Сваки пети грађанин у Србији је дуготрајно сиромашан

У Србији између 18 и 19 одсто популације живи у дуготрајном сиромаштву, 11,8 одсто већ четири године живи у дуготрајном сиромаштву, док 2,7 одсто популације карактерише екстремна материјална депривација, објављено је у резултатима „Анализе дуготрајног сиромаштва у Републици Србији“ коју је објавио Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

У Републици Србији значајан део популације је у дуготрајном сиромаштву, а број расте из године у годину. У периоду од три године у којима су вршена истраживања, стопа дуготрајног сиромаштва је порасла са 16,7 одсто у 2016. години на 19,6 одсто у 2018. години.

Према подацима о броју становника у Србији за 2018. годину процењени број дуготрајно сиромашних у Србији износи 1.368.590 становника.

Укупан број људи који живе у дугорочном сиромаштву у Србији распоређен је у три групе.

Прва, најблажа група обухвата становништво које живи испод линије сиромаштва у последњој години испитивања и у две од претходне три узастопне године, њихови расположиви месечни приход износе 7.367 РСД по члану домаћинства.

Kарактерише је лош квалитет запослења, особа је самозапослена и приходи доминантно долазе из тог извора или прихода у натури, који говоре о компензаторном начину плаћања рада, што је карактеристика мање квалитетних послова, као и ниски приходи од пензија.

У другу групу спадају особе које четири узастопне године живе у дуготрајном сиромаштву и њихови приходи по члану породице износе 7.680 РСД. Особе које су четири године заредом у дуготрајном сиромаштву највероватније немају приходе од пензија или се не ослањају на социјалне трансфере већ имају само приходе од самозапослења.

Припадници треће групе која живи у четворогодишњој тешкој материјалној депривацији не ослањају се ни на један од прихода које остварују претходне групе и одликује их приход од 7.610 РСД по члану домаћинства.

Наспрам опште популације, где је расположиви приход по члану домаћинства скоро четири пута већи 28.581 РСД на месечном нивоу.

Заједничко за све три групе дуготрајно сиромашних јесте низак интензитет рада и низак степен образовања – особе које немају завршену средњу школу. Разлика међу карактеристикама код ове три групе јесте постепено опадање различитих „протективних фактора“ (други извори прихода попут дознака и прихода других чланова породице) које од стандардно дефинисаног дуготрајног сиромаштва доводе до екстремне материјалне депривације код врло малог броја најугроженијих испитаника.

Основни циљ истраживања је анализирање основних фактора којима се може предвидети дуготрајно сиромаштво и утврђивање разлике у карактеристикама популације. Ова тема је важна јер дужина трајања сиромаштва има негативније ефекте како на појединца тако и на различите пожељне друштвене исходе

„Увид у то које су карактеристике домаћинстава и лица највише повезане са различитим обрасцима дуготрајног сиромаштва, као и разумевање тих карактеристика могу помоћи у формулисању ефективнијих и успешнијих мера за смањење дуготрајног сиромаштва у наредном периоду“ наводи се у анализи.

Мере за смањење сиромаштва могу обухватити неколико важних праваца деловања чији је циљ да повећају социјално укључивање људи који су у дуготрајном сиромаштву.

Један правац деловања би требало да се односи на повећање и олакшани приступ тржишту рада као што су бесплатне обуке за дефицитарна занимања, механизам надокнада, који подразумева обавезна усавршавања и преквалификације у оквиру Националне службе за запошљавање.

Други правац развоја може обухватити мере које се односе на образовни систем. Ове мере би подразумевале увођење обавезне средње школе са развијеним механизмима подршке за остварење потпуног обухвата средњошколским образовањем, који би морао да обезбеди додатна финансирања као што су превоз до средње школе, а у неким случајевима и стипендије за најугроженије, како би имали најосновније услове за школовање.

Трећи правац мера би требало обухвати боље таргетирање социјаних трансфера, што подразумева интеграцију података и диференцијацију различитих социјално угрожених група и самим тим и бољу расподелу материјалне помоћи.

Србија заједно са Румунијом и Северном Македонијом има највеће стопе дуготрајног сиромаштва у државама Европе. Проценат дуготрајно сиромашних у Србији дупло је већи од просека за Европску унију, и то представља изазов јер се број повећава.

Тренд раста дуготрајног сиромаштва је присутан и на нивоу земаља Европске уније.

Веома је важно да креатори политике знају параметре по којима се појединци квалификују као дуготрајно сиромашни, како би се превентивне политике боље прилагодиле њиховим карактеристикама и како би се створили механизми за искорењивање социјалне искључености будући да подаци о високом броју дуготрајно сиромашних, као и о томе да тај број из године у годину расте, говоре у прилог томе да мере које држава Србија предузима за смањење сиромаштва нису довољно ефикасне.

Нова економија