Ретко који град као Крагујевац има ту привилегију да у самом градском језгру има сачуване јединствене фабричке комплексе из 19. века одакле је потекла индустријализација модерне Србије и Балкана. Реч је о комплексу Кнежев арсенал који представља најстарију очувану целину урбаног индустријског пејзажа у овом делу Европе. Некада забрањени град, у који деценијама није могло да се уђе, 160 година после оснивања прокишњава и чека да се из буџета обезбеди новац.
О томе шта би могло да буде у некадашњем комплексу који је у своје време био авангардан, тек следи изјашњавање. Кнез Михаило Обреновић подигао је арсенал 1853. године на десној обали Лепенице, у време кад се Србија извлачила из турског ропства и тражила пут ка Западу.
Ту је подигнута прва војна фабрика на Балкану, а индустријска архитектура преузета је од Немаца и Француза. У комплексу, који обухвата више од 40 хектара земљишта. Централно место припада зградама некадашњег Војно-техничког завода, рађених од црвене опеке и с дрвеним доксатима, кроз чији је круг некада пролазио воз.
Дивовски димњак
– Прва српска фабрика оружја настала је на темељима занатских радионица за поправку пушака, које су у Крагујевцу почеле да раде 1836. године . Арсенал чине тополивница, пушкарница, ковачница, браварница… Први управник Тополивнице био је француски инжењер Шарл Лубри с којим је српска влада склопила уговор на годину дана. Лубри је пре тога био надзорник приватне тополивнице у градићу Дуе, а у Крагујевац је стигао с одобрењем цара Наполеона Трећег – каже историчар Ђорђе Миловановић.
[quote]
Српски топ
– Први топ излио је Милутин Јовановић и његова фотографија са стотинама других сачувана је у музеју. Нажалост, много важних докумената нестало је током ратова – каже историчар Ђорђе Миловановић
[/quote]
На огромном платоу по коме је некада шетао чувени Француз Лубри, али и стотине Немаца, Чеха, Аустријанаца и Белгијанаца који су у то време били ангажовани у првој српској војној индустрији, доминира фабрички димњак. Направљен од црвене цигле види се из свих делова града и вероватно је највиша грађевина у Крагујевцу.
Једна од зграда претворена је у музеј, чија је унутрашњост иста као и пре 160 година. Задржане су и дрвене греде, а уместо радника некадашње фабричке хале данас посећују само ретки туристи. Огроман простор од око 8.000 квадратних метара чека реновирање и заштиту, за које би држава морала да издвоји новац, али још нико не зна колико пара је потребно. Кроз запуштене прозоре види се унутрашњост старих хала у којима су се производиле пушке и муниција. Кров прокишњава и греде полако труле.
[quote]
Чудо од сијалице
У Крагујевцу је 1884. године засветлела прва сијалица. То “чудо” које је инжењер Тоша Селесковић набавио у Нинбергу лично су дошли да виде краљ Милан Обреновић и краљица Наталија. Селесковићева енергана је била прва те врсте у Србији, а Београд је засветлео седам година касније.
[/quote]
Град у кредиту
Слични комплекси настали су истовремено у Барселони, Лођу и Винтертуру. Кнежев арсенал је једини овакве врсте на Балкану, а његовом изградњом почела је индустријализација Србије. Кнежев арсенал и Стара тополивница су били у склопу некадашње Заставе. Због тога обичним грађанима овај простор више од 150 година није био доступан. Тек кад се Застава распала и срушене њене капије, локална самоуправа је отворила индустријска здања за јавност.
Данас је то земљиште откупио град. Локална самоуправа је морала да подигне кредит како би преузимањем комплекс спасла од даљег пропадања.
– Да бисмо спречили приватизацију и ненаменско коришћење Арсенала, подигли смо 240 милиона динара кредита и купили овај фабрички комплекс. Град не може и нема намеру да буде власник простора од националног и европског значаја, зато је потребно широм отворити врата за учешће приватних инвеститора у њеној обнови – рекао је Саша Миленић, председник Скупштине града.
Сада је комплекс Кнежевог арсенала у процедури за добијање највишег степена заштите како би добио статус културног наслеђа од изузетног националног значаја. Тек потом могућа је израда главног пројекта за обнову, с којим је могуће конкурисати код европских фондова и УН да подрже овај пројекат.
Локална управа имала је различите идеје шта би могло да се нађе у овом огромном простору на коме је настала модерна српска држава. У последње време говори се да би ту могла да се премести Градска пијаца. Раније је постојала идеја да тубуде смештен Филолошко-уметнички факултет или телевизија.
Пројекат модерних биоскопа који је Крагујевац планирао с прослављеним режисером Емиром Кустурицом није доведен до краја и пао је у заборав. До неких нових идеја објекат изузетне архитектонске лепоте остаје усамљен да се бори сам с временом.
Н. Ђорђевић – Вести
фото: Н. Ђорђевић
