ЈОШ се нисмо опоравили од катастрофалне суше 2012. године, кад нас је стигла готово иста таква пошаст ове године – овако недеље без кише коментарише Драгиша Борић, ратар из Лукићева, у Банату, код Зрењанина. Борић још увек и не покушава да рачуна колико штете има на око 500 хектара пролетос засејаног кукуруза. Сигуран је, међутим, да она неће бити мала…
Стручњаци, наиме, процењују да ће суша смањити овогодишњи род јесењих култура и до 40 одсто, а да ће најзначајније штете претрпети управо кукуруз, као наша најзаступљенија житарица.
– Тешко је процењивати штету. Све ће рећи вага, када завршимо комбајнирање, али, сигуран сам да род са 500 хектара неће бити ни близу оног који смо очекивали – каже Борић, уз опаску да ових дана расте цена кукуруза, али, и да је сигуран како ни пораст цене неће “испеглати” губитке. – Применили смо максималне агротехничке мере, одабрали смо девет различитих хибрида отпорних на сушу, али како ствари стоје, ни то неће бити довољно.
Штете од суше, упозорава проф. др Миладин Шеварлић, са Катедре за економику пољопривреде Пољопривредног факултета у Београду, већ су досегле такве размере да би у неким општинама, посебно на југу Србије, требало размишљати о проглашењу елементарне непогоде.
– Оптимистична процена је да смо до сада изгубили петину рода, а песимистична иде и до више од 40 одсто губитака – каже Шеварлић. – Самим тим, треба пољопривредницима помоћи да сачувају новац за заснивање нове производње, а то се може урадити само ако се процени да је суша попримила размере елементарне непогоде. Тада се пољопривредници могу ослободити пореза, па се, чак, може увести и мораторијум на плаћање кредита…
МЕТЕОРОЛОЗИ КАО АГИТПРОП
ПРОГНОЗЕ наших метеоролога ме подсећају на извештаје некадашњег “Агитпропа” – каже Шеварлић. – Они, наиме, већ неколико недеља најављују освежење идуће недеље, а оно никако да стигне…
Шеварлић, такође, напомиње, како су обећања о повећању наводњаваних површина у Србији обавезна у свакој предизборној кампањи, али, како се, као и већина таквих обећања, не остварују.
Ми и даље имамо између 50.000 и 100.000 хектара који се наводњавају, а имамо могућности да наводњавамо и више од милион хектара – истиче Шеварлић. – Када се израчуна да је штета од суше 2012. године била процењена на више од милијарде долара, а да постављање система за наводњавање за један хектар кошта највише 10.000 долара, ситуација је јасна. Срећом па су многи пољопривредници, посебно они који подижу вишегодишње засаде, то увидели, па су почели и сами да постављају ове системе. Сушне године, и године са недостатком воде, којих је у последњих 10 година, било најмање пет, међутим, оправдавају и улагање у системе за наводњавање и код ратарских култура.
ФАЗА
СУША је, према речима др Ђорђа Јоцковића, са Института за ратарство и повртарство у Новом Саду, кукурз “ухватила” у најгоре могуће време, али, да ситуација ипак није тако лоша као 2012. године, када се у многе њиве није ни исплатило улазити комбајном.
– Имали смо период од 10. јула, па ево, сада, до средине августа без кише – истиче Јоцковић. – За већину кукуруза, тај период је био предуг. Каснији хибриди, који сада прелазе из фазе млечне у фазу воштане зрелости, могли би, ако су довољно добро обрађивани, и да се донекле опораве, али, за ране хибриде, сувише је касно. Ипак, на свакој њиви ће бити бар по мало рода. Сигуран сам, међутим, да ће принос, на нивоу Србије, бити знатно мањи од уобичајених 4,5 тоне по хектару. Ако “дохватимо” просек од 3,5 тоне, биће то велики успех.
Новости
