Мало смо прегледавали статистике, популарност и рејтинг политичара, излазност на изборима у последњих 10 година и лако смо установили да око 70% Срба данас не подржава ниједног политичара нити странку!
Ово је тешко дефинисати. Чињеница да је стање овакво је и добро али и лоше. Наиме, то што толики велики број људи не подржава никога је аларм за друштво, јер очигледно да садашња гарнитура политичара не задовољава наше стандарде. Лоше је то што сви ми уместо да урадимо нешто, одустајемо од гласања и седимо кући. Тако допуштамо мањини која излази на изборе, да доноси победу одређеним ликовима за које је ВЕЋИНА рекла да нису прави избор!
На тај начин заправо смо сви одговорни за стање у држави. Али, ако кажемо да ниједан од политичара није довољно добар онда ћете се са правом питати: Па за кога да гласамо онда? Није проблем у гласању и изборима већ у политичком систему. Он није добро направљен. Тако да ко год дође на власт има простора да се поквари и настави где су стари заустављени. То се заправо стално и дешава.
Дакле морамо да почнемо од овог тренутка сада! Политичари који су тренутно на власти морају бити присиљени да донесу нови сет мера и закона у складу са интересом грађана Србије. То лепо звучи али је у пракси тешко изводљиво. Али зашто? Е, па зато што оно што је обично у нашем интересу није у интересу њих политичара.
- Политичарима се мора ставити до знања да су они само СЕРВИС ЗА УСЛУГЕ, доведени на власт да спроводе оно што ми хоћемо. А не да их ми бирамо а они после да нама говоре шта је добро за нас!
- Увести закон који ће ограничити људима колико дуго година могу да се баве политиком у Србији. Дакле, имаш највише 5 година могућности да урадиш нешто након тога следи ЗАБРАНА бављења политиком и немогућност да добијеш јавну функцију.
- Само онај ко је рођен на територији данашње Србије може да постане и њен председник. На тај начин ћемо показати да смо и ми довољно зрели као и Американци који имају овај закон од самог почетка своје државе.
- Забранити политичарима да улазе у управе спортских клубова, невладине организације или сличне структуре које су у сукобу интереса са политиком.
- Забранити политичарима да оду из Србије након што падну са власти у наредних 10 година. Нека живе у систему и држави какву су створили. А не да овде направе хаос, па после да побегну у Монако или Русију као неки “експерти” који су нас ојадили ранијих година.
- Расписати РЕФЕРЕНДУМ о свим важним питањима везано за правац државе. Дакле не може један човек сам да одлучи да ли Србија треба да иде у НАТО, са Русијом или самостално.
- Плата свих политичких службеника у Србији не сме бити већа од 2 просечне плате обичног грађанина. У то спада реална просешна плата од 23,000 динара а не лажни просек од 450 евра.
Дакле, ово су само неки од примера како се мења систем. Сваки политичар макар био и председник, мора да буде свестан да ће још сутра бити смењен уколико не ради како треба. Пошто имамо растурен систем, сви политичари могу да раде шта хоће годинама. Да прелазе из једне у другу странку, да крше обећања, мењају законе и мењају Устав у складу са неким туђим интересима. То не може!
Бројка од 70% грађана нам буди наду да ће управо та критична већина једног дана скапирати шта не ваља. Ваљда ћемо тада и себи признати да ове сада политичаре интересује само НОВАЦ али можда чак и више МОЋ и УТИЦАЈ! Јер то је као и све остало БОЛЕСТ!
Извор: Дневни Журнал
Текст: Милош Ћупурдија
