У квази-новом, а већ по злу запамћеном поретку неслободе и кастинских подела на острвљену елиту и све сирoмашнији плебс, ова власт кроз симулацију некаквих „преговора” компромиса уствари и кључних уступака нашим осведоченим непријатељима, себи обезбеђује трајну улогу капоа.
Народу је намењена злехуда судбина лоботомираних сужања овдашње политике издаје. У кукавном гнезду сведени смо на онемеле и немоћне сведоке затирања отаџбине. У мутне политичке игре још једне рунде преговора са Приштином у Бриселу коалициона тројка улази у коначну етапу нескривене државничке немоћи.
Они чак и не скривају одсуство елементарних идеја о заштити народа, вере и државе. Осим демонстрације “реализма “ и преклињања џелата, “ако га већ не могу победити”, једини истински проблем за њих је како обезбедити смоквин лист за ову политику пропадања и полома државе коју су преузели у трампи за личне привилегије и некажњивост, како за себе тако и за своје већ сада пребогате потомке.
Друга ствар је већ како ће то бити саопштено и представљено јавности, а уз помоћ поданичких медија (подмазане машинерије Б92, РТС и Политике, Блица и Данаса) из тога су се, видећемо ускоро, и без већих проблема испилити, уз нешто уходаног поспрдног цинизма ЕУрофанатика или победа “реализма“ или наставак “јуначке” агоније копрцања.
Та бурлеска беспримерном манипулативношћу гласила ове чудовишне коалиције (буде ли баш неопходно) могла би чак бити упоређена са Лазаревим полагањем жртве на олтар отаџбине.
Како је до свега овога дошло, зашто су “преузете обавезе“ од власти која је срушена на прошлим изборима, ко су кривци, ко треба да поднесе рачун, наравно неће бити предмет расправе ни у парламенту ни штампи ни САНУ, нити ће проговорити добрано занемела СПЦ.
На овдашњем вашару медијског спиновања буја ширење културе бесрамља и егозима, а преко етике “фарми” које су постале заштитни знак и културе и политике “промене свести“ у Срба. То је кључни међу седам услова ултиматума Германа испостављених Србији, срамнијег и од оног 1914.
Ко другачије види и каже од ставова званичне политике и саопштења опасно клевеће и лаже- наговестио нам је гуру из позадине овог чудовишног експеримента над некад слободарским народом, данас већ готово потонулом у страх, лоботомију и хибернацију.
А у атмосфери ширења страха, у шта спада “ничим изазвана” појава антијеврејских постера, чудна експлозија гасовода услед “слегања тла” и бујање пакленог безнађа, који је логична завршница последњих избора где је поново изиграна воља народа. Текућа политика, поигравањем са јавношћу, назива се “спасавањем онога што се спасти може”, ”болним компромисима“ и “неизбежним паклом”, а све то прекрива се шкрипањем излизане плоче о “будућим ЕУ интеграцијама” и о датуму преговора “на дохват руке”. Спинују се преко улисичених или потплаћених медија најновије трице и кучине намењене као једини јеловник гладном и опљачканом јавном мњењу.
Притом, посебно забрињава да баш са највишег и најодговорнијег места за одбрану државе долазе најаве да “неке ствари Србија не може одбити” а да координација безбедности зна да ће све бити још болније него што се може замислити. Подсећа то на ону крилатицу америчке полиције упућене потенцијалним жртвама од силовања- “Ако не можете да избегнете насилну пенетрацију покушајте да уживате.”
Као да ови, ни после жутих, ништа нису научили од претходних преговора између црвених и НАТО у Рамбујеу, када је Милошевић поднео америчком државном секретару Ворену Кристоферу празан папир и рекао “напишите овде шта све треба да испунимо да би нас већ једном оставили на миру”. Одговор је “тај лист ће остати празан јер ћете увек и у сваком тренутку испуњавати све оно што од вас будемо тражили”
Штавише, кажу да је сада још теже. Њима! А зар не преговарају са пријатељима “људских права“ који су прозападну елиту у Београду финансирали са 100 милиона долара да Србију доведе баш у овакво стање у коме се налази, а да као услов обави “демократски” пуч …велеиздаје, и мало ли је- преда штафетну палицу на крају стазе социјалистима и радикалима. Како рече Хилари недавно, а цитирао је Б92, “дошли смо до закључка да ће проблеме најбоље затворити управо они који су их и отворили“.
И тако после Рамбујеа онај наоко празан лист, на коме је невидљивим мастилом написана бесконачна листа захтева, стоји сада пред Дачићем, Николићем, Вучићем и дружином коалиције у коју су се после “преобраћења“ буквално преко ноћи, изнебуха спустили и постали кључни фактор неки нови “реални“ радикали.
А њихов је медијски и политчки успон добро осмишљен и организованом акцијом никог другог него него бившег америчког амбасадора Монтгомерија, а крај болног процеса очекује нови фаворит запада (Борис као да је заборављен) лидер у успону, да би постојећим овлашћењима додао и улогу премијера. НИН помало цинично, у име газде немачког Рингијеа, тврди да је “Србија на прагу апсолутизма”.
И цела њихова безнадежна спин комедија, у коју спадају карневалска борба против корупције, коју води министар одбране, а прати полиција, чији је коодинатор споменути надгледник тајних служби, своди се на производњу повода за слуђивање јавности.
Ту јавност по сваку цену ваља спречити да не би видела баналну истину да је судбина државе у рукама ноторних и безосећајних политичких манипуланата, неспремних да се суоче са истинским државничким обавезама. Они брутално прикривају потпуну неспремност да се супротставе намерама својих спонзора да у пузећем државном удару сталним понижавањем Срба у потпуности развале Србију и претворе нас у модерно робље. Са невероватном медијском помпом пропраћема је и недавна поданичка турнеја политичког и црквеног врха у Ватикан на инаугурацију новог папе.
Управо оданде, из Ватикана, где је језуита постао нови човек неограничене моћи, отац или “очух” Фрањо, видећемо тек, после смрти патријарха Павла, а под маском “помирења цркава” као да је намах и са великом приљежношћу, “нова” СПЦ прихватила обавезу спровођења (рекли бисмо једностраног) екуменизма.
Јер католицизам је у својој бити од почетка до данас остао прозелитски. Насилно покрштавајући, ако се мало удубите, у данашњу пометњу унутар СПЦ коју распирују нескривене припреме сепарације православних црква на Косову, у Хрватској и Босни, а које се диктирају из православне интегралистичке цркве САД (преко Бајдена) и већ обављене у Македонији и Црној Гори, биће све јасно..
Занимљиво би било знати шта је све потпредседнику Бајдену у Риму обећао председник Николић, али у сваком случају био је још блеђи и унезверенији од Коштунице када га је, у слављеничкој петооктобарској председниковој турнеји, својевремено примио Клинтон. Тада је вероватно сазнао за праву цену октобра изведеног у Београду коме је пазајмио свој изглед некомпромитованог политичара. Рецимо да му је данас жао, али треба то рећи довољно гласно.
Због свих ових догађања, онај који већ није подлегао пропагандној матрици замене узрока и последице, обичан грађанин, мора себе видети данас у Србији у концентрационом логору, чије су жице политичке и медијске обмане, вешто уплетене око добро укопаних стубова “српске геноцидности”.
За то време добро плаћени кловнови са Б92 и РТС пре свих (без алтернативе) и даље раде на томе да слуђују народ, поготово уочи ових “историјских договора“
Те секвенце прања мозга смењују се таквом брзином и бруталношћу, уз асистенцију потчињених домаћих медија, да субјект овог рата против популације губи сваку оријентацију, жељу за отпором, и на крају, очајници оптужују сами себе. Данас је немогуће проћи градом од самооптужујућег лелека људи да смо све сами себи скривили.
Губитак самопоуздања је оно што капои и њихове газде желе, јер дефинитивно је срамота у глобалном свету бити патриота, ожењен особом супротног пола и добар и брижан родитељ.
Да ли је то неко, којим случајем, рекао „ма људи, канда смрди на диктатуру”. Није наравно. То би само била још једна “теорија завере”, још једно муцање “говора мржње”. Што рече Његош “племе моје сном мртвијем спава”. Сви могу бити позвани на одговорност за ометање овакве “демократије” осим провокатора на пансиону служби.
Уосталом, зато и јесмо под надзором- улисичени. Спремамо се дан за даном, лекцију по лекцију, за један много свеобухватнији Хаг, када нам свима докажу ендемску склоност геноциду. Или ћемо се откупити новим предајама- све док не зафали Србије.
Драган Милосављевић
Видовдан
