Србија ће тек осетити праве последице драстично смањених приноса са ораница. Сточари ће бити приморани да испразне оборе, а догодине следе несташице меса и прерађевина
ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ су у четвртак жељно ишчекивали вести од Владе Србије, али на евентуалне мере и помоћ државе од последица велике овогодишње суше, мораће да сачекају још најмање недељу дана. У Министартсву пољопривреде прикупљају податке о штети, па ће аграр бити тема следеће седнице. Иако је Војводина тражила да се прогласи елементарна непогода, мале су шансе да ће се то и десити. Једино је извесно да ће потрошачи следеће године папрено плаћати месо.
Да би се прогласила елементарна непогода, међутим, постоје законски услови. Према речима професора Миладина Шеварлића, председника Друштва аграрних економиста, услов је да у некој локалној самоуправи штета достигне најмање десет одсто бруто домаћег прозивода.
– Пољопривреда у Србији, у зависности од године до године, чини од девет до 11 одсто БДП – истиче Шеварлић. Да је штета и половина, то не дође до десет одсто БДП-а. Прво је питање да ли би уопште требало проглашавати елементарну непогоду на читавој територији или само у неким деловима. И не треба за све културе. Пшеницу смо углавном пожњели пре суше.
ЦЕНЕ ИДУ НАВИШЕ Произвођачи и прерађивачи меса тврде да ће повећање цена сточне хране, које ће додатно “подгрејати” и суша, неминовно проузроковати поскупљење меса у Србији најмање 20 одсто, иако је већ у јуну поскупело близу 30 процената. Они истичу да би цена живе мере товљеника требало да буде повећана са садашњих од 190 до 200 динара на 250 динара за килограм, јер је без те цене веома тешко засновати нову производњу, али и да би одређеним мерама требало подстаћи произвођаче.
Посебно је питање шта би биле последице проглашења елементарне непогоде. То би, тврди Шеварлић, значило да пољопривредници који су већ са компанијама потписали уговоре и узели репроматеријале, не морају да измирују обавезе према тим компанијама.
– Питање је ко ће шта надокнадити – каже Шеварлић. – Ми не можемо сада мерама надокнадити штету која се десила. Држава би могла то да учини финансијски, субвенцијама и то на време да би се добро припремила наредна сезона. Пољопривреднике могу да ослободе плаћања пореза на катастарски приход од пољопривреде или од плаћања водних доприноса. Суштина је, међутим, да направимо озбиљан план наводњавања и да дођемо до тога да се најмање четвртина ораница наводњава.
Он наглашава да ће се ефекти ове суше драстично осетити у сточарству.
– Због несташице сточне хране сигурно је да ће сточари на јесен клати стоку и онда ћемо идуће године имати несташицу меса – каже Шеварлић. – Не само због овога, већ и због низа лоших мера у аграру, прети нам да Србија постане трајно увозно зависна земља. Сточарство већ сада чини свега 30 одсто пољопривредне производње, а ова суша може да смањи и тај скромни сточни фонд. Држава би могла да интервенише из робних резерви са сточном храном и да пољопривредницима омогући да се натурално плаћају кроз килограме живе ваге. Или да им омогуће да то плате наредне године без камате. То је начин да се одржи овај минимални сточни фонд.
Новости
