Килограм младог купуса на пијацама кошта око 80 динара, колико плаћамо и за килограм поморанџи. Усред сезоне спанаћ и боранија коштају колико и килограм пилетине – око 300 динара, а парадајз и краставац су дупло скупљи него у исто време прошле године. Разлике између цене младог и старог кромпира нема, па килограм и једног и другог кошта невероватних 150 динара.
Чини се да цене на пијацама никада нису биле мање логичне. Док грађани нестрпљиво очекују да цене воћа и поврћа, као и увек у ово доба године – падну, оне настављају да расту. Таман када су купци у Србији помислили да кромпир не може да буде скупљи од 70 динара по килограму, колико су за њега издвајали већи део прошле године, стварност их је демантовала. Цене младог и старог кромпира изједначиле су се преко ноћи, али не зато што је млади кромпир појефтинио, како би се очекивало за почетак јуна, него зато што је сада и за килограм старог кромпира потребно одвојити невероватних 150 динара.
Док грађанима ова чињеница делује сумануто, стручњаци за њу имају објашњење
– Кише и хладно време у последњих десетак дана довеле су до скока цена воћа и поврћа које су у ово доба године обично у силазном тренду, због повећане понуде. Њиве су под блатом, тешко је ући у њих и извадити кромпир. Произвођачи зато ваде само најнужније количине, онолико колико планирају тог дана да продају, па нема масовне понуде на пијацама, што диже цену. Слабију понуду младог кромпира искористили су они којима су остале залихе старог, па су и њему подигли цену – објашњава Милан Простран, стручњак за аграр у ПКС.
И лимун знатно поскупео
Лимун је у ово време скупљи јер долази до смене сезоне. У Медитерану се завршава, а у Јужној Америци тек почиње. Од прошле недеље за килограм лимуна дајемо 50 динара више.
– Мања понуда на светском тржишту проузрокује повећање цена – тврде у трговинским ланцима.
Простран објашњава да је због кише умањен и квалитет трешања које су попуцале на дрвећу, али и јагода које због воде и блата почињу да труле. Да је хладно време кривац за високе цене, сматра и Зоран Броћић, професор на Пољопривредном факултету.
– Због лоших временских услова вегетација је каснила, не само код нас, него и у окружењу. Април је био хладан, па је онда нагло отоплило на две недеље, па опет нагло захладило. Али, није само променљиво време разлог за поскупљења, него и нестабилни услови откупа. На пример, купусу је цена почела да пада, када је велика количина отишла у извоз. То је створило мањак купуса и раст његове цене – објашњава Броћић, и додаје да ће у наредних петнаестак дана доћи до стабилизације времена, али и цена.
Нису само пијаце препуне нелогичности. Последњих година све су мање изражене и цене између различитих врста меса. Пилетина, која је одувек важила за најјефтиније месо, сада кошта исто колико и килограм свињског меса, док је за килограм пилећег филеа потребно издвојити више новца него за килограм јунетине. Једино је цена телетине константна и већ годинама се креће од 900 до 1.000 динара.
– Јунеће месо има мању производњу и понуду. Док тов свиња траје шест месеци, тов јунади траје дупло дуже. Пилетина је скупа због високе цене сточне хране, али и због тога што су произвођачи живинског меса искористили скок осталог меса да би повећали и цену пилетине – објашњава Простран.
Блиц
Фото: Графички студио Блица
