Суноврат стандарда (1): Како је глобализација појела људе

Српски премијер и министри на сваких 15 дана саопште грађанству да је изашло из кризе по свим економским показатељима, само то још није схватило, па је ту државно руководство да га обавести.

Статистике, пак, кажу да је стандард грађана Србије у последње две године опао за 60 до 70 одсто, ако се узму у обзир сва поскупљења, нарочито хране. Просечна плата у Србији траје од четири до седам дана.

Пошто се измире сви рачуни, кирија, рата за стан, кредитна картица и напуни фрижидер, просечном грађанину једва да остане неколико хиљада динара да изгура до краја месеца. Тако је многима је у Србији постало луксуз што негде живе, а има и оних којима је луксуз да приме плату, јер су фирме одавно очерупали транзиција, тајкуни и криза.

Драстично осиромашени Срби прво су се одрекли путовања, затим излазака са пријатељима, са кућног буџета су прецртана средства за књиге, новине, биоскоп и позориште… Одећа се набавља на пијацама или добија половна. Велики тржни центри постали су само корзо. 
x Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже да је за грађане Србије данас срећа ако имају новца да се обуку код Кинеза. 
– И онда уместо на парфем, Србија почиње да мирише на формалин, карактеристичан за треш робу. Међу најгорима смо у Европи по потрошњи меса, рибе, млека и воћа. Уместо на килограм купујемо на комад, сокове скоро да не пијемо, једемо најјефтинију саламу, уместо шницле купујемо говеђе репове и свињска ребра. Хранимо се крајње нездраво – каже Паповић.

Промет у српским месарама пао је за петину, а у трговинским ланцима за 20 одсто. Чак је и потрошња хлеба смањена, а продаја у пекарама за чак 25 до 40 одсто. И кафане су опустеле… Угоститељи већ бележе пад промета од 20 одсто. Са просечном платом од 35.000 динара српска средња класа сурвала се у сиромаштво. Смањили смо се и популационо, па нас је у последњих 10 година мање за око 200.000, док у истом периоду у 370 се­ла у Србији ни­је ро­ђе­но ни­јед­но де­те.

 По­ра­жа­ва­ју­ћи по­да­так је да се го­дишње пре­ки­не око 240.000 труд­но­ћа. За пелене, козметику и дечју гардеробу потребно је право мало богатство, а школски прибор, излети и екскурзије постали су ноћна мора српског родитеља. Цене студија приватних и државних факултета у Србији су готово изједначене. У поређењу са њима, школовање у иностранству више не изгледа тако недостижно.

 На београдском Архитектонском факултету школарина годишње износи 240.000 динара, око 2.500 евра. Ови студенти накнадно морају да купе и материјале за цртање, плате сваку пријаву испита, књиге, па за све пропратне трошкове треба издвојити најмање још 400 евра. 

Просечан Србин мора својим кућним буџетом да обухвати и трошкове становања. Ако је подстанар, ту је кирија која се креће од 150 до 350 евра месечно. Уколико живи у свом стану, често плаћа рату за стамбени кредит. Луксуз је постало и разболети се. Пацијент од лекара добија рецепт за који мора да плати и неколико хиљада динара.

О зубару Срби одавно не размишљају. Зато сваком четвртом становнику недостаје више од 10 зуба. Новчанике додатно празне и аутомобили, па се све више људи трајно паркира. Регистрација, нове таблице и дозволе, зимске гуме, бензин, све скупа годишње поједе око 450 евра. Култура је, ипак, навише страдала. Из перспективе просечног брачног пара један од врхунских облика луксуза је набавка нових књига. 

Психолог Александра Јанковић каже да је за просечног грађанина излазак у позориште или биоскоп у домену научне фантастике.

– Култура је резервисана само за људе из владајуће политичке елите. Они се сликају по премијерама, на пријемима, у ексклузивним ресторанима и на јахтама… Живе стилом на ком би им позавидели и челници западних земаља – каже Јанковићева.
За малобројне српске милионере и државне функционере недавно је одржана Галерија лусуза у кући краља Петра Првог на Сењаку. Само 500 привилегованих српских богаташа имало је прилику да баци око на скупоцене и гламурозне експонате. Торта украшена сваровски кристалима вредна 2.500 евра, наочаре какве носи певачица Кристина Агилера, софа познатог итлијанског бренда од 4.000 евра или минибар са “армани” потписом од 25.000 евра…
Запада економија се урушава полако, али сигурно. Али то није финансијска криза, кажу противници глобализма, него криза неуравнотежене производње и потрошње и најављују да ће цео свет задесити још већа агонија. Слепи процес глобализације одавно је преселио производњу у Кину и земље малих плата, а то се догађа кад се управљање економијом препусти слободном тржишту.

Тада слепи капитал почне служити искључиво сам себи, а не држави. Тако корпорације плаћају индијског књиговођу за 20 долара, а домаће економије одлазе у суноврат.

 Државни функционери широм света постали су прави богаташи који се госте на грбачи грађана, па грчки посланици имају плату од 10.000 евра, а сиротињи се стеже каиш. У западном друштву је обичан човек постао економски сувишан.

 С друге стране, он је потребан да би дизао кредите и давао инфузију банкарском систему. Али кад таквом сувишном обичном човеку одузмеш рад, логика кредита се урушава, а глобализовани капитал сече грану на којој седи. Тако је либерални капитализам сам себе појео. 

Вести