Пише Мара Кнежевић Керн

Према налазима стручњака из Института „Роберт Кох“ смртоносна ешерихија коли настала је путем низ насилно изазваних мутација, како би се бактерија учинила имуном на лекове. Тако се добила бактерија отпорна на све антибиотике које лекари обично препоручују пацијентима. Хелга Карш, директорка овог института, каже да је у „супербактерији“ пронађен и ДНК организама који проузрокују кугу!?

У свеопштој пометњи изазваној појавом „супербактерије“ у најразвијенијим земљама ЕУ, до јавности све чешће допиру гласови који упозоравају на могућност манипулације страхом. Поврће већ увелико конкурише понуди генетски модификоване хране, па је у том контексту разумљиво понашање медија, систематски избегавају да међу осумњичене намирнице ставе и месо, с обзиром на то да је злоупотреба антибиотика најагресивнија управо на животињским фармама.
Новинар Мајкл Адамс је међу првима покренуо отворену расправу о томе у часопису „Натурал Неwс“, поставивши питање зашто нико не говори о волшебном начину на који је ешерихија коли постала отпорна на девет различитих антибиотика, да би се тако опремљена одједном „случајно“ нашла у прехрамбеним производима?
Инкримисана бактерија – према налазима стручњака из Института „Роберт Кох“ – припада врсти 0104, која у нормалним условима скоро никад није била резистентна на антибиотике, што буди оправдану сумњу у њено „спонтано“ појављивање на светској сцени. Научници сматрају да је „мутација могла настати само у вештачки створеним условима – путем ‘мутатион пресуре’ (низ насилно изазваних мутација), како би се бактерија учинила имуним на лекове – што значи да је ешерихија коли намерно и систематски излагана сваком од осам наведених антибиотика, да би се добила бактерија отпорна на све антибиотике које лекари обично препоручују пацијентима“.
Адамс подсећа на случај из октобра 2009. године, када је „Њујорк тајмс“ објавио текст о ешерихији коли 0157Х7, која се појавила код пацијенткиње на интензивној нези. Сумња је том приликом пала на хамбургер који је пацијенткиња конзумирала, а „Тајмс“ се тим поводом фокусирао на процес исхране стоке на великим фармама, што је и довело до нетипичног развоја бактерије у организмима животиња.
Јавности је промакла још једна изјава директорке Института „Роберт Кох“ Хелге Карш (на коју подсећа „Натурал Солутион Фондатион“), да су у институту открили да је у „супербактерији“ пронађен ДНК из ешерихије коли (што су и очекивали), али је неочекивано пронађен и ДНК организама који проузрокују кугу, одговорну за Црну смрт (1348-1351).

ИМПЕРИЈА УЗВРАЋА УДАРАЦ
У последње време, „Монсантова“ ГМО технологија убрзаним темпом губи клијенте – Индија је на путу да затвори врата ГМ технологији, а Перу је увео десетогодишњи мораторијум на увоз и експерименте у овој области. С обзиром на то да и ЕУ још увек одуговлачи са прихватањем комплетног биотехнолошког пакета, за очекивати је да империја узврати ударац. Као у јефтином пропагандном филму, рефлектори су се унисоно окренули према поврћу, са тенденцијом да се оцрни овај сектор и направи место за „безбедне“ ГМО продукте.
„Wалл Стреет Јоурнал“ је, у међувремену, демантовао да су органске клице узрок контаминације ешерихије коли, „али се срамна игра наставља не би ли се уништило поверење у једну за другом пољопривредну културу… Крајњи циљ је убедити људе да је једина безбедна храна мртва храна“, каже Мајкл Адамс, подсећајући да на сировој, генетски неманипулисаној храни компаније не могу да зараде, док пастеризована, „хомогенизована“, димљена, озрачена, конзервирана храна доноси сигуран профит. И болести, за које они већ имају лек или вакцину.
Независни истраживач Дејвид Кац тврди да се хајка на „планетарно царство органски гајеног поврћа“ базира на претпоставкама које шире панику, како се испитивања не би усмерила према месу и производима животињског порекла. Кац сматра да је ГМ сточна храна узрочник настанка мутаната из света бактерија и вируса, и да је неопходно хитно преиспитати цео ланац исхране на фармама које су стоку свеле на ниво индустријског производа, који треба да донесе што више зараде са што мање улагања.
Страшно је што ће у том ланцу страдати и поврће, ђубрено стајским ђубривом добијеним са овако конципираних фарми. Кад се на крају бактерија нађе у спанаћу „спалићемо спанаћ, уместо да преиспитамо читав ланац исхране како би прозвали правог кривца“.
Најновије откриће новог типа потенцијално смртоносне бактерије МРСА на сточним фармама у Великој Британији, научници са Кембриџа везују за рутинску употребу антибиотика која доводи до епидемије инфекција отпорних на антибиотике. Ове бактерије су се „неочекивано“ са животиња пренела на људе, о чему сведоче налази лекара из неколико европских земаља, они су код пацијената открили бактерије идентичне онима које су пронађене код свиња, живине и крупне стоке.
Већина крава погођених овим вирусом имала је додатне инфекције вимена, па је њихово млеко забрањено за људску употребу. Европска агенција за безбедност хране упозорила је на ову појаву 2008, предвиђајући могућност да МРСА и ешерихија коли постану потенцијално смртоносне болести.

МОНСАНТОВ рБГХ И БЕЛА КУЋА
Џефри Смит је у књизи „Семе обмане“ осветлио део подвала којима се служи „Монсанто“ у наметању својих производа светском тржишту, а једна од њих је везана за хормон раста рБГХ, убризгаван кравама како би се поспешила производња млека. „Хормони раста се природно стварају у хипофизи животиња, што су научници искористили још 1930. године дајући ињекције екстракта говеђе хипофизе у циљу повећања приноса млека. Од тога се убрзо одустало – због лошег комерцијалног ефекта – све док генетски инжењеринг није створио нову ‘исплативу’ методу. У ‘Монсантовим’ лабораторијама је издвојен ген краве који ствара хормон раста да би га промењеног уметнули у бактерију ешерихију коли, стварајући од ње живу фабрику. Кад се тај хормон убризга у организам животиње појача се рад читавог метаболизма, што доводи и до пораста производње млека.“
Уместо да ову ризичну методу подвргне дугогодишњем испитивању, провера лека је – према накнадном признању ФДА – трајала 28 дана, после чега је „Монсанто“ убрзаним поступком добио дозволу за излазак на тржиште.
Неколико година после пуштања лека у промет, канадски научници су саставили дугачак Извештај о анализи пропуста, у којем су оптужили ФДА да је њена евалуација била „само теоретска рецензија која је закључке произвођача узела здраво за готово“. ФДА је 1998. године признала да је у поступку прекршена службена процедура и да од произвођача никад није добила непречишћене податке, до којих ни током маратонског судског спора тужилац није могао да дође. Суд је пресудио у корист „Монсанта“, тврдећи да је тражена документација пословна тајна, иако је представник за штампу Беле куће – током акције одбране ГМ хране (2003) – тврдио да су подаци ГМ истраживања свима доступни.
После бројних протеста преварених сточара на терен су ступили активисти еколошког покрета, на основу украдених података утврдили су да су краве којима је убризгаван „Монсантов“ рБГХ имале значајне здравствене поремећаје. С обзиром на то да су ови подаци постали доступни јавности тек после добијања дозволе за производњу рБГХ препарата, они – према важећем закону – нису могли утицати на његову даљу судбину.
Европа, Нови Зеланд, Аустралија, Јапан и друге индустријализоване земље доскоро нису допуштале употребу рБГХ-а, али потрошачи у Америци већ неколико година конзумирају овакво млеко – и то без упозорења.
Бела кућа је и овом приликом заступала интересе крупног капитала, тврдећи да ће се захваљујући рБГХ-у производња млека повећати, а цене смањити. Остаје отворено питање: коме је сад у интересу повећање производње млека, када се зна да је влада од 1986. до 1987. године плаћала фармерима да пет година престану са производњом млека, те је заклано 1,5 милиона крава музара у циљу заустављања „претеране производње млека“!
Мариа Родале, писац књиге „Органик манифесто“, тврди да је корен наших проблема у правном систему, јер одбацује принцип предострожности – што у научном смислу значи да се пре издавања дозволе за производњу и промет неког производа мора прво доказати његова нешкодљивост. Амерички стандарди, напротив, омогућавају издавање дозволе пре извођења доказа о нешкодљивости. Ова пракса је довела до постепеног нестајања „класичне“ науке утемељене на преиспитивању добијених резултата током дугог временског периода, што је у свету какав смо створили луксуз који се не исплати. Пост фестум открића се из комерцијалних разлога заташкавају, како би се одложило повлачење производа са тржишта. Ауторка тврди да већина Американаца верује да ипак постоји неко ко брине о безбедности њиховог здравља и хране, што је према њеним сазнањима далеко од истине.
С обзиром на евидентан пораз ненасилног отпора, поставља се питање: да ли је ова култура у стању да се добровољно трансформише у здрав одржив начин живота?