Све чега се Шешељ дохватио кобно се завршило по грађане Србије

Мада тешко болестан, председник Српске радикалне странке (СРС) Војислав Шешељ спроводи праве стаљинистичке чистке и оптужује дугогодишње чланове за нерад и неспособност. Иако су остали уз њега и кад су Томислав Николић и Александар Вучић са присталицама преполовили бројно стање СРС, то изгледа није довољно, јер се Шешељ припрема да „све остави самом себи“. Све чега се Шешељ дохватио, укључујући и стварање Александра Вучића, кобно је завршило по грађане Србије. Ко је њега познавао, и пакао му неће тешко пасти. Везу између Шешеља и Вучића, која је дуго трајала, ипак, имајући у виду да су обојица смртно болесна, оставићемо историчарима

Војислав Шешељ ужурбано спроводи чистку међу радикалима. Страначке проблеме не гура под тепих. Напротив, носи их дубоко у себи. Незадовољан оним што је затекао по повратку из Хага, одлучио је направи странку какву свет није видео. Ако му план успе, неће је ни видети.

Пуних десет година радикали су понављали мантру „чекамо Шешеља“. Жеља им се испунила пре девет месеци. На београдском Тргу Републике дочекало га је више од 30.000 патриота, који су се понадали да ће их војвода повести у ослободилачки устанак против режима Александра Вучића. Међутим, четнике који су се спремили за силну борбу, вођа је почео да замајава причама о дружењу с усташом Тутом, убицом који је предводио тзв. Казнену бојну у Херцеговини, свађама с титоистом Веселином Шљиванчанином и Слободаном Милошевићем, који није знао да игра покер.

Уместо критике диктатора Вучића, Шешељ је сав бес усмерио на Томислава Николића и жену му Драгицу. Вишемесечне бесмислице дале су резултат који је Шешељ хтео – на недавном митингу моћног назива „Видовданска буктиња српског радикализма“ окупило се тек око хиљаду лаковерних идолопоклоника.

Као Пантелија Топаловић, Шешељ је решио да СРС остави – самом себи. Зато, док је још бесмртан, детаљно уништава све што је подсећало на доскора највећу политичку организацију у Србији.

Из странке је најурио све који су нешто вредели, који га нису напустили и, попут већине, побегли у напредњаке. Недавни страначки Конгрес, Шешељ је искористио да се и званично ратосиља свих који су покушавали да учине нешто корисно како би спречили пад СРС-а испод цензуса. Без функције потпредседника остао је др Дејан Мировић, дугогодишњи истакнути члан Шешељевог тима за одбрану пред Хашким трибуналом.

Мировићев неопростиви грех било је залагање за предизборну коалицију са Демократском странком Србије и Дверима. Када се одлучивало о начину на који ће радикали наступити на последњим изборима, Мировић је међу члановима Председничког колегијума успешно лобирао за коалициону стратегију. Међутим, чим се Шешељ успротивио, храбри и достојанствени мудраци из колегијума одустали су од своје памети и беспоговорно пристали на изборни суноврат, а Мировића пустили низ воду.

Из других разлога, исти исход доживели су покушаји др Ане Симоновић, генералног секретара, да активности страначких органа усклади са Статутом. Радикалска ветеранка, која је била активна још у Ратном штабу СРС-а, није могла да се снађе у окружењу којим ведри и облачи Љиљана Михајловић, шефовица Шешељевог кабинета.

Као све жртве стаљинистичких прогона, др Симоновић се до последњег трена надала да ће се сви проблеми решити чим шеф сазна. Прекасно је схватила да свим сплеткама и интригама управља исти тај шеф. Из хашке ћелије, али с доступним телефоном, Шешељ је подржао Михајловићеву у кршењу Статута. Логично, његова секретарица се у политичкој каријери истакла само отимањем стана земунске породице Барбалић, а др Симоновић од СРС-а никад није узела ни динара. Епилог је познат, СРС је остала без генералног секретара, који до данас није изабран.

Из Председничког колегијума СРС-а избачени су Петар Јојић, Бранислав Ранкић, Срето Перић, Зоран Деспотовић, Марко Миленковић, Милован Радовановић…

Смењени су председници готово свих окружних одбора, а на места дугогодишњих посланика, чланова тима за одбрану и финансијера постављени су углавном анонимни ликови чији највећи квалитет представља слепа послушност вођи. На списку за одстрел нашли су се и бројни првоборци, који су представљали радикалске узданице у Скупштини Србије: Србољуб Живановић, Борис Алексић, др Павле Момчилов, Бранимир Ђокић, Милорад Крстин, Јадранко Вуковић, Зоран Поповић, Милан Шкрбић и многи други. Из Шешељевог окружења нестали су и представници Владе Републике Српске Крајине у прогонству Милорад Буха, Марко Суботић и Слободан Јарчевић.

Већина је отишла у тишини, кајући се што су толике године уложили у развој Шешељеве приватне политичко-трговачке фирме. Неки сада револт исказују изношењем истине по Фејсбуку, а међу ретким примерима оних који су се охрабрили да вођи покажу зубе најистакнутији је Душан Марић, новинар и бивши посланик.

На Шешељевом удару се нашао, јер је после изборног неуспеха 2014. године, затражио да се утврди одговорност председника странке, да сви потпредседници и чланови Председничког колегијума поднесу оставке, да се у Статут странке унесе измена којом ће општински и градски одбори самостално да доносе одлуке о формирању коалиција и да се утврди где су нестале страначке паре.

Шешељ је једва дочекао да му се освети. Лично, главом и без браде, војвода је предложио смену Марића с места председника Подунавског окружног одбора. Доживео је фијаско. Мало је припретио представницима локалног одбора и поновио гласање. Опет кикс. За Марића је гласало осморо, за Шешеља један радикал. Тек на седници Извршног одбора СРС, Марић је најурен из странке, а на његово место вођа је поставио Мирославу Ђуричић из Смедеревске Паланке.

Иако је и Ђуричићка гласала у корист Марића, покајала се после разговора с Вјерицом Радетом. Шта су причале објаснила је Гордана Гајић, председник ОО СРС Смедеревска Паланка, која је, како стоји у записнику, рекла: „Дан након промоције у Смедереву, Вјерица Радета је звала Миру Ђуричић и рекла јој да је председник с њом одушевљен, да је лепа и паметна и питала је да ли би, кад је председник позове, хтела да дође у Београд да се види с њим. Вјерица се распитивала са ким Мира живи, где ради…“

Ђуричићка је освојила војводу, постављена је за председника Подунавског округа и за секретара изабрала свог супруга.

Колико Шешеља занимају резултати рада страначких функционера најбоље показује то што је у последњој чистки отерао Ђурађа Јакшића с места председника Градског одбора СРС Нови Сад, који је, за дивно чудо, успевао да држи странку изнад цензуса. На видовдански митинг Јакшић је из Новог Сада довео десетак аутобуса с радикалима, без којих би „буктиња“ изгледала као још јаднија прскалица. Пет дана касније Шешељ га је наградио сменом.

Радикалски одбор београдске општине Палилула годинама је успешно водио бивши посланик Слободан Вуковић. Откад је СРС остала без буџетских примања, Вуковић је рад одбора финансирао из свог џепа и скромним прилозима чланова. Да би сакупио који динар, крајем априла испред зграде Поштанске штедионице поставио је пулт на коме је продавао књигу Предрага Поповића „Вучић – политичка фукара“.

Група напредњачких силеџија, које је предводио извесни Милан Бојовић, насрнула је на радикале, поцепала неколико примерака књиге и испретурала инфо-штанд.

Неопрезни Вуковић је направио две грешке. Прво, није смео да износи књигу која описује злодела Александра Вучића, а поготово није требало да напредњачке батинаше пријављује полицији. Чим је сазнао шта се десило, Шешељ је послао казнену експедицију, која је Вуковића најурила с места председника Општинског одбора.

У кадрирању Шешељу несебично помаже Вјерица Радета. Иако многи радикали сматрају да је она најодговорнија за урушавање странке, Радета ужива апсолутно поверење вође. Заслужила га је, милион пута је доказала да Српска радикална странка, иако срља у пропаст, има председника који зна најкраћи пут.

Вучић уцењује Шешеља

По повратку из Хага, Војислав Шешељ жестоко критикује само Тому Николића, а за Вучића тврди да је „образован, паметан и вредан“, само је штета што се одрекао Велике Србије и Русије. Радикалско чланство замајава се будаластим теоријама да је у питању нека тајна и много мудра Шешељева стратегија која ће, једног лепог дана, довести до напада на Вучићев режим. Озбиљни радикали знају како стоје ствари.

Шешељ с Вучићем контактира још од 2012, кад је СРС пала испод цензуса, а СНС дошла на власт. Вучић га уцењује јер зна колико је страначких пара и на које рачуне Шешељ склонио. Такође, војвода по сваку цену жели да избегне отварање афера које би га представиле онаквим какав јесте, дакле као похлепног и бахатог бизнисмена који се политичком трговином обогатио више од свих осталих страначких лидера заједно – каже за наш магазин извор из врха СРС.

Због тога Шешељ не критикује Вучића, свесно уништава остатке СРС-а и окупља безначајне паразите који се надају да ће им, ако следеће изборе дочека на слободи и животу, доделити посланичке мандате.

Милица Грабеж, Таблоид