ФИРМЕ и грађани не могу банкама да врате више од 300 милијарди динара, односно петину одобрених зајмова, показују последњи подаци Народне банке Србије. Од овог износа предузећа нису у стању да врате готово 240 милијарди динара. А, грађани, предузетници и пољопривредници (сврстани су у једну категорију), банкама не могу да отплате око 67 милијарди узетих зајмова.
Банкари ове зајмове сврставају у категорију тешко наплативих, а аналитичари процењују да се око десет одсто поменутих кредита делимично отпише.
Наши грађани, бар према подацима НБС, спадају у категорију добрих платиша. Али банкари ништа не препуштају случају јер са продужавањем кризе расте и број клијената који не враћају позајмљено. Зато, банке примењују процедуру предвиђену за такве случајеве.
Иначе свима је већ добро познато – када се не отплаћују рате позајмице најпре крену СМС поруке и позивање клијента телефоном, па онда слање опомена…
– Уколико се обавезе ни тад не измире, позивају се жиранти на плаћање, активирају административне забране како корисника кредита тако и јемца – каже Кристина Марковић, директор Сектора за реструктурирање и наплату проблематичних пласмана Сбербанке.
– Наравно банци је у интересу да нередовну отплату регулише на начин прихватљив за обе стране, па се разматрају могућности репрограма.
Тек кад се искористи све ово, покрећу се такозвани правни поступци, или што би народ рекао иде на тужбу и суд.
– Овај пад највише је изражен код индустријске опреме и непокретности изван Београда, Новог Сада и евентуално осталих великих градова, због ниских цена које се остварују продајом машине и опреме – каже Живановић. То је и разлог зашто предузећа у тешкоћама имају савезнике у пословним банкама којима не одговара отпис дуга, као ни превелика резервисања за потенцијалне губитнике. Од обостраног је интереса да се пласман одржава „живим“ па стога банке и критично задужена предузећа сарађују.
За предузећа, било државна или приватна важе другачији аршини када је у питању измирење рата које су „упале“ у кашњење дуже од 90 дана. Банке, наиме, најчешће репрограмирају обавезе како би фирма могла да настави да послује. Наравно, увек прво исцрпе све расположиве начине како би наплатиле спорно потраживање – каже Бранко Живановић, професор на Београдској банкарској академији. – Чак и када у књигама отпишу одређени пласман покушавају и даље наплату на разне правне начине, а ако им то успе књижи се као ванредни приход.
Иначе пословне банке нужно отписују око два одсто кредита и то до осам година од активирања немогућности наплате правним инструментима. Много чешћи је, према Живановићу, принудни отпис дела дуга након спровођења хипотека на објектима и земљишту, или залоге на опреми и транспортним средствима. Банкари такође невољно активирају „инструменте обезбеђења“ – блокада рачуна дужника даје добре резултате само код фирми чији бизнис није угрожен, а имовина ликвидна.
Осим тога по блокади рачуна дужник се по правилу преоријентише на пословање преко других компанија, повезаних лица или отвара нову фирму.
КАДА ДИЖУ РУКЕ
КАДА грађани не отплаћују рате зајма, банкари могу да користе административну забрану и хипотеку. Уколико грађанин остане без посла банка му даје грејс период од шест месеци до годину дана и за то време зајам – мирује. После тога, уколико се не обезбеди сталан извор прихода као што је плата, активира се хипотека ако је зајам обезбеђен, а ако није, односно у питању је готовински или потрошачки зајам – дуг се отписује. Јер, за банкаре је тада опроштај дугова јефтинији од принудне наплате. Уз то овакви кредити страних банака које овде послују су реосигурани у иностранству.
Новости
