Београд – Пензионери у Србији су највећа потрошачка група. Статистика показује да сваки трећи динар у кући је управо од пензија. Њихова примања су ниска, али редовна.
Примања најстаријих грађана у Србији месечно достижу 31,5 одсто укупног кућног буџета, па се трећина трошкова у Србији подмирује управо из примања пензионера.
И статистика потврђује да су пензије значајан део готово сваког кућног буџета. Према последњим подацима у Србији се број пензионера готово изједначио са бројем запослених.
Има око 1,7 милиона радника, а готово исто толико и пензионера. Економисти пак сматрају да би запослених требало да буде бар три пута више како би систем функционисао.
Чињеница да је удео пензија у укупном приходу домаћинства тако висок, и поред тога што су пензије знатно умањене, према оцени економисте Данила Шуковића, говори о томе да је беспарица у Србији велика.
Пензиони систем у Србији је у великој кризи, јер на једног запосленог има један пензионер, а тај однос треба да буде три према један, односно три запослена према једном пензионеру, да би се пензије могле исплаћивати из доприноса које уплаћују запослени.
„Због тога се из буџета покрива преко 50 одсто издатака за пензије“, наглашава Шуковић.
„Како су код нас дефицит буџета и задуженост високи, а стопа привредног раста ниска, то је и овај ниво пензија, па тиме и животног стандарда, угрожен.
Само високе стопе раста у дужем периоду могу спречити даљи пад стандарда, и омогућити одрживост пензионог система. Већи привредни раст би омогућио и раст запослености и зарада, што би повољно утицало на раст стандарда“.
Просечна плата у Србији износи око 44.000, док је просечна пензија око 23.000 динара. Пензионери су, чак и са тако малим примањима, најбројнији купци у супермаркетима, најажурније платише комуналних производа и услуга. Они не користе своју пензију само за личне потребе, већ она служи за подршку другим члановима уже и шире породице.
„Иако су њихова примања скромна, пензионери су данас финансијски ослонац српске породице“, каже Петар Богосављевић, преседник Покрета за заштиту потрошача.
„Они дају новац својој деци и унуцима чак и ако не живе заједно с њима како би им помогли, јер не раде. Помажу и деци која су запослена, а примају минималац или не примају плату уопште. Пензије су код нас основни извор потрошње“.
Половина прихода од редовне плате
Домаћинства су, према последњем мерењу из задњег квартала прошле године, располагала у просеку са 58.331 динаром месечно.
Највећи део примања потиче од запослених у сталном радном односу – 47 одсто, али зато трећину просечне породице финансира пензионер.
Удео пензија у укупним приходима износи 31,5 одсто, од пољопривреде је 5,9 одсто, социјалног осигурања 3,3 одсто, из иностранства један одсто …
Д. Маринковић, Новости
