У неком граду бијаше један човек који нити се Бога бојаше, нити људи стиђаше. У наше време, браћо моја, Европа је један такав град, са многим људима који нити се Бога боје, нити се људи стиде. То је болест коју као и сваку болест треба објаснити. Зашто се многи Европејци нити Бога боје, нити људи стиде? Објашњење је просто: због тога што је покварен појам о Богу и појам о човеку. Кад људи покваре појам о Богу, према својој покварености, онда се не боје Бога; а кад покваре појам о човеку онда се не стиде људи. Страх имају људи само од Бога као величанствена цара, Творца и Судије. А стид имају само пред светим људима; не пред осионим и богатим и ученим, него само пред светим. Али кад се омаловажи Бог и кад се омаловажи светац, онда људи нити имају страх од Бога, нити стид од људи. У савременој Европи омаловажен је Бог и светац; зато Европејци нити се Бога боје, нити се људи стиде. И ништа у Европи није више омаловажено, него Бог и светац. Ако Бог није свемогући Творац васионе, и величанствени Цар и Господар неба и земље, свевидећи, свезнајући, и вечни, који као праведни Судија суди свакоме по делима његовим, онда се људи неће бојати таквога Бога. Јер, ваљда неће се нико бојати измишљених божанстава, безумних гатара, који под капом универзитетском и докторском гатају о природи и о материји као неким божанствима. Таквих немуштих богова нико се неће бојати. И ваљда се нико неће стидети Волтера и Наполеона и Маркса, нити других сличних њима, које је Европа ставила у свој „пантеон“ без ореола светитеља; а тај пантеон, то је једна мрачна изба, у коју никад нико није довео ниједног болесника да би оздравио. Јер, једно је вулгарни великан као Енох, Ог, Голијат и Навукодоносор, а друго је, сасвим друго, светац Божји. Нико се досад није уплашио од европског професорског божанства природе. Нити смо чули да се икад ико постидео, при ма ком неделу своме, од Наполеона, или Волтера или Маркса.
Ај, браћо моја, нико се не боји лажних богова, нити стиди несветих људи. Народ се боји само од правога Бога и стиди само од правих, тј. светих људи.
За савремену универзитетску Европу, Бог кога се треба бојати и људи којих се треба стидети, припадају давној прошлости. Универзитетска Европа је истуцала свога Бога у ступи и разбила у безбројне атоме, протоне и електроне, од којих се једва ноге могу очистити. Ко да се боји таквога ништавнога Бога! Место светаца ставили су у прве редове и у новинама, и у дворанама, и у књигама, банкаре, политичаре, књижевнике, фарисеје и садукеје. Ниједног свеца. Европа више не рађа свеце. Као да се зарекла да рађа само оне великане, пред којима се не мора нико стидети! Ако нисте знали у чему је пад Европе до ништавила, онда знајте: у томе што је изгубила појам о страшноме Богу и светом човеку. Оваква каква је данас пред нашим очима Европа ће пре ставити у ред идеалних људи фараона и Амалика и Сенахерима и Навукодоносора и Александра и Августа и Тиверија и Ирода, него ли светога Аврама, Исака, Јакова и Јосифа, или Исаију, Јеремију, Језекиља, и Данила, или Матеја, Марка, Луку и Јована и Павла. Европа је одбацила хагиографију, па је загрлила грандоманију.
Ко ће је излечити? Нико. Баш нико. Јер, нико се не намеће за лекара ономе ко мисли да је здрав. Европа нема ни лека, ни лекара, зато што она сматра себе здравом, иако сви континенти брује о њеној тешкој болести, чак и о неком лудилу.
А ви, Срби где сте? Милиони Срба боје се Бога и стиде се светаца Божјих. Где се налазите вас неколико стотина што стојите испред народа српскога: да ли сте са Европом или са својим народом? Ако кажете да сте са Европом, онда се брзо лечите да не би заразили свој народ. Ако ли кажете да сте са својим народом, пазите да се не ухватите у лажи. Јер није лак пут народни. То је узан и тесан пут поста и молитве и милостиње. Али то је једини спасоносни пут. Богу нека је слава. Амин.
