Џевад из Кабула, Ајзак из Гане, Фират из Ирака имају различите судбине, али им је заједничко да су азиланти које пут за спас и коначно бољи живот води кроз Србију. Према подацима Црвеног крста у Прешеву, дневно само кроз ову општину пролази од 400 до 600 избеглица са Блиског истока и из Африке. Они који се одлуче да помоћ потраже у неком од колективних центара од државе Србије добиће помоћ у вредности од осам евра дневно. Толико, према подацима Комесаријата за избеглице, износе дневни буџетски трошкови за једног мигранта, који укључују издатке за храну, смештај и хигијену.
Како каже Иван Мишковић, задужен за односе са јавношћу у комесаријату, пре два дана у пет колективних центара у Србији било је смештено 275 миграната. То значи да је тог дана укупан трошак који је за њих плаћен из државне касе износио 2.200 евра.
– Многи од њих се не задржавају у Србији, нити долазе у прихватне центре. Укупни смештајни капацитети у пет колективних центара, не рачунајући Прешево, износе 810 места – каже Мишковић.
То значи да у дану када су сви капацитети попуњени смаштај, храна и хигијена миграната дневно коштају 6.480 евра.
Према подацима Министарства рада, држава дневно издваја око 15.000 евра за прихват миграната. Ту су, осим буџетских средстава укључене и донације. Месечно тај расход достиже суму од 450.000 евра, а годишње око 5,5 милиона евра.
Приликом недавне посете Прешеву, министар рада Александар Вулин изјавио је да очекује да овај износ, због све већег броја миграната, настави да расте. Појачаћемо број људи који ће се бавити здравственом ситуацијом миграната, рекао је Вулин тада, напомињући да ће се на тај начин растерети и буџет.
Он је подсетио да сваки лекар, као и полицајац, војник или жандарм кошта, односно да добија исплату дневница и путних трошкова, те да је ово начин да се мало смање трошкови.
– Али, то никако није науштрб квалитета услуга. Имаћемо људе који су изузетно стручни и који хоће својим радом да помогну својој земљи и људима који се налазе овде. То су хумани и честити људи који хоће да помогну људима који су у невољи, а тешко је наћи људе којима је теже од људи који су напустили свој дом и дошли овде – нагласио је министар Вулин.
Не издваја само Србија већа средства за азиланте. Танјуг преноси вест о томе како су немачки градови преоптерећени трошковима за смештај миграната. Морају ове године да издвоје и два пута више новца него лане, како би збринули све већи број људи. Према писању немачке штампе, Дрезден је, тако, лане на смештај азиланата потрошио 15,6 милион евра, а ове године ће, како се рачуна, ти трошкови бити 47 милиона, што је 203 одсто више него лане. У Хановеру су трошкови порасли за 183 одсто, са 16,7 лане, на 74,2 милиона евра колико се планира за ову годину, наводе медији и додају да постоји тренд раста и да се наредне године очекују још већа издвајања. Дортмунд ће ове године, како је планирано, потрошити 40,9 милиона евра, односно, око 120 одсто више, него прошле године.
Министар унутрашњих послова Доње Саксоније Борис Писторијус рекао је тим поводом је сада политика према избеглицама национални задатак и да се савезна држава мора укључити тако да са растућим бројем азиланата расте и њен финансијски удео у томе.
Аница Телесковић
Политика
