СРПСКИ књижевници дали су свој, какав други до књижевни, допринос и кључном српском националном проблему – антологијом “Приче о Косову” управо објављеном у издању “Лагуне”, својеврсном литерарном “мапом” јужне српске покрајине.
Вођени кредом “нека цвета хиљаду цветова” (макар и сви били божури), приређивачи Александар Илић и Игор Маројевић окупили су 16 на први поглед неспојивих аутора, међу којима су уз њих двојицу и Вук Драшковић, Ана Радмиловић, Вуле Журић, Мирослав Тохољ, Весна Капор, Бранислав Јанковић, Владимир Кецмановић, Љиљана Дугалић, Др Неле Карајлић, Мухарем Баздуљ, Срђан В. Тешин, Дејан Стојиљковић, Марко Видојковић и Бојан Тончић. Њихове приповести инспирисане Косовом обојиле су поље косовских божура најразличитијим нијансама црвене, боје крви која се на тој земљи проливала столећима. Због чега, и на чију ползу, а на чију штету и несрећу, само су неке од недоумица везаних за колевку српске духовности, које је ова ауторска шеснаесторка покушала да разреши.
– Обрадовао сам се када је у “Лагуниној” едицији “Таласи” на ред дошла и “најскупља српска реч”. Надам се да испуњењем овог списатељског задатка макар нисмо одмогли у дуготрајној борби да простор перманентног сукоба постане место на коме је могуће живети срећније и спокојније – рекао нам је Вуле Журић.
Он је своју причу ипак посветио “нешто јефтинијој” или скрајнутијој речи – Метохији.
– Одмах сам знао да ће моја прича о Косову бити прича о Метохији – додаје Журић. – Милан Ракић је већ био јунак мојих прича, а бавио сам се његовим боравцима на Косову и Метохији када сам проучавао грађу за радио-драму о његовом животу. Прича о том одласку из Приштине за Пећ, у лето 1905. је истинита, а ја сам је само написао као вестерн.
Приповести сабране у овој књизи одвијају се у распону од 1389. – што је и наслов приче у којој нико други до Др Неле Карајлић интригантно мења исход кључних историјских околности тако да о њима одлучују војске, али и један летећи (и не само по томе чаробан) ћилим – до данашњице у којој обитава и нека могућа, савремена Косовка девојка у причи Александра Илића. У том географски ограниченом али временски врло обухватном подручју литерарне имагинације, Косово наших писаца “настањују”, између осталих, капетан британске војске и светска поп-звезда Џејмс Блант који је учествовао у бомбардовању 1999. а после упркос одлуци НАТО команданата одбио да на Косову нападне Русе. Ту су и српски књижевни класици Бранислав Нушић и Милан Ракић који живе на Косову наоружани, султан Мурат, Свети Цар Лазар и, наравно, Милош Обилић, који се можда договорио са султаном уместо да га убије, а можда долази и до још неочекиванијег и фантастичнијег решења…
Творац поменуте алтернативне историјске верзије сторије о Обилићу и Мурату, Др Неле Карајлић, уверен је да је “1389” нешто најбоље што је у животу урадио, најближе савршенству што је икада достигао у било ком медију, што му је потврдило да одавно није ништа друго до писац.
– Када ме је Маројевић позвао да учествујем у антологији, док сам био у медијском зениту због “Фајронта у Сарајеву”, почео сам да се бавим мишљу шта би било да се бој на Косову одвијао другачије, и та ми је мисао отварала, једна за другим, тајна врата конекције са анђелом инспирације – открива Неле. – Покушао сам да дам свеобухватну слику тог, без икакве сумње за нас најзначајнијег историјског догађаја, уз посебно уживљавање у психолошки аспект ликова: Мурата који је невољно ушао у цео тај подухват, цара Лазара који се од свих њих највише “конектовао” на вечност, и Обилића који се нашао на највећем искушењу од свих.
Мухарем Баздуљ је још један од писаца који нису одрастали до те мере “оптерећени тежином” највредније српске речи, те му је већ свест о том “географском отклону” помогла да пронађе своје место у шеснаестоделној косовској књижевној слагалици.
– Као неко чији је завичај негде другде, из три-четири покушаја сам успео да у својој свести о Косову издвојим два нивоа поимања – наводи Баздуљ. – Најпре управо тај везан за лични доживљај завичаја неких људи, њихов конкретан, интиман, најприватнији могући однос према Косову. Други ниво је пак специфичан за Србе као народ, који Косово доживљава као колевку државе, националног идентитета. Покушао сам да кроз перцепцију Босанца који живи овде осветлим та два нивоа из сопственог угла, и дам свој допринос књизи чија разноликост потврђује ваљаност идеје приређивача.
ПЕВАЧ СПРЕЧИО КРВОПРОЛИЋЕ
ЈУНАК “косовске” приче Дејана Стојиљковића је популарни певач Џејмс Блант који је, како је сам изјавио британским медијима, спречио избијање Трећег светског рата 1999, када је са НАТО трупама стигао на Косово.
– Добио сам директну команду од Веслија Кларка да нападнемо 200 Руса који су заузели приштински аеродром – испричао је Блант, који се тада оглушио о директно наређење, што се доцније показало као сјајан потез.
Марина МИРКОВИЋ, Новости
