Швајцарска и ЕУ затварају врата странцима

Влада у Берну усвојила мере против економске миграције, а Европски парламент препоручио увођење рестриктивних мера против „социјалних емиграната“

Јучерашњом одлуком швајцарске владе, Бундесрата, ступила је на снагу клаузула о ограничењу боравка и рада за грађане ЕУ. Такозвани Миграциони вентил налаже издавање боравишне и радне дозволе на максимално годину дана свим дошљацима из неке од 27 земаља чланица Уније, без права продужетка, осим у ванредним случајевима.

Грађани ЕУ били су до сада поистовећени са Швајцарцима, са правом да живе и раде у тој земљи без ограничења.

Јуче је и Европски парламент разматрао питања сузбијања непожељне миграције. Дао је „зелено светло“ за усвајање заједничког захтева Немачке, Аустрије, Холандије и Велике Британије да се заведе строжи третман према сиромашним и незапосленим мигрантима из кризних или неразвијених регија ЕУ.

Строжи третман биће заведен и према онима који долазе из земаља које нису чланице ЕУ. Захтев би требало да буде усвојен на самиту у јуну. Акт усвајања се, с обзиром на постојећу препоруку ЕП, сматра пуком формалношћу.

Швајцарска влада је, с тим у вези, истакла да „Миграциони вентил“ није усмерен против начела слободе кретања, већ да се односи на економске мигранте из ЕУ који су постали већи проблем од дошљака из других крајева.

„Од 1,5 милиона регистрованих странаца, 1,2 милиона имају пасоше ЕУ“, објаснила је министарка правосуђа Симонета Сомаруга.

Слично је реаговао немачки министар унутрашњих послова Ханс Петер Фридрих, аутор захтева четири чланице Бриселу за увођење строжег третмана према „економским азилантима“. У заједничком писму чији је први потписник, док су ресорне колеге Аустрије, Холандије и Британије супотписници, Фридрих је истакао да овде није реч о сужавању слобода кретања, већ да се ради о неопходној мери одбране од најезде „економских емиграната“ и „социјалних азиланата“.

„Они злоупотребљавају слободу кретања да би се окористили о системе социјалне заштите у добростојећим европским државама, а при том угрожавају и радна места домаћег становништва.“

Строжи третман сиромашних и незапослених миграната, по Фридриху, требало би да рестриктивно утиче на миграцију, пре свега из Румуније и Бугарске, али и из Грчке. Немачки министар је при помену Грчке навео податак да се око 60.000 грчких предузећа налази пред стечајем, што указује на могућност новог таласа миграције са Пелопонеза у западну Европу.

Министар Фридрих је раније лобирао и за увођење рестриктивних мера за грађане који нису држављани неке од чланица ЕУ. Нагласио је да би такозвани пакет мера могао да садржи и укидање безвизног режима на одређено време, а мера би се у првој линији односила на мигранте са западног Балкана – из Србије и са Косова, из БиХ и из Македоније.

Како ствари стоје, одлуке о строжем третману миграната и азиланата требало би да буду озваничене на самиту ЕУ у јуну.

Како је „Политика“ сазнала у министарствима унутрашњих послова у Бечу и Берлину, једина непознаница јесте то да ли ће се питање рестрикција за грађане ЕУ и за оне ван ње разматрати у пакету, или одвојено.

Уз одлуку о завођењу мера за сузбијање миграције, на самиту ЕУ у јуну би требало да буде усвојена и препорука ЕП да се широм ЕУ заведу опсежније мере контроле миграната. ЕП је у среду препоручио учесницима самита да усвоје захтев директора европских националних полиција, Европола, и служби за разматрање и надзор азила, за заједничко коришћење електронских података о непожељним дошљацима, укључујући и податке из дигиталне картотеке ЕУРОДАК.