Европа

Сваки четврти становник ЕУ суочен са сиромаштвом

Париз – Четвртина житеља Европске уније, њих 124 милиона, суочено је са ризиком од сиромаштва и социјалне изопштености, утврђено је у управо објављеној студији француског Националног института за статистику и економска истраживања, у којем се истиче и да сиромаштво највише погађа земље које воде политику штедње.

Сиромаштво нарочито расте у Грчкој, Италији и Шпанији, где се једна од четири особе суочава са ризиком од сиромаштва. У Грчкој су издвајања за здравство смањена за 11 одсто у 2010. и 2011. години. Последица тога је, на пример, то што грчка влада данас одбија да покрије трошкове лечења хепатитиса Б и Ц.

Разлике између богатих и сиромашних унутар ЕУ су велике – од 2.120 евра, колико се годишње просечно заради у Румунији, до 32.780 евра, у Луксембургу. Француска је, на пример, у средини, са 20.600 евра годишње, то јест 1.720 евра месечно по становнику.

Највећу куповну моћ у ЕУ имају становници Немачке, Француске, Велике Британије, Италије и Шведске. Њихов животни стандард је далеко већи него у земљама у којима је куповна моћ најслабија: четири пута већи него у Румунији и Бугарској, три пута него у балтичким земљама и два пута већи него у Пољској. Најбогатији су Луксембуржани (60 одсто њих је међу 20 одсто најбогатијих у ЕУ), а најсиромашнији Румуни, а потом Летонци, Литванци, Бугари, Естонци, Мађари, Хрвати.

Од 2007. разлике у примањима нарочито су се продубиле у Шпанији, Данској, Мађарској, Хрватској, Словачкој, Естонији и на Кипру, а знатно су се смањиле у Бугарској, Румунији, Летонији, Литванији, али и Немачкој.

Криза је највише погодила радно способне становнике ЕУ, показује студија, која указује да је у многим земљама са растом незапослености порастао и ризик од сиромаштва.

Ефекти кризе на становнике ЕУ мање су се осетили у земљама са јаком социјалном заштитом, као што је то случај у Француској. Иако је од 2008. до 2013. незапосленост у овој земљи порасла са 7 на 10 одсто, систем социјалне заштите је послужио као штит од ширења сиромаштва у првом налету кризе.

Улога социјалних издвајања у борби против сиромаштва традиционално је снажна у земљама северне Европе, као и у Ирској и Великој Британији. Али у земљама које су најјаче погођене политиком штедње, као што су Грчка, Шпанија и Италија, социјални систем више не може да ублажи последице ове политике по животни стандард становништва, показује истраживање.

Мере штедње које је најавила француска влада, а које подразумевају резање буџета за 50 милиона евра, иду у правцу смањивања социјалне заштите и издвајања за незапослене. Французи због тога страхују да ће изгубити сигурност коју им је пружала јака социјална држава.

Резултати истраживања иду у прилог студије Европског синдикалног института из јула прошле године, која показује да је смањење плата нарочито драстично у земљама које примењују политику стезања каиша.

„Запослени су постали главна мета мера политике штедње свуда у Европи”, изјавила је том приликом Бернадет Сегол, генерални секретар Европске синдикалне конфедерације.

Она је објаснила да политика стезања каиша није допринела томе да се реше проблеми конкурентности, нарочито у земљама које су подвргнуте плану спасавања финансија, већ да је, напротив, увукла Европу у спиралу која продубљује социјалну и економску кризу. 

 
Ана Оташевић
Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!