СРБИЈА ове зиме неће бити гладна. Род житарица, воћа и поврћа, према проценама стручњака, и поред суше која је, иако жестока, трајала релативно кратко, довољан је да задовољи потребе наших потрошача, па чак и да део рода заврши у извозу. То, међутим, слажу се стручњаци, не значи да штета није било. Највише су од суше страдали кукуруз, кромпир и соја, на којима ће штета, у зависности од примењене агротехнике, и саме парцеле, бити и до 50 одсто.
Суша је, како објашњава Вукосав Саковић, директор Удружења “Жита Србије”, највеће проблеме направила кукурузу, а најмање је сметала пољима под сунцокретом.
– Род кукуруза, у односу на прошлу изразито родну годину, биће мањи за четвртину, док ће род, ако се пореди са просеком, бити мањи за 10 одсто – прецизира Саковић. – То, конкретно, значи да ће Србија имати на располагању око шест милиона тона кукуруза, за два милиона тона мање него лане, и да ће, самим тим, и извоз ове житарице бити смањен за најмање милион тона.
На пољима под сојом, истиче Саковић, род је такође знатно мањи, пошто се штете крећу и до 30 одсто. Мањи род, међутим, објашњава Саковић, компензовало је то што су овогодишње површине под сојом значајно веће.
МАЊИ ПЛОДОВИ
Воћари су, према оцени Евице Михљаљевић, из Удружења “Плодови Србије”, имало мање проблема са сушом од њихових колега повртара. – Суша јесте утицала на род шљиве и јабуке, нашег најзаступљенијег воћа, али не у смислу умањења рода, већ је једноставно, пловодима смањила величину, док је код рода брескве, само повећала сласт плодова – указује Михљаљевићева. – Наравно, тамо где су воћњаци прекривени мрежама, и имају систем за наводњавање, проблема је било знатно мање.
– Соја је, лане, сејана на око 180.000 хектара, а ове године, та површина је 220.000 хектара, тако да ће мањак рода бити надомештен, и биће је довољно и за домаће потребе, а и за извоз – каже Саковић. – На губитку ће, међутим, бити ратари, који ће имати мање рода, а самим тим, и мање новца. Сунцокрет је познат као биљка која добро подноси сушу, тако да је он кроз њу прошао јако добро, са губитком од највише 10 одсто.
Произвођачи поврћа, којег се у Србији произведе око два милиона тона, према речима проф. др Жарка Илина са новосадског Пољопривредног факултета, поучени ранијим искуствима, обезбедили су се системима за наводњавање, тако да се код њих суша одразила на род тако што им је повећала трошкове производње, али и тиме што је сунчева радијација направила озбиљне штете плодовима.
– На многим топлољубивим врстама, пре свега паприци и парадајзу, појавиле су се флеке од сунца, које су, практично резултирале тиме да се добар део рода и не бере, односно да мора да се баци – каже Илин. – По том основу, у зависности од парцеле, губитак је ишао од 20 до 60 одсто. Србија, међутим, има довољне количине поврћа, посебно оног средње касног и касног, тако да мањка на тржишту неће бити.
Кромпир, који се, осим у Војводини и делу Поморавља, гаји у систему сувог ратарења, а годишње га се произведе око 850.000 тона, међутим, није тако добро прошао.
– Род кромпира ће, ове године, управо због суше, бити знатно мањи, за најмање 30 одсто – процењује Илин. – Чак и са 600.000 тона, колико би могли да очекујемо, ми ћемо имати довољно овог нашег најзаступљенијег поврћа за наше потребе. Извоза, међутим, неће бити…
НАВОДЊАВАЊЕ
Њиве са поврћем, у јеку суше, како објашњава Илин, морале су да би се земљиште проквасило до дубине од 20 центиметара, односно, да би добило 20 милиметара вештачке кише, заливати најмање два сата дневно.
– Када се узме у обзир да агрегати, у зависности од снаге и старости, троше од 4,5 па чак до 11 литара евродизела на сат, јасно је колико је то улагање – наводи Илић. – Самим тим, и цена производње поврћа мора да буде већа него оних година када се мање залива.
Н. СУБОТИЋ, Новости
