Ако овакво стање потраје, и нико ништа не предузме, ићи ћемо у зоолошки врт да видимо краву, каже Славољуб Стевановић, власник кланице „Будућност
Крагујевац – Суша није само умањила род и подигла цену сточне хране, већ је до краја оголела све проблеме са којима се пољопривредни произвођачи и прерађивачи меса у Шумадији суочавају већ годинама.
Стална осцилација цена и општа несигурност на тржишту меса одавно муче шумадијске сточаре, а са незапамћеном сушом, која је плодну црницу претворила у посну бледу земљу, у ове крајеве су стигли и шверцери који прете да докрајче ионако ојађен сточни фонд. Углавном су са Косова и Метохије и Босне и Херцеговине, где се илегалним каналима пребацују шлепери натоварени свињама и кравама. Тако домаће кланице остају без сировина, а држава без прихода од пореза. „Црно тржиште” поједе више од два милиона евра на годишњем нивоу, упозоравају пољопривредни произвођачи из овог дела Србије.
– Ако овакво стање потраје, и нико ништа не предузме, ићи ћемо у зоолошки врт да видимо краву – каже Славољуб Стевановић, власник крагујевачке кланице „Будућност”.
Иако има капацитет од седам тона, ова кланица данас, због осиромашеног сточног фонда, успева да преради тек три тоне меса дневно. Ситуација би могла да буде још тежа, уколико се држава не избори са „сивом зоном”, односно са све бројнијим и организованијим шверцерским групама које последњих месеци опседају шумадијска села.
– Прича о извозу меса у Русији је постала смешна, јер које количине у оваквим околностима ми можемо да понудимо Москви која има трипут више становника него цела Србија. У Шумадији свињу данас више ни пушком не можеш да нађеш, а масти нема ни за парче хлеба. Нешто је појела суша, а нешто шверцери са Косова и из Босне. Они, по природи свог посла, нашем сељаку увек могу да понуде бољу цену, јер ја прво морам да измирим све обавезе према држави – објашњава Стевановић.
Радоје Васиљевић из Кутлова и поред тога што на свом имању од неколико десетина хектара примењује највише стандарде, каже да је узгој стоке постао готово неисплатив посао.
– Да би једној крави обезбедио храну, ти другу мораш да закољеш. Бала и по луцерке кошта пет евра, па кад то помножиш са 365 дана, ти видиш да крава поједе скоро две хиљаде евра годишње. Сељаци, једноставно, више не виде рачуницу, а ја сам скоро на Руднику присуствовао сцени где је један наш човек продао пун шлепер оваца за три хиљаде динара по комаду. Једна овца за осам бала луцерке, то никада није било – каже Васиљевић, наводећи да су због све чешћих покоља целих стада шумадијски кланичари сада принуђени да иду у Мачву и Војводину, где је цена стоке знатно виша.
У шумадијским селима све је мање стоке, а колики је јавашлук завладао у овој области говори и то што у овом тренутку нико не располаже прецизним подацима о броју крава и свиња. Таква очајна ситуација одражава се и на потрошаче који се готово сваког месеца суочавају са новим, вишим ценама меса. Обична „чајна” кобасица кошта око 800 динара, а до пре две, три године за толико је, на градској пијаци, могла да се купи квалитетна свињска и говеђа пршута. Ова врста меса данас се само у ретким крагујевачким продавницама може наћи по цени нижој од 2.000 динара за килограм, а због опште беспарице, купаца је све мање.
Забринути за опстанак сточарске производње, по којој је Шумадија у 19. веку била позната у целој Европи, овдашњи сточари и кланичари захтевају да држава, али и органи локалне самоуправе што пре донесу потребне мере и усвоје ваљане законе о субвенционисању производње и откупним ценама. Од надлежних, такође, траже да се више ангажују на сузбијању „црног тржишта” и пресецању све разгранатијих шверцерских канала.
——————————–
Девојке неће момке са села
Приликом откупа стоке у Чумићу, власник кланице „Будућност” сусрео се са домаћином који му је, каже, нудио два јунета да му нађе девојке за синове који су остали на селу.
– Девојке неће да живе на селу, радије иду у град и раде по кафићима за 15.000 динара месечно – каже Стевановић и наводи да је у шумадијским селима највише оних који су зашли у шесту деценију.
—————————————
Блокиран рачун крагујевачких робних резерви
На Савету за пољопривреду града, који је јуче формиран, чланови овог саветодавног тела саопштили су да је рачун градских робних резерви већ три месеца у блокади због неплаћеног мазута, који је још прошле зиме преузела градска топлана „Енергетика”. Како је реч о предузећу у реструктурисању, све обавезе су пале на терет града, а новац који пристиже аутоматски се скида са рачуна како би се измирили трошкови републичких робних резерви, које су дале мазут.
Политика
