Према Републичком геодетском заводу, у катастар непокретности до сада унето 99,3 одсто територије. У „књигама“ 1.912.002 стамбена, 1.733.512 помоћних објеката и 779.913 осталих здања
У Србији је тренутно катастром непокретности покривено 99,3 одсто од укупно 4.521 катастарске општине. Ова јединствена својинска евиденција устројена је у свим градовима, а остало је да се до краја јуна комплетира у још 37 катастарских општина сеоског типа. Тиме ће, коначно, после више од шест деценија, цела територија Србије бити у „књигама“.
Према речима Ненада Тесле, директора Републичког геодетског завода, до сада је посао завршен на укупно 18,5 милиона катастарских парцела, уписано је 4.425.427 објеката од којих је 1.912.002 стамбених, 1.733.512 помоћних и 779.913 осталих здања. На основу одзива грађана да упишу непокретности приликом јавног излагања, које је РГЗ радио по службеној дужности, у Србији је евидентирано 713.488 станова. Уписана је и 934.341 хипотека, што значи да је готово сваки осми грађанин, од око 7.120.000 становника наше земље, за своју некретнину уписао „терет“. Један референт у катастру дневно уписује до десет хипотека. На упис терета чека се највише до пет дана, док се упис својине одрађује до максимум 60 дана.
Да је РГЗ одрадио велики посао говори и оцена Светске банке. Србија је тако, када је реч о упису некретнина у званичну евиденцију, са 98. напредовала до 39. места од укупно 183 државе у свету. Анализа СБ показује да у Србији за упис непокретности има шест процедура, потребно је 11 дана, а трошак је 2,8 одсто вредности некретнине.
КОНВЕРЗИЈА РепублиЧки геодетски завод решио је 7.715 захтева за конверзију права коришћења у право својине на грађевинском земљишту без накнаде. Конверзија са накнадом завршена је за 130 предмета, док је РГЗ по службеној дужности одрадио још 550 конверзија.
– И у Београду, где је било и највише посла и проблема, пре свега због нерешених имовинско-правних односа, успели смо да устројимо катастар непокретности – истиче Тесла.
– Завршено је јавно излагање, за градско језгро урађени су дигитални катастарски планови и сада се неупоредиво брже добијају подаци из РГЗ, јер нема више ручног преписивања већ се копије планова и листови непокретности једним кликом штампају и уручују власницима. Наравно, због процедуре, грађани чекају на те документе дан-два, јер службеници прво морају да провере да ли је за тражену непокретност претходно поднет неки захтев и да ли је он решен.
Како каже Тесла, РГЗ је спреман да омогући грађанима увид у базу података о некретнинама путем интернета, али се чека мишљење надлежних институција. РГЗ сада ради и велики посао на припреми тражене документације за реституцију и то се приоритетно решава.
