БЕОГРАД – У трговинама у Србији од сутра се могу очекивати нове, више, цене млечних производа, конзерви, цереалија, увозних слаткиша, кућне и личне хемије, флашираних вода и сокова…
Нафтни деривати на пумпама у Србији данас су поново поскупели за око два динара, а средином прошле седмице за око три динара.
На поскупљења организације потрошача негодују јер, како објашњавају, то ће додатно урушити ионако низак стандард грађана Србије док аналтичари оцењују да су скокови цена у првом кварталу године уобичајени али да не би требало да значајније утичу на укупну инфлацију.
Како су објаснили трговци за Танјуг, нови ценовници су последица раста курса евра и цена сировина док су марже остале непромењене.
Првих дана марта, млечни производи неких произвођача поскупеће за три одсто, конзервирана храна за пет процената, житарице од 12 до 16 процената, хемија од три до шест процената. За неколико процената поскупеће слаткиши као и безалкохолна пића.
Протеклих дана већ су поскупели за десет и више процената неки сухомеснати производи , јаја, воће, поврће.
Цене основних животних намирница хлеба, брашна, уља шећера, свежег меса… за сада су стабилне јер су марже под контролом државе.
Влада Србије крајем просле године донела је Уредбу којом се маржа у промету основних животних намирница ограничава на десет одсто.
Уредба се односи на пшенично брашно тип 400 и 500, јестиво сунцокретово уље, термички обрађено кравље млеко (пастеризовано, стерилизовано), јогурт, бели кристални шећер, и свињско, говеђе, кокошје свеже месо и слатководну рибу.
Центар потрошача Србије (ЦЕПС) сматра да су поскупљења неоснована и непримерена економској ситуацији у којој се налазимо, изјавила је за Танјуг председница ЦЕПС-а Вера Вида.
Према њеним речима, поскупљења су директан удар на џеп потрошача који су већ довољно осиромашени, а куповна моћ је опала што за последицу има смањење производње, увоза и наравно гомилање залиха.
„Што се нафте и нафтних деривата тиче, мислим да трговци једва чекају да се нешто деси да би потрошачима испоставили нове цене. Иако цена нафте на светском тржишту пада, наши трговци дижу цену. Правила нема. Ако знамо да свако ко има бензинску пумпу мора да има залихе горива од 10.000 литара ја питам зашто поскупљују нафтни деривати, жашто се прво не продају”, запитала се Вида.
И председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић упозорио је да су трговци искористили слабљење динара према евру за ново нереално и неосновано повећање цена.
Трговци су и у јануару повећали цене, а зна се да је опао животни стандард и куповна моћ грађана, рекао је Паповић, наводећи да закон понуде и потражње у Србији већ дуго не важи.
„Довољно је да се деси цунами у Индонезији, па да наши трговци нађу разлог за поскупљење, а не желе да прихвате реалност да је опао промет и да роба стоји на лагеру”, рекао је Паповић.
Економски аналитичар Иван Николић рекао је за Танјуг да повећање цена почетком године није неуобичајено јер произвођачи у првом кварталу године перципирају инфлацију и уграђују је у цене.
Он сматра да та поскупљења неће пуно утицати на укупан годишњи индекс инфлације истакавши да се процењује да ће инфлација на крају првог кварта изности око 2,1 одсто.
Николић је напоменуо да су поскупљења у истом периоду прошле године имала многи већи утицај на инфлацију.
Према његовим речима, има пуно ризика и неизвесности шта ће се дешавати у наредном периоду, као што су девизни курс, одрживост јавних финансија као и ситуација на Блиском истоку.
Николић је додао да је девизни курс увек добар изгов за повећање цена и разне манипулације иако роба која се увози мора да претрпи одређене корекције .
