Ово су последњи дани режима Александра Вучића. Његови сеизи и мафијаши кукају као сиње кукавице. Опкољени су, а народу поручују да их лове америчке, енглеске и стране служе, да их лажно оптужују и желе да разбију Србију! Њега, тешко болесног, који се с душом бори и због саркома мале карлице носи пелене, тврди Велика пропаганда лажи, хоће да оборе с власти. Пет година нас Вучићева мафија пљачка, сатире, оставља без наде. Болнице нам личе на кланице, увозимо отпад од хране, а у експеримент држави, у коју смо претворени, третирају нас као покусне куниће, отимају нам децу, рециклирају историју, културу, веру. У последњем трзају да сачува власт за очекивати је да ће он да проспе море наше крви. Хоће ли нам они који су га на власт довели, помоћи да га отерамо и сачувамо макар мало националног достојанства. Већина грађана Србије су ни живи ни мртви.
Вест је била шокантна. Све новине су је објавиле на насловној страни. УХАПШЕН ХАКИЈА ПОЗДЕРАЦ! Нико није веровао да се то могло десити. А било је то далеке 1987. године. Хакија Поздреац је био носилац партизанске споменице и највиших одликовања. Пао је у афери Агрокомерц из Велике Кладуше. Био је то и почетак распада комунистичке партије.
Следећа вест, која се ускоро очекује, такође ће бити шоканта. УХАПШЕНИ АНЂЕЛКО И АНДРЕЈ ВУЧИЋ. Она ће означити крај крваве владавине Александра Вучића и његове мафије. И повратак наде да макар неко од нас може дочекати слободу.
И док је Хакија Поздерац умро у Београду 1994. године у свом стану и са скромном пензијом, иза картела Вучића остаће милијарде опљачканих долара и евра, неразјашњена убиства, оптужбе за трговину наркотицима, оружјем, акцизном робом, пљачке банака, рудника…
Лов на мафијаше са Балкана почео је у Албанији, а акцију смо описали у прошлом броју , у тексту ”Дође доба да се затвор проба”. Албански државни тужилац на свом столу има транскрипте разговора балканских мафијаша, њихове договоре о трговини наркотицима, оружјем, људима…У притвору су доскорашњи шеф тајне полиције, министар унутрашњих послова и главни нарко босови. Чека се и на вест: УХАПШЕН ЕДИ РАМА.
Вучића сустижу лоше вести. Убиство Оливера Ивановића, захтеви за слободом медија, за деблокирање правосуђа…Вођина Велика пропаганда лажи сада свакодневно покушава да Вучића представи као великог пријатеља и као заштитника руског председника Владимира Путина.
Упућени знају да то није тачно. Руске безбедносне службе располажу подацима да на Космету на пет локација несметано раде лабораторије за прераду хероина. Реч је о хероину који на Космет допрема мафија из Чеченије, а предаје га Андреју Вучићу и његовом картелу, а да их Андреј за те паре снабдева оружјем.
Руси тачно знају локације тих лабораторија. Једна је у Ђенерал Јанковићу, коју држи Вала Кичкикс, а друга у Призрену, коју држи бивши официр ЈНА и сарадник српске војне обавештајне службе Неџмедин Кастрати, који је ожењен Валином сестром. Познате су и преостале три локације, као и путеви којима се допрема и отпрема хероин и преузима оружје за чеченске исламисте. Руска влада тражи од Еулекса да разбије токове допремања и продаје хероина из ових лабораторија, а америчке федералне службе ће, чим почне са радом Суд за злочине ОВК-а, почети да хапсе и ове нарко дилере. Тражиће да међу првим ухапшеним буде и Андреј Вучић са својим картелом.
Вођа и његова мафија заборављају да је потписан споразум који омогућава НАТО трупама да хапсе по Србији! А потернице за њима може да распише и албански тужилаца и тужилац Еулекса.
Убиство Оливера Ивановића показало је колико је Вучић био суров према Србима на Космету, које је опасно терорисала његова партијска мафија, коју су предводили већ осуђиване убице, на челу са Миланом Радојичићем, који држи под својом шапом и Канцеларију за Косово и Метохију и Марка Ђурића. Магазин Таблоид је још од фебруару прошле године описивао под којом окупацијом Вучићеве криминалне дружине живе Срби на Космету, помињући и Радојичића. Данас то, након Оливеровог убиства потврђују и Мома Трајковић и Рада Трајковић, којима се верује.
Након убиства Оливера Ивановића Вучић је звао америчког амбасадора Кајла Скота да се заједно обрате грађанима Србије, али се амбасадор Скот није јавио на телефон, што је разбеснело српског диктатора.
У настојању да обезбеди репресивни апарат, Вучић је отворено тражио, претећи му, да начелник Генерал-штаба Војске Југославије генерал Љубиша Диковић поднесе оставку, како би довео свог човека, спремног да изведе тенкове на улицу, да заштити свога брата, Анђелка, Синишу Малог и кумове.
Генерал је то одбио, а Вучићу се баш жури. Вест о хапшењу његовог брата и оца чека на објављивање. Од полицијских снага Вучић може да рачуна само на део бригаде са Бановог брда коју држи под својом шапом начелник Полицијске управе Београда Веселин Милић.
Вучић покушава да укључи црногорски безбедносни апарат да му помаже у обрачуну са опозицијом у Србији, али ће то тешко да му пође за руком, будући да су и Црногорци под сталним мониторингом. Ако убије неког од опозиционих лидера, Београђани ће се подићи на устанак, гори него против Милошевића. Вучић је Милошевићев васпитни и идеолошки производ, који ће завршити као и Слоба.
Вучић је тешко поднео посету представника Међународне федерације новинара, која је од њега захтевала да одмах отвори медије, што је он доживео као један од најтежих удара. Па он и влада помоћу Велике пропаганде лажи!
Шта је иза себе оставила диктатура Александра Вучића и докле је дошла Србија?
Од када је постао први потпредседник Владе Србије, којом је владао са својом приватном мафијашком групом, Вучић никоме није полагао рачуне. За саветнике је именовао кога је хтео, од Доминика Штрос Кана, Тонија Блера, Алфреда Гузенбауера, Вилијема Монтгомерија, затим Алана Бироа, француског истражног судије који му је био саветник за правосуђе, преко Јорга Хескенса, немачког “стручњака” који му је био саветник за приведу, “пријатеља” Србије, Франка Фратинија, па све до Виктора Понте, бившег румунског премијера, коме је дао и држављанство. Имао је Вучић још десетину саветника који су Србији, преко њега, радили о глави.
Парама из буџета плаћао је маркетиншке агенције да га промовишу по свету као лидера на Балкану, финансирао је све оне који су радили против Србије, па чак и чувену резолуцију која није пропала на Савету безбедности да су Срби починили геноцид у Сребреници!
Према последњем истраживању реномиране глобалне организације Фридом хаус (Фреедом хоусе) за праћење развоја демократских процеса, Србија се налази на самом светском дну, а међу земљама региона некадашње Југославије, убедљиво је најгора са оценом -3 (минус три), што подразумева апсолутно “силазни тренд”.
Фридом хаус наводи да је реч о последицама “…даље консолидације власти председника Александра Вучића, укључујући нетранспарентне методе финансирања партије, политизацију спровођења закона и покушаје да се подрију критички настројени новинари финансијским истрагама и клеветама у медијима блиским власти…”
Председник организације Фридом хаус Мајкл Абрамовиц означио је петогодишњу толеранцију европских лидера према ауторитарним тенденцијама Александра Вучића као штетне, јер му је она омогућила да после победе на председничким изборима у априлу прошле године, још више потисне сваку критичку мисао и наруши оно што је преостало од независних медија.
Тако се, према истраживању ове озбиљне и у свету уважене институције, Србија нашла ближе Јужном Судану, Еритреји, Северној Кореји, Туркменистану, Екваторијалној Гвинеји, Сомалији, Узбекистану, Судану, Централноафричкој Републици и Либији, а све даље од Европе, европских стандарда и тековина европске цивилизације.
И ако су у Ријаду блокиране и његове, а и паре арапских принчева, који су због тога већ трећи месец у притвору, Вучић наставља да нас замлаћује својим сулудим пројектом Београда на води. Арапи су и писмено саопштили да одустају од даљег учешћа у финансирању овог промашног пројекта, али Вучић иде даље. Само уређење приобаља на Сави коштаће преко милијарду евра. Којим парама ће то бити плаћено?
Утицајни амерички часопис Форбс у издању од 8. децембра 2016. године описао је пројекат “Београд на води” као неслану шалу из Абу Дабија, уз тврдњу да је много боље да пројекат пропадне, него да успе. Ту тврдњу изнео је Форбсов истраживач, који је врхунски стручњак. Његова анализа пројеката показује да је опасан по безбедност града на Сави и Дунаву, и да није економски исплатив, нити је безбедан!
Упозорење из светских центара моћи упућено Вучићима да престану да се играју са грађанима главног града није вредело. Вучић наставља да гради, овог пута помоћу нове преваре. Раздвојио је пројекат на власништво привредних друштава, која ће га градити кредитима. Београд ће сносити све остало: испумпавање воде, довод струје, водовода, канализације, прилазница, измештања железничке станице, аутобуске станице…
Деспотија Вучићевих довела је српску привреду на руб пропасти. У Колубари се свакодневно дешавају тешке хаварије. Менаџмент, да би слао Вучићима што више кеша, не врши окопавање површине копа, не односи јаловину, тако да је проценат угља које се транспортује до термоелектрана или других потрошача слабог квалитета.
Према информацији из рудника Колубара, 20. јануара је на пољу Д дошло до појаве већег клизишта којим су угрожена два јаловинска система и један угљени, један од багера на јаловинском систему затрпан је земљом (око 2 метра висине). Вест о овој тешкој и скупој хаварији нигде није објављена. Производња угља у Рударском басену Колубара је битно смањена и угрозиће рад термоелектрана, које прибегавају увозу угља из иностранства, који је сумњивог квалитета.
А 17. јануара 2018. године, избио је још један пожар у Наменској индустрији “Милан Благојевић” у Лучанима. Радници који су повређени нису смели да признају шта им се десило, а такође и свим осталим радницима је забрањено да причају о пожару. Због извоза оружја фабрике се често пале, ради затирања трагова, радници страдају и раде за ниске наднице.
Представник једног инвестиционог фонда пропутовао је Србијом и покушао локалној самоуправи да понуди финансирање пројекта, који би запослили хиљаде локалних радника, покренули производњу. Сви су слегли раменима и рекли да се о томе мора питати Андреј Вучић, јер он тражи провизију у кешу!
Буџети локалних самоуправа су потпуно празни и презадужени, јер финансирају централу Српске напредне странке. Социјални систем у Србији је сломљен. Центри за социјални рад постали су пијаца за продају деце у Србији и иностранству. Србија плаћа Вучићев данак у крви.
Само у овом броју описујемо какву воду пије два милиона становника Београда. Да нисмо под суровом окупацијом Вучићеве мафије, полиција би похапсила стотину особа које су за то одговорни.
Срби поједу стотине хиљада тона меса од угинулих животиња! Какво је здравље људи који једу овако месо? Прочитајте то у овом броју Магазина Таблоид.
Грађани Србије су као у концентрационом логору, из којег већина не може ни да побегне у иностранство. Комесари из Европске уније држали би нас у тору и пујдали Вучића да нас дави и бичује. Срећом, Трампова администрација се одлучила, да из својих разлога, очисти Балкан који је поробила немачка канцеларка Ангела Меркел, за коју почињу да цуре информације из ФБИ-а да је она, уствари, клонирана кћерка Адолфа Хитлера.
Комесари се играју обећањима око уласка Србије у ЕУ, као да смо сви грађани Србије имбецилни.
Амерички “Вашингтон пост”, објавио је још 29. септембра прошле, 2017. године, текст о Србији у коме квалификује Александра Вучића као некадашњег екстремног националисту “…који се сада приказује као реформиста и који сада као председник Србије оптужује медије за дискредитацију српске владе…” Коментатор “Вашингтон поста” је оштро критиковао званичнике западних земаља који толеришу Вучићев однос према гушењу демократских слобода, само зато што је “кооперативан у одржавању стабилности на немирном Балкану”.
Али, ситуација се од септембра 2017., знатно променила. Вучић више никоме није гарант ничега. Истина, није био ни свих пет година колико је на власти. Његов крај је већ наступио, а кључно питање које стоји пред грађанима Србије гласи: како сачувати оно што је остало од државе након овакве пљачкашке аутократије.
Али, у Вучићевом шизофреном, искривљеном огледалу, ствари изгледају знатно друкчије и он се труди свим силама да докаже како је “жртва нечистих сила” и како се на њега окомила грдна мафија! Баш такво нешто свакодневно понавља неколико његових дежурних “аналитичара” који новинарска питања означавају као “…удар класичне мафије, увезане са одређеним политичким групацијама, која напада директно председника државе”, те да “…ту мафију чине појединци који су незадовољни овим системом јер не могу више да харају и да пљачкају систем и друштво, па желе да врате оно што је било некада, желе да имају државу која је њихово приватно власништво!”
Дакле, све оно што Вучић и његове харамбаше у пракси спроводе: харају и пљачкају систем и друштво и узјахали су државу која је постала њихово приватно власништво!
Да би им то успело, Вучић је свој велеиздајнички потенцијал ставио на располагање и зеленашком капиталу и прљавом, криминалном предузетништву, “својим” домаћим тајкунима, страним компанијама, али, пре свега, неким страним владама, чак и онима непријатељски расположенима према Србији, те њиховим обавештајним службама, економским убицама и сличном, деструктивном шљаму које је запосело, па коначно и уништило, све домаће институције система.
На “препоруку” две велике западне обавештајне службе и на велико изненађење (чак и најближих сарадника из Српске напредне странке), добио је Ану Брнабић као формалног председника владе, а остављена му је суштинска слобода да он њоме и даље управља.
Ипак, неко је морао знати шта се дешава и због чега се дешава, па су српске службе безбедности извршиле комплетну безбедносну проверу садашње председнице владе, Ана Брнбић, и то знатно раније, док је још била министар у Вучићевој влади.
Проверу није успешно прошла јер је установљено да је у својој блиској професионалној прошлости била запослена као службеник приватно-државног војно-обавештајног система једне стране велике земље. Наиме, Брнабићева је најпре као службеник такозваног невладиног сектора, а касније као министарка и данас као председник владе Републике Србије, у сталном контакту са представницима две стране обавештајне службе са којима остварује свакодневне контакте.
Вучић је страсно испуњавао налоге бриселских комесара кога да постави на кључна места у министарствима.
Ту лежи и одговор на питање, зашто ниједна невладина организација у Србији, коју финансирају стране фондације, нити један једини пут није подигла свој глас против Вучићевог терора, мада је стање људских права аларманто. Не треба заборавити, у Србији и даље постоје политички затвореници, поново је уведен вербални деликт, где се због неслагања са криминалном политиком коју спроводи врх Српске напредне странке и Вучић лично, за час посла може добити озбиљна робија, а масовним ширење страха и бољшевичке параноје, баве се читави “тимови” и “лидери” тих тимова. Диктаторско лудило у Србији, опет је на врхунцу, као што је било непосредно уочи пада режима Слободана Милошевића.
Вучићева пропаганда крије извештај Међународног монетарног фонда који је Србију ставио на само дно Европе. Између 2014. и 2016. године српска економија је порасла 1,66 одсто. Хрватска је порасла 4,1 одсто, БиХ 6,79, Црна Гора 7,73, Албанија 8,02, Косово 9,16 одсто, а Македонија 10,2 процента. Наравно, све су ово сиромашне земље, чак и Хрватска која је чланица Европске уније, али је реч о чињеницама везаним за економски раст које Вучић не сме ни да погледа. А, кад би погледао мало преко границе, видео би да је од земаља ЕУ у региону највећи привредни раст има Румунија са 12,26 одсто!
Давно је било кад је Ана Брнабић, приликом објављивања биланса ММФ, најавила да ће “за две недеље изаћи с мерама за подстицај привредног раста у Србији”. Ни до данашњег дана тих “мера” нема. Нити она одлучује о њима. А, према анализи аустријског Института за међународне економске студије из Беча, између 2010. и 2016. године, Србија је земље ниска продуктивности и јефтине радне снаге, јер је привредни раст изостао. Кратко речено, да би се остварио привредни раст од 15 одсто, који сви стручњаци сматрају минимумом довољним да се Србија извуче из тешког блата у коме је, потребно је да ниво директних страних инвестиција буде раван трећини бруто националног дохотка. А сада је негде око 18 одсто. То је за овако корумпирану, заслепљену мржњом и криминализовану власт, недостижно.
Осим застрашујућег разарања српске економије, срушене су и све друштвено корисне институције, а људски живот, живот сваког грађанина понаособ, постао је “употребна вредност”, једнократна корист за потребе диктатуре. Дошло је дотле да Вучићева злочиначка пропаганда користи чак и криминалне афере како би из њих извукла политичку корист за Вођу (такозвани “случај Марјановић” и слично).
Приватност грађана је угрожена, страх се уселио у свачију кућу, а насиље Вучићеве партијске армаде може да се обруши на свакога.
У Уставу Републике Србије нигде се не помиње реч “приватност” нити има игде дефиниције приватности и њене неповредивости, већ се помиње “заштиту податка и неповредивости писама”. То је за Вучића и његову криминалну дружину прави “Елдорадо”. Наиме, од како се Вођа устоличио на власти, не постоји ниједан државни орган нити личност из света политике, бизниса и криминала (лојалном режиму) који не покушава да на легалан и нелегалан начин дође до личних података грађана. Истина, Србија има Закон о заштити података о личности, али је он толико “лабав” да ни на који начин не комуницира са стварношћу у којој живимо. Јасније речено, сваки грађанин у Србији је опасно угрожен од државне и парадржавне мафије која се накотила током пет година Вучићеве владавине.
Европска унија наложила је хитну промену законских решења и дала владајућем режиму у Србији рок до 25. маја 2018. године да донесе прописе у складу са Општом Уредбом о заштити података о личности која се на територији ЕУ примењује још од 2016. године.
Разлог је више него јасан: криминално располагање људским животима, њиховом приватношћу, спровођење насиља, застрашивање и уцене, прешле су у Вучићевом режиму сваку меру.
Једна од новина је да се правила односе на све компаније које обрађују приватне податке грађана ЕУ, без обзира из које земље компаније долазе. Повећане су и санкције па тако за кршење Уредбе правно лице може бити кажњено до четири одсто годишњег промета или са 20 милиона евра, ако на пример, не прибави пристанак корисника за коришћење његових података!
Ствари су у Србији до те мере различите у односу на остатак Европе, да је чак и доносиоцима добрих вести, чиновницима из ЕУ који заиста имају најбоље намере, несхватљиво на чему почива још једна диктатура у Србији.
Да је Вучић “пуштен низ воду” и да се не може више ни на какву “велику силу” позивати, то је на свој начин половином јануара ове године рекао и председник америчког Савета за спољне односе Ричард Хас, који је дословно изјавио да би “настојања Београда да утиче на САД да промени политику према Србији представљало губљење времена”.
Скоро као претња звучала је његова реченица: “…Србија има активне изазове које треба да реши и не треба погоршавати стање у региону да би дошли у фокус САД”!
потпуковник Горан Митровић, Таблоид
