КО би, после онако кишног пролећа очекивао овако нешто… Сад ни Тиса да се излије, кукурузима и соји не би помогла!
Овако Гена Николић, ратар из Мошорина, недалеко од Титела, процењује утицај готово двомесечне суше на његове усеве. А утицај је катастрофалан, јер ће Николић, како процењује, уместо очекиваних девет тона кукуруза по јутру, са 100 јутара, ако буде било среће имати упола мањи род. О соји, како каже, не жели ни да размишља. Теши се тиме што је има на само 20 јутара, а и тиме да ће га сунцокрет, који је сејао на 100 хектара, “извући”, јер обећава солидан род, а како чује, и солидну цену, готово дупло већу него лани.
Николић није једини ратар који са сваким сунчаним и топлим даном бележи губитак. Суша је направила проблеме већини његових колега, али, како кажу стручњаци, овакав “сценарио”, који се у Србији понавља сваких неколико година, могао је и да се избегне, улагањем у системе за наводњавање.
Системи за наводњавање олакшали су живот пољопривредном добру “Сава Ковачевић” у Врбасу. Наводњавају, по речима Жељка Андрића, директора производње на овом добру, које послује у саставу “Миротин” групе, 3.800 хектара, од укупно 4.100 колико обрађују, а на 1.000 хектара, захвљујући наводњавању, ово добро има две жетве годишње.
– Главни приоритет код заливања нам је поврће, семенски и јесењи усеви, јер само уз заливање на тим површинама можемо да рачунамо и на другу жетву, после сетве у мају или јуну – објашњава Андрић. – Захваљујући наводњавању, ми смо, практично, приход по хектару повећали за два пута, пошто имамо две жетве. О томе, колико је значајно наводњавање, најбоље говоре овакве године, јер ће цена рода који скинемо вишеструко оправдати улагање у систем. Суша, срећом, није катастрофална као она 2012. године, али, штета ће, код ратара који се баве “сувим ратарњем” бити озбиљна.
МАЛЕ ПОВРШИНЕ
СРБИЈА, израчунали су статистичари, има 4,2 милиона хектара обрадиве површине, од којих је за наводњавање погодно 3,6 милиона хектара. Систем за наводњавање једног хектара кошта око 3.000 евра, а његово постављање у “редовној” години, гарантује повећање приноса за око трећину. У годинама, као ова, његова вредност је, међутим, немерљива…
Пример “Саве Ковачевића”, међутим, остаје усамљен, јер је Србија, како упозоравају стручњаци, и даље на врло ниском месту у Европи по по површинама које се наводњавају. Како је раније упозорио проф. др Мићо Шкорић, са новосадског Пољопривредног факултета, у Војводини се наводњава највише 50.000 хектара, а у Централној Србији површине су још мање.
Милан Простран, агроекономски аналитичар, такође оцењује како би најбоље решење за сушне године, које се све чешће понављају, било увођење система за наводњавње, али, да постоје и јефтинији начини да се штете од суше избегну.
Пре свега, то је дубоко зимско орање, које доприноси томе да се влага у земљишту дуже сачува, а ту је и примена адекватних агротехничких мера, као и бирање адекватних хибрида, отпорних на сушу – наводи Простран. – Прве рачунице, у време док је још било довољно кише, указивале су на то да бисмо могли да рачунамо на седам до осам милиона тона кукуза, а сада, како ствари стоје, мораћемо да будемо задовољни, ако са поља “скинемо” и пет милиона тона. Наравно, о правим размерама штете од суше моћи ће да се говори тек у септембру, када се “скину” кукуруз, соја и сунцокрет.
ШТЕТЕ
СУША је, као само један од ризика у пољопривредној производњи, према пролетос презентованим подацима републичког Хидрометеоролошког завода, последњих година направила огромне штете на усевима. Тако је 2000. године забележена штета од 700 милиона долара, 2003. та штета је била милијарда долара, а 2012. године штета је достигла чак две милијарде долара.
Н. СУБОТИЋ, Новости
