Грађани и привреда се све мање задужују. У исто време суочавају се са немогућношћу отплате рате и наплатом хипотека. Постало је, тако, уобичајено да готово сваке недеље банке организују продају кућа, стана, локала, земље оних који више не могу да сервисирају зајмове.
Од почетка године банке су раскинуле уговоре за стотину кредита, јер клијенти нису намиривали рате на време. Ови подаци показују да је готово четвртина домова који су купљени на кредит отишла на добош. У просеку, сваки пети зајам становништва у Србији је ненаплатив, док код предузећа ова цифра је још алармантнија – сваки трећи кредит је проблематичан. Досад су банке активирале око 500 хипотека за стамбене кредите, јер грађани нису могли да враћају рату. Приметно је и да банке све више оглашавају продају некретнина. Тренутно је на сајту добос.рс постављено 706 огласа за продају, а највише се односе на стамбени простор, чак више од половине огласа.
– Према подацима којима располажемо и даље већина оглашених стамбених објеката служили су као обезбеђење кредита одобрених предузећима и предузетницима – каже Иван Маневски, директор портала.
Наш саговорник потврђује да је у последња три месеца дошло до благог пораста броја нових огласа. Проблем и за дужнике, али и за банке које се суочавају све више са проблемом ненаплативих кредита.
У просеку, сваки пети зајам становништва у Србији је ненаплатив, док код предузећа ова цифра је још алармантнија – сваки трећи кредит је проблематичан. Мере које је преузела НБС, како за „Блиц“ истиче Јоргованка Табаковић, гувернер НБС, ублажиле су проблем лоших кредита, али како наглашава то није лечење, јер узрок проблема није у банкарском систему, већ у привреди.
– Са макроекономском стабилизацијом и растом бруто домаћег производа, односно уз опоравак реалног сектора, може се очекивати и смањење нивоа проблематичних кредита, као и раст кредитне активности, имајући у виду да су фактори на страни понуде: висока ликвидност и капитализованост банака, већ обезбеђени – истиче Табаковићева.
Да проблем постоји, доказ је не само што расте број оних који не могу да врате кредите, већ и што опада број нових зајмова.
– Сви кредити, па и стамбени бележе пад. Изузетак су готовински зајмови. Кредитна активност банака је у паду, а код предузећа пет одсто је мање одобрених нових кредита од оних који су враћени, док је код грађана тај пад 0,5 одсто – каже Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.
Блиц
Фото: Графички студио Блица
