Пољопривредници у Шумадији и Поморављу све чешће изнајмљују земљу.
Иако имају наслеђена имања, да би опстали у пољопривреди морају да праве калкулације, а за то су им потребне веће површине. Руководећи се тржишним принципима, ако земљу заузму воћем, које има добру цену, немају где житарице. Без житарица, међутим, не могу да опслуже сточарску производњу, пише Агроклуб.
А за цену закупа земље у овом делу Србије – багатела је слаб израз.
Годишњи закуп једног хектара земље креће се од 50 до 100 евра. Рентирају је пољопривредници који имају газдинства и који се већ баве производњом житарица воћа и поврћа. Земљу у закуп дају старачка домаћинства, само да не стоји докона. А један од разлога изнајмљивања земље су релативно мала наслеђена имања.
Момчило Тодоровић, из Старог села код Јагодине, има 15 хектара своје земље. Закупљује још 15. На изнајмљеној земљи сеје кукуруз, пшеницу и овас, јер има близу 30 грла крупне стоке. На својој је засадио вишње од којих ове године убира добар профит.
– У питању је чиста калкулација. Иако сам наследио релативно велики посед, морао сам још да закупим да бих опстао. На оној земљи која је погоднија садим одређену културу која има добру цену, а на осталој оно што ми треба за функционисање газдинства. Да изнајмите хектар земље овде у Поморављу не треба вам више од 50 евра. Ако је боља или на бољем месту за одређену културу, онда око 100 евра. Ево рецимо, на једној парцели од 80 ари засадио сам 750 стабала вишње. Она ове године има добру цену и тренутно је боља варијанта од житарица – каже Тодоровић.
Мали поседи карактеристични за Шумадију и Поморавље
И његов комшија Синиша Алексић поред своје, изнајмљује још осам хектара земље. Каже да је познато да пољопривредник одавно не сме да се “ослони на једну грану”, већ мора да комбинују сточарство, ратарство и воћарство.
– Нуде овде у нашем крају ко хоће да ради земљу, само да не стоји докона. Кад погледате, то су ситне паре. Ко има да уложи, он је узима и ради. Углавном узимају домаћинства где су потомци остали на селу и определили се да се баве пољопривредом – каже Алексић.
Један од разлога због кога су они који живе од пољопривреде приморани на овакав корак јесу и релативно мали поседи. Управо су они карактеристични за Шумадију и Поморавље. Величина наслеђене земље не прелази пет хектара.
“Јачи” домаћини у Шумадији се некада имали максимално 15 хектара земље. Уколико је било више наследника, земља се делила и сваком је остајало тек да може да преживи. У данашње време, они који су одлучили да живе на селу и од села, не могу са том површином да опстану.
