Сазнајемо да Влада неће дати сагласност да струја поскупи више од 12 одсто.

Коначну реч о корекцији цене струје даће Агенција за енергетику, на предлог Електропривреде Србије. У ЕПС-у кажу да засада не могу да говоре о томе да ли ће и када упутити захтев за поскупљење Агенцији.

– Систем ЕПС-а претрпео је велике штете током поплава у мају и још се сагледавају мере које могу да се предузму како би се последице поплава што мање одразиле на стабилност снабдевања струјом и пословање компаније – кажу у Електропривреди.

Утицај на остале цене

Мада економисти објашњавају да би поскупљење струје од 12 одсто донело директан утицај на инфлацију око 0,9 одсто, а индиректан за 1,3 одсто, трговци и произвођачи сумњају да би имали простора за поскупљења. Јер пад куповне моћи је очигледан, самим тим и пад промета. „И ово поскупљење сви произвођачи покушаће да надоместе из сопствених прихода, јер је јасно да све теже долазе до купаца. Србија очито иде у дефлацију“, каже један од већих произвођача хране.
С друге стране, у Влади и Министарству енергетике још очекују детаљније анализе и рачунице пошто их је ЕПС обавестио да би делимично финансијску слику у овој фирми могло да поправи поскупљење струје од минимум 15 одсто.

Према истраживању “Блица”, Србија има најнижу цену електричне енергије у региону од 6,14 евроцени по киловату у просеку, али и даље грађанин Србије може да купи више струје од комшија у БиХ, Македонији или Црној Гори. Ако поскупи 12 одсто, цена у Србији (7,36 евроценти) ће се приближити ценама у Македонији и БиХ, док би их у случају поскупљења од 15 одсто (9,21 евроценти) надмашила.

У последње три године је присутан тренд раста цена струје у Европи. Румунија је за две године са 13,2 евра за 100 киловата повећала цену на 16,5 евра, Црна Гора са 8,7 на 10,2 евра, а Хрватска са 11,4 на 13,7 евра. У Грчкој је дошло до за 19,7 одсто, у Румунији за 16,8 одсто. Пораст цена струје за домаћинства догодио се и у Немачкој, Француској, Италији, Словенији, Великој Британији…

Било је земаља где је чак дошло и до појефтињења. Највећи пад цена имао је Кипар за 14,7 одсто, али тек пошто је цена претходно повећана за скоро 20 одсто. У Мађарској пад цене струје је био за 13,8, у Бугарској за 7,7 одсто. У Македонији је смањење износило 1,4 одсто.

Највишу цена у Европи од 29,4 евра за 100 кWх има Данска, после ње је Немачка са 29,2 евра. Просечна цена у ЕУ је 20,1 евро, што је три пута више него у Србији.

Гордана Булатовић, Блиц