Буџетска инспекција и полиција за привредни криминал прочешљавале су протеклих дана документацију Министарства пољопривреде, а малверзације службеника министарства о којима је писао Таблоид, испоставиле се, далеко су горе од онога што је до сада објављено у медијима.
Службеницима министарства који су обухваћени истрагом, министар Гламочић је прошлог четвртка потписао путне налоге и посало их на пет дана у Мађарску, што је истражним органима засметало у раду.
Док је министар пољопривреде Драган Гламочић са радном групом за измену Закона који брани генетски модификоване организме (ГМО) имао протеклих дана више састанака, њему људи блиски људи у минстарству министру тврде да је, наводно, делимично ревидирао ставове, и да се сада ради на правилнику којим би се пооштриле законске санкције за оне који на својим њивама засеју ГМО биљке.
По новим прописима усев би требало да буде уништен а њива одузета. Упућени међутим кажу да се овакве информације пуштају не би ли се умирило грађанство које је очигледно непријатељски расположено по питању ГМО и министра пољопривреде.
У изјави за Таблоид професор пољопривредног факултета у Београду Миладин Шеварлић, каже да се до сада нису поштовали важећи закони.
-Постоје више лабораторијских налаза о томе да се у сточној храни у Србији ГМО налази у количинама преко 30 одсто! Лично сам видео резултате једне акредитоване лабораторије, у узорку је било 30 ГМО соје, и министарство није покренуло поступак – тврди професор Шеварлић. Он подсећа да актуелни министар пољопривреде, као ни претходни – Кнежевић и Драгин – нису много придавали важности уништењу противзаконитих ГМО усева.
“Пријава је било много, али се на терену усеви нису уништавали, знам за случај где су засад на њиви инспектори успели да униште тек из трећег пута, после неколико дана” наводи професор Шеварлић, и наглашава да је то и једини успешан случај за који зна.
Чак и када би се усеви несавесних фармера уништавали, за здравље становништва то није довољно, јер је сада дозвољено увозити храну која садржи 0,9 одсто ГМО.
Ово значи да је у Србији Законом дозвољено продавати канцерогену храну! Према најновијој студији Лондонског свеучилишта ГМО је изразито канцероген. Ово је раније било доказано и у студијама Руске академије наука, али су тада медији на западу које плаћају ГМО лобисти такве тврдње прогласиле шарлатанским.
Руска академија се не сме узимати у обзир, док се о томе не изјасне западни универзитети, писали су тада медији, чекајући резултате француских и британских научника.
После Руса и Париски универзитет јавно је саопштио да ГМО изазива трансгенетске дефекте и суочио се са критиком медија. Најновије саопштење лондонских истраживања изазвале су гласно ћутање компаније Монсанто, чије је генетски модификовано семе НК 603 испитивано.
-Наше истраживање доказује изузетан број тумора који се развијају раније и агресивније, нарочито код женки. Шокиран сам негативним и екстремним здравственим тегобама, изјавио је др Мајкел Антону молекуларни биолог Краљевског универзитета у Лондону, пренео је часопис Тхе Гроцер. Према подацима Министарства здравља у Србији 40.000 људи годишње оболи од рака, а 35.000 их умре сваке године. Број оболелих од рака се константно увећава, томе су до сада највише доприносили стрес и радијација. Конзумирање хране са 0,9 одсто ГМО колико је Законом дозвољено наредних година допринеће да се ови бројеви додатно увећају. Заправо план министра Гламочића је да се Закон измени тако да не постоји процентуално ограничење ГМО-а у храни. Гламочић заправо сам признаје да 0,9 није безбедно, али уместо рестриктивних ограничења и забрана он саветује обележавање.
Наш садашњи Закон је веома небезбедан јер се по том закону као ГМО не сматра пољопривредни производ који садржи до 0,9 одсто примеса ГМО, изјавио је Гламочић агенцији Бета. Том приликом је додао и да се раније јесте залагао за мораторијум на увоз ГМО производа, али да данас сматра да мораторијум није добро решење, јер је неодржив…
Министар Гламочић заступа и тезу да је услов за чланство у Светској трговинској организацији (СТО) либерализација увоза ГМО.
Многе моћне државе попут Русије и Немачке су чланице СТО па је код њих ипак не могуће увозити ГМО. Како им ово успева, за Таблоид је објаснио професор Миладин Шеварлић.
– Русија је уласком у СТО, прихватила да се ГМО производи продају на њиховом тржишту, али тек након што се обаве научна истраживања која доказују да је таква храна безбедна. Дакле, уколико се по обављеним истраживањима докаже да ГМО производи нису безбедни, никада неће ни моћи да се продају у Русији – објашњава професор Шеварлић, и истиче да је ЕУ недавно опоменула Немачку да предуго врши иста истраживања. У овој држави научни институти већ 12 година проверавају безбедност ГМО производа. Према наводима хрватског портала дневно.хр ГМО производи фирме Монсанто поново су забрањени у Француској.
На питање Таблоида да ли би било добро пооштрити закон и присуство ГМО организама у храни за људе и животиње свести на 0,0 позивајући се на постојеће студије, професор Шеварлић каже да за сада треба инсистирати на примени постојећег Закона.
Свака измена Закона по предлогу радне групе, за коју не занамо ко су њени чланови, опасна је, јер постоји могућност да нам направе још горе прописе, сматра професор Шеварлић. Он каже и да је једно од решења за поступно избегавање ГМО декларација локалних самоуправа којом се забрањују ови производи на општинском нивоу. Декларацију је за сада прихватило 90 општина.
Доктор ветерине Мирослав Стојшић сматра да обележавање ГМО производа није решење, и да би такав пропис сигурно утицао на повећање оболелих од рака у Србији.
-Такво решење већ имамо са правилницима који регулишу производе од меса, месних прерађевина и сточну храну. Тим правилницима готово да ништа није забрањено, пасе у храну легално стављају канцерогени адитиви, неке врсте антибиотика, пилећи и говеђи мом који су Европској унији забрањени – тврди доктор Стојшић,и објашњава да се сада многи производи уредно обележавају, али да их грађани и поред тога купују.
Он објашњава да на свакој чоколадици великим словима пише да је са лешником, јагодом, јогуртом, и да потрошач на основу таквих натписа доноси одлуку о куповини тог производа. Са друге стране на производима пише и да садрже адитиве, са шифрама као што су Е310, Е621, Е110, који су опасни по здравље, али на то нико не обраћа пажњу.
-Исти би случај био и са ГМО обележавањем – закључује доктор Стојшић, и наводи да велики проблем за здравље потрошача представља и несавесно поступање државних органа. Он подсећа на случај Душана Љуштине, начелника ветеринарске инспекције за град Београд, чији је посао био да благовремено открије и спречи тровање деце у београдским школама.
Више од 200 деце било је збринуто од стране медицинског особља, али Љуштина не сматра да је због тога требало да поднесе оставку, сматра Стојшић. Он каже и да је ситуација у граду Београду посебно лоша јер свега четрдесетак инспектора прегледа и води контролу о више од 100.000 објеката. Стојшић тврди да су прописи такви да инспектори када дођу у контролу морају да прегледају килограм папира, како би проверили да ли су папири усклађени са прописима. Истовремено инспектори ретко стижу да прегледају исправност производа у објектима које контролишу. Надлежни из Министарства пољопривреде убеђени су да су проблем решили увођењем ХАСАПА, који подразумева самоконтролу произвођача и продаваца! Нажалост, Србија је земља у којој таква самоконтрола не функционише, а и ХАСАП није општеприхваћени, европски стандард.
-Не разумем управу за ветерину која је дозволила да цела држава ради на основу правилника којима ништа није регулисано. Нигде не пише који адитиви могу да се користе. Пише само да су адитиви дозвољени. Сада имамо ситуацију да у храну легално доспевају токсини, генотоксини и различити адитиви, а то је посебно опасно за децу и старију популацију – објашњава доктор Стојшић. На питање како је дошло до тога да се овакви правилници усвоје, он тврди да су идејни творици оваквих правилника професор Љиљана Петровић са Технолошког факултета у Новом Саду и професор Илија Вуковић са Ветеринарског факултета у Београду. Стојшићу није јасно као су професори који су требали да брину о здрављу становништва могли да дозволе правилнике којима се систематски трује цела нација.
Пилећи МОМ који је овим правилницима дозвољена материја, за коју је доказано да је изазивала рак код кућних љубимаца и да је забрањена у Европској унији. Док је говеђи МОМ такође дозвољен правилницима у Србији, у ЕУ је забрањен због осапсности од Јакобскројцфелдове болести. И поставља се питање – зашто се напокон не забрани увоз пилећег и говеђег МОМ-а (МОМ скраћеница за машински откошено месо, у састав МОМ-а треће категорије који се увози у Србију улазе сви месни отпаци, укључујући тртице и кости.)
Доктор Стојшић сматра да су за овакво стање на тржишту хране директно одговорини секретари министарства Данило Голубовић и Дејан Крњајић, начелник Одељења за здравствену заштиту добробит животиња Будимир Плавшић, начелник Одељења за ветеринарско јавно здравље у Управи за ветерину Слободан Шибалић, начелник Одељења за међународни промет и сертификацију Синиша Котур, и начелник ветеринарске републичке инспекције Сања Челебићанин, али и сви министри пољоопривреде у последњих десет година, који ове људе нису склонили из министарства. Поменута господа је постала – несмењива, и изван сваке контроле.
А за своје криминалне и злочиначке активности према здрављу грађана могли би добити доживотни затвор.
-Како неко може да седи на функцији у министарству и да дозвољава правилник по основу којег се у храну стављају антибиотици – пита доктор Стојшић, објашњавајући да садашњим правилником није забрањен антибиотик Кокцидиостатиц и да га месна индустрија у великој мери користи.
У Америци се сваке године објављује проширена листа под називом Кодекс алиментарис. Сви адитиви и антибиотици са листе су од стране професора и научника, који је израђују, оцењени позитивно, тако да се могу додати у храну. Већина научника, лекара и професора који у томе учествују су на платним списковима фирми чији производи доспевају на ову листу. За многе излистане производе доказано је да су канцерогени. Неки касније буду и склоњени са листе, а већина земаља ову листу не узима здраво за готово, већ национални стручњаци сами одобравају шта може у храну, а шта не. У Србији је прихваћено правило да се све што осване на листи кодекс алиментарис бива аутоматски дозвољено.
Доктор Стојшић подсећа и на случај “Рудолф”, када је увозом неквалитетне сперме бика Рудолф , извршен геноцид над српским кравама.
Директор научног института у Великој Плани Миша Маринковић је, у време док је министар пољопривреде био Саша Драгин, увезао семе бика Рудолфа. Краве које би биле оплођене овим семеном, затруднеле би, а плод би био толико велик, да су телад морала да се ваде царским резом. После оваквих порођаја, крава би била толико измучена и упропаштена да власницима није остајало ништа друго него да их пошаљу у кланицу. За семе Рудолфа, бивши министар Саша Драгин дао је институту донацију од 10.000.000 евра! Иначе, сперму “Рудолфа” Немци су планирали да баце баш због џиновских телића који су се рађали, али се онда изненада појавио Миша Маринковић са сјајном понудом да је откупи државним парама. После овог ”успешног” посла Маринковић је отишао на место председника општине Свилајнац.
А 1.
Полиција истражује случај Крагујвет
Ветеринарска станица Крагујвет добила је од службеника министарства новац из буџета који се додељивао под називом програм мера. Новац су добијали од 2005. године до 2007. године. Ипак, увидом у регистрацију ове лабораторије испоставило се да су регистровани за рад тек од 2006. године. Значи да им је новац из буџета плаћан и у време када нису имали дозволу за рад! Због овог случаја су истрагом обухваћени службеници министарства Сања Челебићанин, Будимир Плавшић и Славољуб Станојевић, као и бивши министар Саша Драгин.
Конкуренција Крагујвету, је Ветеринарска станица Крагујевац, која је такође под истрагом, због основане сумње да је повукла више буџетског новца него што јој припада за вађење узорка крви оваца. Они су наплатили за узорковање 80.000 грла стоке, док су у стварности узорковали између седам и девет хиљада. Списи о овим крађама налазили су се код Сање Челебићанин, али она из неког разлога ништа није предузела по том питању. Прошле недеље Зоран Маринковић шеф групе за здравствену заштиту ветеринарске инспекције министарства пољопривреде био је у Ветеринарска станици у Крагујевцу и разговарао са запосленима. Након разговора са Маринковићем један радник ветеринарске станице је скоком са зграде извршио самоубиство. Ово самоубиство је сумњиво, јер је зграда сувише ниска да се скоком на ноге, за који се самоубице увек одлучују, оде у сигурну смрт. Заправо, много је вероватније да би радник био одмах тешко повређен, док би смрт могла да наступи касније. Према информацијама са лица места, радник је одмах преминуо, што указује да је вероватно пао на главу, а то опет отвара и питање да ли је заиста било самоубиство.
Вук Станић
Таблоид
