ШКОЛЕ ће од првог септембра имати 800 одељења мање, процењују синдикати. Број деце смањује се из године у годину, па је од школске 2010/2011. до 2016/2017. године број основаца, према подацима Завода за статистику, смањен за 34.346. То значи да су нестале 34 велике школе.
Села одавно пуста, а и варошице све празније довели су до тога да око 800 школа, тачније издвојених одељења, има мање од десет ђака. Годину раније било их је хиљаду, па се 200 угасило. Исто се очекује и овог септембра, а прецизни подаци знаће се тек када школска година почне.
Прошле школске године чак 97 сеоских школа радило је због само једног ђака. Толико их је имало попуњену само једну клупу – са двоје ученика. Мање ђака значи мање одељења, а то и мање посла за наставнике и више технолошких вишкова. Међу њима су најбројнији управо учитељи, међу којима је, према првим подацима листе технолошких вишкова, чак 86 остало без часова и одељења.
Према подацима Завода за статистику, школске 2000/2001. године од првог до осмог разреда у Србији било је 711.954 ученика, у школској 2010/2011. било их је 578.978, док су прошлу школску годину уписала 544.632 ученика. Пре шест година, првака је било 74.759, а прошле године било их је свега 66.524. Драматична демографска слика, дакле, најочигледније се види у празним школским клупама.
– Нажалост, не можемо да утичемо на демографску слику. Сви бисмо волели да су школе пуне деце, али реалност је другачија. Због тога има све мање ученика – каже за “Новости” Весна Недељковић, помоћница министра просвете.
Осим броја ученика, на број смањења одељења и повећање технолошких вишкова утицала је и примена Стручног упутства о формирању одељења. У Унији синдиката просветних радника кажу да се број технолошких вишкова у односу на крај прошле школске године повећао за 2.191 и да је великим делом за ту ситуацију криво поменуто упутство. У Министарству просвете, међутим, кажу да није реч ни о каквом новом документу, већ о “папиру” који је усвојен још пре четири године и требало би да се од тада примењује.
– Стручно упутство каже да је 30 ученика једно одељење, а већ са 31 могу да се формирају два одељења. Али не можемо да имамо у школи групу мању од 15 ученика, ако није реч о одељењу које учи на мањинском језику или ако је издвојено одељење са малим бројем ђака – објашњава Весна Недељковић. – Многе школе игнорисале су ово упутство претходне четири године и сада, када смо им послали допис, да морају да се придржавају правила и Закона, имамо ситуацију са смањеним бројем одељења.
Наша саговорница објашњава да у нашим школама одељења у просеку имају 19 ученика, што је, објашњава, нерационално и превише кошта образовни систем.
Територијална припадност
Да бисмо неке школе очували, важно је да се поштује и територијална припадност школи. Дешава се, рецимо, да једна школа буде веома популарна, па уписује више одељења и тражи додатне наставнике, док друга, удаљена 500 метара, губи одељења и имамо технолошке вишкове. Некада се поштовала територијална припадност, а ученици су само у изузетним случајевима примани у школе које нису најближе месту становања – напомиње Весна Недељковић.
Новости
