владајући режим у Србији, заноси се брзим пругама и „Београдом на води”, а проблеми се само гомилају и гомилају. Ко ће за то бити одговоран, кад владе и министарства не врше никакву примопредају, па се не зна ни ко је и зашта задужио државу. Знаће се на крају само да је такав системски хаос уништио све. Централна банка, као сервис иностраних банака које су са АИК и Чачанском банком преузеле више од 90 одсто капитала у банкама, а ускоро и са Комерцијалном банком више од 95 одсто, са њеном „лепотицом” на челу те банке, размеће се куповином станова по Риму и ко зна где. Од којих (и чијих)пара? Вероватно уредно зарађених из сервисирања неких иностраних интереса.
Миодраг К. Скулић, Таблоид
