Више од 6.000 ученика у Србији нема џепарац за храну, ужину не носи од куће и у школи гладује. Већина ђака за одлазак у школу добија око сто динара дневно
БАР двоје-троје ђака у разреду на великом одмору нема ни за кифлу, а о соку или слаткишима и не размишљају – закључци су недавно спроведеног истраживања међу средњошколцима широм Србије. Подаци ове студије показали су да сваки десети ученик, односно њих око 6.000, нема џепарац, храну не носи од куће и у школи – гладује.
– У првом разреду средње школе родитељи издржавају 90,2 одсто ђака, док већ у четвртом разреду ту привилегију има њих 85,5 одсто – каже Слободан Мрђа из Завода за проучавање културног развитка
У истраживању међу средњошколцима Завод открива да није мало ни оних ученика који сами зарађују новац како би покрили своје “дневне расходе”.
Међу средњошколцима у већим градовима уобичајен дневни буџет је од 100 до 200 динара. У мањим срединама, где је лошији стандард, али су и ниже цене, ученици проведу дан у школи са стотинак динара.
– Неки добијају и по 500 или 1.000 динара, али они су изузетак у сваком разреду – каже Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа.
Анкета међу ученицима средњих школа открила је и да је омиљена храна – “брза”, па тако, када звоно означи почетак великог одмора, већина појури ка оближњим пицеријама, палачинкарницама и пекарама.
На проблем нездраве исхране ученика осврнула се и Драгана Соћанин, председница Удружења “Родитељ”.
– Ми смо апеловали код градских управа да се ресторани “брзе хране” удаље од школа, али нисмо наишли на разумевање – каже Соћанинова. – Директорима школа смо предлагали да уведу кантине, како би ученици макар добили могућност да се хране “на кашику”, јефтиније, али су наши позиви и ту наишли на зид.
За основце је у многим школама једноставније, али не и јефтиније. Јер, велики број школа има продужене боравке, у којима ручак кошта од 150 до 200 динара.
Тако, на пример, ученици од првог до трећег разреда Основне школе “Скадарлија” могу да се хране у продуженом боравку. Ручак – предјело, главно јело и слаткиш – кошта 177 динара. Трећина ђака, око 50 ученика млађих разреда, храни се на овај начин.
– Јеловник је разноврстан и прави се у сарадњи са нутриционистом – каже директор Анђелко Кунарац. – Деца чијим је родитељима ручак у школи прескуп, у већини случајева од куће носе пластичне посуде у којима се налазе прженице, сендвичи, пите, воће…
За разлику од млађих основаца, ђаци старијих разреда немају ручак у школи, па од џепарца, који је обично стотинак динара, једва могу да купе сендвич.
АНКЕТА
Страхиња Вељковић (18)
ОД родитеља не узимам новац јер већ годину дана радим као менаџер у једном ноћном клубу. Пре сам од мојих добијао око 200 динара, а данас на ужину потрошим и дупло више. Купујем палачинке и пилетину.
Јелена Милошевић (17)
НАЈЧЕШЋЕ једем пицу или топли сендвич, и обавезно једном дневно купим “кока-колу”. Моји ми дају џепарац, па када то расподелим, буде у просеку 200 динара, што је недовољно. Али када ми зафали, позајмим.
Никола Алић (18)
СВАКО јутро добијем од 100 до 150 динара, и то ми је у принципу довољно да издржим док се не вратим кући на ручак. Трудим се да избегавам “брзу храну”, пре се одлучујем за пецива из пекаре.
Жељка Цимаша (15)
ДНЕВНО добијем 200 динара, и ако имамо четири часа, довољно ми је. Ако по распореду имамо шест – огладним, и онда не могу ни да се концентришем. Мислим да би било најбоље да се у школе уведу кантине.
Новости
