Домаћа валута је већ на корак да достигне најгори рејтинг од увођења евра: за то фали само још да склизне 0,2 динара, а где ће стати и ко ће је и како зауставити питање је на које хитно морамо добити одговор.
Сви који су тврдили да ће се динар ове године кретати у распону од 103 до105 за један евро поново су промашили, а било их је много. И аналитичари, и банкари, и људи из Владе, и они из Народне банке. Домаћа валута је већ на корак да достигне најгори рејтинг од увођења евра: за то фали само још да склизне 0,2 динара, а где ће стати и ко ће је и како зауставити питање је на које хитно морамо добити одговор.
Елем, динар наставља да слаби према евру и јуче је изгубио још 0,7 одсто вредности па је званични средњи курс био 107,3461 динара за један евро. Тако слабу вредност динар није имао целе прошле године јер је његова најнижа вредност, забележена 6. јануара 2011, била 106,4947 динара за евро.
Од почетка ове године динар је био најјачи 11. јануара, када је средњи курс био 103,6922 динара за евро, а најслабији до сада 7. фебруара, са средњим курсом од 106,5622 динара за евро.
На месечном нивоу, динар је према заједничкој европској валути ослабио 1,9 одсто, а на годишњем 3,7. Динар је према евру био најслабији 4. новембра 2010. године, када је званични средњи курс износио 107,5216 динара за један евро.
Упркос силним тврдњама да ће домаћа валута бити релативно стабилна, још пре усвајања буџета за ову годину било је јасно да ће се европска финансијска криза прелити у Србију и да ће, као и увек, први на удару бити динар а следе пад производње и смањење извоза. А динар је морао да крене надоле јер је рупа у буџету за ову годину 1,6 милијарду евра, озбиљнијих прилива страних инвестиција нема, економска криза наравно није прошла јер се и министри у Влади Србије, попут Небојше Ћирића, плаше да може доћи до пада производње и клизања земље у нову рецесију. Када се томе додају проблеми највећег српског извозника, смедеревске Железаре, јасно је да је домаћа валута, али и цео економски систем, у озбиљном проблему. Дефицит Србије у спољнотрговинској размени са светом и даље је огроман и највероватније ће за 2011. годину бити већи од 5,2 милијарди евра, колико је износио 2010. године. Такав трговински минус домаћа валута не може да издржи, а да није гастарбајтера који у Србију шаљу паре, ситуација с домаћом валутом би била много црња.
Како ствари сада стоје, динар једино може спасти интервенција Народне банке, а то ће нас свакако коштати и утицаће на смањење девизних резерви земље. Привредници већ упозоравају на то да ће их осцилације динара практично дотући, али изгледа да се у кратком року мало шта може урадити. Осим, наравно, да НБС завуче руку у девизне резерве.
Аналитичари објашњавају да је тражња за еврима велика, а да динар не спасава ни велика заинтересованост инвеститора за државне хартије. Иако је прекјуче продата готово цела емисија годишњих записа, вредних око 9,77 милијарди динара, евро је наставио да расте.
Е. Дн
Спољни дуг 23,8 милијарде
Спољни дуг Србије на крају новембра 2011. године износио је око 23,84 милијарде евра, што је 69 милиона више у односу на претходни месец, наведено је у часопису „Коњунктурни трендови Србије”, који издаје Привредна комора Србије.
Дуг по главници износио је око 23,77 милијарде евра, од чега је доспела главница на наплату 1,19 милијарду, а редовна камата 224,8 милиона.
Спољни дуг јавног сектора износи око 10,61 милијарди евра, од чега више од 80 одсто отпада на централни ниво власти.
Дуг приватног сектора је 13,24 милијарди евра, од чега се око две трећине односи на компаније а трећина на комерцијалне банке.
Дневник
