Учење лекције о комерцијалном банкарству житеље транзиционих земаља до сада је скупо коштало.
Рачун је многима од њих постао толико скуп да се и држава умешала да помогне,негде са више а негде са мање успеха.
У Србији, за сада, све остаје по старом. Незадовољни клијенти могу једино да се ослоне на закон о заштити корисника финансијских услуга који се примењује од децембра.
Банке су се обавезале да ће скратити рокове овако продужених зајмова када франак падне и клијент то затражи. Банкари су се обавезали и да ће то радити без накнаде.
Какав је био епилог најбоље се може видети у медијима ових дана. А наслов који све одсликава је „Афера франак тек почиње”.
Удружење потрошача покренуло је спор против банака због промењиве камате. Банке су их повећале а рате су порасле од 35 до 100 одсто Ова мука мучи 120.000 грађана бивше СФРЈ републике. Грађани су се организовали и подигли тужбу. Расплет се очекује на суду.
Иста мука мучи и 30.000 српских клијената. Банке код којих су задужени су различите, а заједничко за њих је да су због тешкоћа везаних за раст франка и промена камата подигли тужбе.
Четири су већ решене позитивно у корист клијената.
У Црној Гори је централна банка предложила банкарима да до октобра смање камате. Уколико то не учине она ће их прописати.
Очигледно сви у регону учимо лекцију о позајмљивању новца али доста споро и доста скупо. Добро је када држава хоће да помогне и нађе заједнички језик са банкарима. А још је боље што су грађани почели да се сами организују и туже бакне преко својих удружења. Прави погодак ће бити када без помоћи држава и влада могу да се изборе за своја права. То ће бити и сигнал за банке да се приклоне добрим пословним обичајима. Банкарски сектор је још доста тврд и не пристаје на нагодби ни код нас као ни у Хрватској.
У банакрском систему Србије а у складу са нашим прописима Народна банка нема могућност да ограничава банкарске камате директно. Банке стопе одређују у складу са својом пословном политиком.
Домаћи дужници добили су почетком децембра закон о заштити корисника финансијских услуга, а који штити бројна права. Камате нису ограничене али морају се тако конципирати да буду одредиве.
Односно ако није фиксна мора бити везана за пресек европских каматних стопа, еурибор, референтну стопу НБС или кретање цена на мало. Од лане више нема кредита који су индексирани у францима или другој валути. Задужује се у динарима и индексирано у еврима.
“Мислим да би НБС могла да обрати пажњу на банакрску маржу. То је она разлика у стопама имеђу новца на који банке плаћају камату и дела по коме оне та средства пласирају – објашњава међународни консултант Милан Ковачевић”.
Ту би била добродошла додатна регулатива.
Очигледно, државе су схватиле да ће банке итекако искристити могућност за додатну зараду због неукости клијента па су се ту умешале, да помогну и спрече већу штету. Најбоље је када се постигне договор и притекне у помоћ као у мађарском случају.
А да су и без помоћи владе оштећени почели да траже правду показују подаци из НБС. Они су за пола године примене закона о заштити добили 70 одсто више приговора него лане.
У Мађарској, на пример, због тешкоћа у отплати стамбених зајмова индексираних у швајцарским францима удружење банака и Влада су лане постигли сагласност о олакшицама.
Клијентима је омогућено да отплате кредит по повољнијем курсу, а губици који су тако настали подељени су између Владе и банака.
Рата коју клијент плаћа ће у том периоду бити нижа од оне која је договорена са банком при закључењу уговора. Сада разлику између ове две стопе делом надокнађује Влада а делом банка. Ова мера се не примењује аутоматски већ само за клијенте који затраже. У договору је прецизиранио да ће код јачег скока франка држава на себе преузети тај део губитка.
У Хрватској нису били ни близу тако прецизни као Мађари. У меморандуму који су лане банкари потписали са Владом опет су „швајцарци” били главна тема. Договорено је да се продуже рокови отплате и то највише до 75 године живота корисника кредита.
Очигледно сви у регону учимо лекцију о позајмљивању новца али доста споро и доста скупо. Добро је када држава хоће да помогне и нађе заједнички језик са банкарима. А још је боље што су грађани почели да се сами организују и туже бакне преко својих удружења.
Прави погодак ће бити када без помоћи држава и влада могу да се изборе за своја права. То ће бити и сигнал за банке да се приклоне добрим пословним обичајима. Банкарски сектор је још доста тврд и не пристаје на нагодби ни код нас као ни у Хрватској.
“Покретање колективне тужбе у Хрватској и ове четири пресуде у Србији у корист клијената много значе. То је збир знања и искуства који ће нам помоћи да вратимо новац који је незаконито одузет “, каже Дејан Гавриловић из удружења банкарских клијената Ефектива.
Дневник
